Udruženje obnovljivih izvora energije Hrvatske privredne komore upozorava da je od dve hiljade megavata (MW) kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora koje bi Hrvatska trebalo da ispuni prema programu OIE do 2023. godine, ostvareno tek 107,5 MW. Kao razlog kašnjenja navode zakasnelu i nepotpunu regulativu.

Program državne podrške za sistem podsticaja obnovljivih izvora energije i visokoefikasne kogeneracije vredan je 783 miliona evra, a Hrvatska se obavezala da će da ispuni dve hiljade MW. Međutim, ispunjeno je tek 107,5 MW, kažu u udruženju.

Investitori čekaju propise

Već sedam godina investitori čekaju donošenje propisa koji bi regulisali razvoj projekata obnovljivih izvora energije. Ipak, ni sa novim zakonima iz 2021. godine sektor OIE nije dobio potreban regulativni okvir. Svi rokovi za donošenje podzakonskih akata predviđenih tim zakonima probijeni su, poručuje udruženja OIE HGK.

To udruženje smatra da je najpotrebnije donošenje uredbe iz Zakona o tržištu električne energije za šta je krajnji zakonski rok bio 19. januar prošle godine. Tim dokumentom bi se jasno definirali uslovi, način realizacije i sadržaj javnog tendera za javno prikupljanje ponuda za proizvodna postrojenja. Ali, uredba kasni 384 dana.

Bez te uredbe investitor ne može uopšte da krene u razvoj projekta, upozoravaju iz Udruženja OIE HGK.

Čeka se saglasnost ministarstva

Za izgradnju postrojenja za obnovljivu energiju primljeno je 216 zahteva od oko sto kompanija. Od njih, 147 čeka rešenje, za 36 je objavljen tender za energetsku obnovu (EO), a odbijenih je 33. Iz Udruženja ističu da je prema njihovim procenama taj broj zahteva trebalo da bude obrađen za tri meseca.

Trebalo je da još neki zakonski akti već stupe na snagu, kao što su pravila o priključenju na prenosnu mrežu i pravila o priključenju na distribucijsku mrežu. Ta pravila su urađena, ali već nekoliko meseci čekaju saglasnost Ministarstva privrede i održivog razvoja i Hrvatske energetske regulatorne agencije.

Ni odluka o iznosu jedinične naknade za priključenje nije doneta, kao ni uredba o podsticaju proizvodnje električne energije iz OIE i visoko efikasnih kogeneracija. Među zakasnelim aktima je I iznos jedinične naknade za priključenje na mrežu, iako je rok za donošenje 20. septembra 2022. godine, kažu iz Udruženja OIE HGK.

Nejasni finansijski okviri

„Nedonošenjem naknade za priključivanje investitori se dovode u jako nepovoljan položaj – pozivaju se na uplatu garancije bez jasnih finansijskih okvira realizacije investicije” kažu iz Udruženja OIE HGK.

Iz Udruženja OIE HGK navode da je Hrvatska elektroprivreda u prvih šest meseci 2022. godine potrošila 345 milijuna evra više od prethodne godine zbog cene električne energije koja je bila 255 odsto viša.

Hrvatska je prošle godine iz Mađarske uvezla za osam meseci električnu energiju u vrednosti 592 miliona evra, što je dovoljna vrednost za izgradnju novih postrojenja snage 600 MW, kažu u komori.

„Umesto da uvozi skupu električnu energiju, Hrvatska bi zahvaljujući velikim potencijalima obnovljivih izvora kojima raspolaže, energiju mogla da izvozi i smanji svoju zavisnost od fosilnih goriva”, kaže predsednik Udruženja OIE HGK Ivo Čović.

Izvor: Nacional