Cene struje za građane i male preduzetnike mogle bi da ostanu iste i posle 30. septembra, kada isteknu mere pomoći Vlade Hrvatske. Na stolu je predlog o kome će se tek raspravljati u Banskim dvorima – da se ukinu ili smanje subvencije za električnu energiju za najveće privrednike.

Do takvih informacija se došlo u razgovoru sa sagovornicima iz Vlade,mada se svi oni još uvek ograđuju, s obzirom na to da ništa nije konačno i na stolu je nekoliko predloga.

Naravno, postoji i predlog da sve ostane kako je i sada. Međutim, s obzirom na to da je Evropska komisija u svojim poslednjim preporukama u okviru prolećnog semestra Hrvatskoj predložila da se do kraja godine ukinu podrške zbog energetske krize, a da je uštede koje su s tim povezane potrebno koristiti za smanjenje deficita, moglo bi doći do izmena u novom paketu koji se priprema i koji bi trebalo da bude predstavljen useptembru.

Ciljana pomoć

Komisija je predložila i da je potrebno da se, u slučaju neophodnodnosti mera podrške zbog povećanja cene energije, obezbedi i da one budu ciljane i da štite ranjiva domaćinstva i preduzeća, da budu fiskalno priuštive i zadrže podsticaje za energetsku štednju.

Paket koji je na snazi do 30. septembra razlikuje domaćinstva i preduzetnike koji troše više od onih koji troše manje. Tako, domaćinstva s polugodišnjom potrošnjom do 2500 kilovatsati plaćaju struju 59 evra po megavatsatu, a ona iznad te granice – 88 evra. Mali preduzetnici plaćaju 62 evra po megavatsatu za polugodišnju potrošnju ispod 250.000 kilovatsati i njih je više od 80.800, dok oni veći koji troše iznad 250.000 kilovatsati, na polugodišnjem nivou plaćaju od 180 do 230 evra po megavatsatu. Ta stavka je, zapravo, najizdašnija u paketu, jer od ukupno 596 milijuna evra subvencija za struju, čak 60 odsto, odnosno 348 miliona evra otpada na velike preduzetnike.

Mere će i dalje biti potrebne

Izgleda da će mere i dalje biti potrebne, jer je cena struje na berzi ponovno počela da raste, pa je tako na budimpeštanskoj berzi trenutna cena oko 160 evra, dok je celo leto bila ispod 100 evra.

„Mere će biti ciljano usmerene prema onima kojima su najpotrebnije. Naime, ako se tržište stabilizuje, mere moraju biti više usmerene i imati snažan antiinflacijski efekat, jer ne smemo da podgrevamo inflaciju preteranim intervencijama”, objasnili su u Vladi.

Neopravdana poskupljenja

Naće se o toj temi tek raspravljati i naglašavaju da treba voditi računa o tome kojim intervencijama se može sprečiti rast cena za građane i privredu, a da se ne dogodi da cene rastu, uprkos pomoći Vlade.

„Inflacija pada u nekim područjima, ali ne dovoljno brzo i ne svuda. Vlada je dala mehanizme kod energije, ali vidimo i dalje neopravdani rast cena. Vlada će i dalje koristiti mehanizme za suzbijanje inflacije. To će biti fokus prilikom donošneja paketa, da sve ovo što radimo, poput dizanja plata i penzija, ne pojede inflacija. Mere će biti ciljane da se pomogne građanima, a istovremeno na neki način oštrije u pogledu u inflatornih efekata”, kažu u Banskim dvorima.

Neizvesna jesen za privredu

U Hrvatskom udruženju poslodavaca (HUP) upozoravaju na to da je svima jasno da privreda ulazi u neizvesnu jesen, s obzirom na to da je sve više pokazatelja koji signaliziraju ozbiljno usporavanje ekonomija hrvatskih ključnih trgovinskih partnera. Nemačka je ušla u tehničku recesiju, a snažan pad uvoza Kine, zabeležen prošlog meseca, može da pojača pritisak na evropsku privredu.

„U tom privrednom kontekstu donošenje odluke o produženju mera energetske podrške, potrebno je uzeti u obzir da Hrvatska i dalje ima veliku razliku u subvencijama i samim cenama energenata između sektoradomaćinstava i sektora preduzetništva. U HUP-u smatramo da je vreme da otvorimo konstruktivnu raspravu o smanjenju te razlike”, kaže Irena Weber, glavna direktorka HUP-a.

Kako je u drugim članicama EU?

Pritom iznosi da je, prema podacima Evrostata, prosečna cena struje u EU za domaćinstva 0,28 evra po kilovatsatu, dok ostali sektori plaćaju 0,21 evro. Istovremeno, u Nemačkoj i Austriji domaćinstva plaćaju višu cenu struje od ostalih sektora, kao i u nizu ostalih zemalja EU. U Sloveniji sektor domačinstava plaća gotovo identičnu cenu struje kao ostali sektori.

„Јаče opterećenje kompanija kroz cenu energenata posredno negativno utiče na standard građana, jer sužava prostor za jače povećanje plata – kaže Weber.

Štetnost ishitrenih odluka

Dodaje i da je neophodno da se prati to šta po pitanju energetskih mera preduzimaju članice EU kako bi se obezbedilo da hrvatske kompanije ne budu u neravnopravnijem položaju na jedinstvenom tržištu. Bitno je i da se sve mere koje su važne za privredu, kao i dosada, donose na vreme.

„Koliko su ishitrene odluke štetne, najbolje ilustruje primer neočekivane najave novog poreza prema jednom sektoru od strane italijanske premijerke, koja je preko noći i nepovratno, bez obzira na kasnije povlačenje najave, izbrisala milijarde evra vrednosti. Zato su predvidljivost i blagovremeno donošenje odluka izuzetno važni – poručuje Weber.

Logično je da Vlada štiti domaćinstva

Energetski stručnjak Jasminko Umičević kaže da ima logike u tome da se Vlada odluči da u novom paketu štiti domaćinstva, a da veći preduzetnici plate skupljelektričnu energiju.

„Malim preduyetnicima je to problem, a veliki su strukturirani i uvek su plaćali punu cenu. Mislim da će se cene struje na jesen stabilizovati. Sada je cena u određenoj meri porasla zbog povećane potrošnje, ali akumulacije su pune zbog velike kiše koja je pala, a vetar i solari su puno rasli”, kaže Umičević.

Kad je reč o nafti i gasu, i tu je situacija stabilna, pa ako ne bude većih poremećaja, možemo biti mirni tokom jeseni i zime.

„Skladišta gasa su puna, otvaraju se novi LNG terminali i grade gasovodi, nafta je stabilna, uspostavili su se novi tokovi, prognozira se još jedna blaga zima i ako tako bude, mogli bismo proći mirno kroz zimu” procenjuje Umičević.

Izvor: Jutarnji list