Zbog povoljne hidrologije i porasta proizvodnje električne energije iz hidroelektrana i drugih obnovljivih izvora u prva tri meseca ove godine, Hrvatska se, prema podacima Udruženja obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH), probratila iz dugogodišnjeg uvoznika u izvoznika struje. Taj preokret, iskazan viškom proizvedene struje od 45 gigavat sati u odnosu na ukupnu potrošnju u državi od 4660 gigavat sati, prema podacima OIEH-a, predstavlja doprinos, ne samo za energetsku i ekonomsku sigurnost države, nego i za HEP.

„Poređenjem prva tri meseca ove godine sa prvim kvartalom 2022. vidljivo je da su ostvareni vrlo povoljni energetski pokazatelji koji bi trebalo da donesu dobre ekonomske rezultate u poslovanju energetskih kompanija, pre svega, HEP-a”, navode u spomenutom udruženju. Vlada je, podsetimo, pre desetak dana odlučila da ubrizga 900 miliona evra u finansijski krvotok HEP-a zajmom od 400 miliona evra i dokapitalizacijom, kako bi stabilizovala novčani tok kompanije, uzdrman antiinflacijskim merama, odnosno ograničenjem cene struje te iste Vlade.

Povoljna hidrologija

U HEP-u su potvrdili da je povoljna hidrologija omogućila veću proizvodnju električne energije u hidroelektranama i pozitivno uticala na finansijski rezultat kompanije. Između ostalog, ukazali su na povećanu proizvodnju i u Nuklearnoj elektrani Krško (NEK).

 „Zahvaljujući ne samo povoljnoj hidrologiji, nego i obezbeđivanju visoke raspoloživosti elektrana, kao i pažljivim planskim upravljanjem odnosom proizvodnje i nabavke električne energije, u prvom tromesečju ove godine imamo pozitivan bilans što se tiče nabavke električne energije iz uvoza.

Problem sa cenama

Za razliku od prošle godine, HEP je u prva tri meseca 2023. nešto više energije izvezao, nego što je nabavio u inostranstvu- naveli su u najvećoj hrvatskoj energetskoj kompaniji. HEP je, kako je istaknuto, u vlastitim elektranama, uključujući 50 odsto kapaciteta NEK-a, u prvom tromesečju 2023. godine proizveo 4,3 teravat sati električne energije, dok je u istom periodu prošle godine proizvodnja iznosila 3,5 teravat sati.

Kada je u pitanju odraz popravljanja energetskog bilansa na finansije HEP-a, u toj kompaniji polaze od ocene da uprkos privremeno povoljnijem miksu izvora električne energije, na poslovni rezultat HEP-a i dalje dominantno utiče primena limitiranih prodajnih cena električne energije. Uz to, dodaju, cene svih energenata koje HEP koristi u termoelektranama i toplanama, cene ugljenika i nabavke električne energije na berzama još su uvek mnogo veće od pretkriznih, čak i, kako ističu, višestruko veće. Napominju kako je cena toplotne energije još uvek limitirana i da grejna sezona još traje.

Pokrivanje gubitaka

U svakom slučaju, Banski dvori su najavljenom dokapitalizacijom HEP-a priznali da su ograničavanjem cena električne energije i gasa za domaćinstva i preduzetništvo iz kase HEP-u izbili 900 miliona evra.

To je, prema odluci Vlade, procenjeni iznos, a koliko je zaista HEP na gubitku zbog antiinflacijskih energetskih paketa Vlade, pokazaće izveštaj o poslovanju kompanije za 2022. godinu, koji se, kao i izveštaj za prvi kvartal ove godine, još uvek čeka. I u tekućem mesecu i u maju, procenjuje OIEH, očekuje se nastavak zamaha proizvodnje u HEP-ovim hidroelektranama.

Povoljni hidrološki uslovi

„Zbog vrlo visokог nivoa podzemnih voda na hidroenergetskim sistemima, velikih dotoka vode za hidroelektrane, očekivanog topljenja snega u aprilu i predviđanja kišovitog aprila i maja, i u naredna dva meseca se očekuju velike energetske vrednosti dotoka vode. To ujedno znači povoljna energetska i ekonomska kretanja, a što je najvažnije, i sigurnost snabdevanja potrošača u dužem višemesečnom periodu i bezbednost pogona elektroenergetskog sistema – ističe udruženje.

Hrvatska je u prošloj godini na nivou uvezene i izvezene električne energije zabeležila minus od 800 miliona evra. Učešće uvoza u ukupnoj potrošnji struje u Hrvatskoj varira poslednjih godina između 30 i 40 odsto. Donoseći prolečni energetski paket antiinflacijskih mera, Vlada je iznela podatak da su građani Zagreba u februaru ove godine plaćali jednu od najnižih cena električne energije u EU. Dok je, prema istom izvoru, prosečna cena nabavke struje u EU bila 175 evra za megavat sat, u Zagrebu je struja naplaćivana 66 evra za megavat sat.

Kratkoročni trend

Konsultant za nabavku energije Darko Dvornik u komentaru glavnog nalaza izveštaja Udruženja OIE da je Hrvatska od uvoznika struje postali izvoznik, polazi od ocene da se „radi o kratkoročnijem trendu koji je primarno prouzrokovan povoljnijim hidrološkim prilikama“.

„Izveštaj koje je izradio OIEH primarno je fokusiran na to da se prikaže uloga OiE u energetskom bilansu RH u prva tri meseca ove godine. Učešće OiE u nacionalnoj proizvodnji za prva tri meseca iznosi značajnih 58 odsto, dok je najveći generator takvog rezultata proizvodnja električne energije iz hidroelektrana.

Više uticaja

„Najveći doprinos tome dali su bolji hidrološki uslovi u odnosu na prethodni period, a na koje jedino priroda može da utiče”, kaže Dvornik. Povoljne hidrološke prilike, dodaje naš sugovornik, u kombinaciji s toplom zimom, koja je, kao i u celoj Evropi, prouzrokovala viškove u ponudi električne energije i gasa, dovele su do većih mogućnosti izvoza električne energije.

„Na povećanu proizvodnju iz domaćih hidroelektrana mogla je da utiče i interna odluka o većoj proizvodnji iz tog izvora zbog različitih razloga. Na izvoz električne energije mogao je dodatno da utiče i uvoz električne energije prema prethodno sklopljenim ugovorima, pa se zbog povoljnije hidrologije lako proizveo višak koji se onda izvozio”, upozorava Dvornik.

Prihodi HEP-a

Kako napominje, do izvoza električne energije nije došlo isključivo zbog viška na tržištu ponude nego, ističe, i zbog ugovorenog snabdevanja kupaca koje snabdevači na hrvatskom tržištu imaju u drugim državama, poput Slovenije i BiH.

Prema podacima iz poslovnog izveštaja HEP-a za 2021. godinu, prihod kompanije dostigao je 15 milijardi i 969 miliona kuna. U okviru tog iznosa, prihod od prodaje električne energije je 13,4 milijarde kuna, uz rast od 16,7 odsto u odnosu na 2020. godinu. Kasniji rast prodaje uglavnom je ostvaren na domaćem tržištu (12,2 odsto), ali rastao je i prihod od izvoza električne energije.

Izvor: Jutarnji list