Hrvatska je po korišćenju sunčeve energije, po glavi stanovnika, na 26. mestu u Evropskoj uniji, što nikako nije dobar podatak s obzirom na solarni potencijal naše zemlje, S druge strane, prošle godine je u zemljama EU-a instalisano 208 hiljada novih megavata solarnih sistema, od čega je 66 odsto instalisano na mestu potrošnje električne energije. U tome prednjače Nemačka, Francuska i Danska, kaže osnivač Hrvatskog stručnog udruženja za sunčevu energiju Ljubomir Majdandžić.
Inače, u zemljama EU udeo pokrivenosti ukupne potrošnje električne energije iz solarnih sistema iznosi sedam odsto, dok je u Hrvatskoj jedan odsto.
Ambiciozan cilj
Ukoliko bi želela da dostigne nivo EU, Hrvatska bi morala da ima hiljadu megavata instaliranih solarnih sistema, procenjuje Majdanžić.
„Tih hiljadu megavata nikome neće praviti problem, samo će građani biti bogatiji“, naglasio je, dodavši da će do 2030. godine EU solarnim sistemima pokrivati 15 odsto od ukupno instalisane snage za proizvodnju električne energije.
Ukoliko želi da dostigne taj plan razvijenih zemalja EU 2030. godine, Hrvatska bi morala da ima ukupno 2.100 megavata fotonapona. To bi tada iznosilo 15 odsto ukupne hrvatske potrošnje električne energije, odnosno pokrilo bi aktuelnu polovinu uvoza električne energije, naveo je Majdanžić.
Pomaci u obnovljivim izvorima
Andro Bačan iz Energetskog instituta Hrvoje Požar istakao je da je u korišćenju obnovljivih izvora energije Hrvatska ipak na dobrom putu, s obzirom da je na kraju 2021. godine oko 31,7 odsto ukupne potrošnje energije u Hrvatskoj namireno iz obnovljivih izvora. U to, doduše, ulaze i hidroelektrane.
U Hrvatskoj je instalisano oko 220 megavata zasnovanih na energiji sunca, odnosno fotonaponskim sistemima, a Bačan napominje da se poslednjih godina stvari kreću na bolje.
Kako navodi, dominiraju manji solarni sistemi snage do 100 kilovata, a postoji i 20 projekata snage veće od jednog megavata.
Bačan, takođe, smatra da Hrvatska u odnosu na ostatak Evrope slabo koristi solarne sisteme, ali procenjuje da bi kroz nekoliko godina mogla da dostigne i željenih hiljadu megavata iz takvih sistema.
Raskidi ugovora s HROTE
Predstavnica Hrvatskog operatora tržišta energije (HROTE) Dubravka Brkić rekla je da ni u HROTE, ali ni u resornom ministarstvu nikada nisu pomislili da će pojedini proizvođači električne energije iz solarnih elektrana zatražiti raskide ugovora o otkupu s HROTE, a što se dogodilo prošle godine.
„Zbog izrazito visokih cena na tržištu, prošle godine je 26 solarnih elektrana zatražilo raskid ugovora do kraja prošle godine. Zato je statistička razlika s kraja 2021. i 2022. godine u instalisanoj snazi bila manja 37 odsto, odnosno u proizvodnju 22 odsto. To se dosta negativno odrazilo na naše poslovanje, ali nam je drago da vidimo povratak tržišta“, istakla je Brkić, dodavši da se priprema nova uredba o podsticaju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.
Izvor: Jutarnji list
