Hrvatska: Oko 200 punionica za električna vozila do 2025.

Regulativom AFIR kojom se reguliše infrastruktura za alternativna goriva u EU, predviđeno je da Hrvatska do 2025. godine, prema trenutnoj situaciji, postavi punjače za električna vozila ukupne snage 11.524 kW. Za ispunjenje ovog uslova Hrvatska će morati da postavi od 100 do 200 brzih punionica, zavisno od njihove snage.

Razvoj punionica električnih vozila jedna je od najbitnijih stavki u pojednostavljenju prelaska sa vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koja kao pogonska goriva koriste benzin i dizel – na električna vozila.

Širom Hrvatske već postoji značajan broj punionica električnih automobila, ali s obzirom da količina vozila raste i da brojni turisti dolaze u Hrvatsku, potrebno je dodatno povećati broj punjača, kako bi se vozačima olakšalo svakodnevno korišćenje ovih vozila.

Novi korak u infrastrukturi punjača

U Hrvatskoj se već realizuje nekoliko značajnih projekata za poboljšanje infrastrukture punjača, ali sada je korak dalje napravila nova regulacija AFIR (Uredba o infrastrukturi za alternativna goriva) koja će, na nivou Evropske unije, dodatno da doprinese povećanju broja punjača za električna vozila. Naime, regulacija AFIR postavlja tzv. nacionalno obavezujuće ciljeve kojima će se propisati koliko koja članica Evropske unije mora da postavi punionica struje ili vodonika za laka i teška vozila, zavisno o broju vozila u državi.

Na primer, za članice poput Hrvatske, koje imaju manje od jedan odsto učešća električnih vozila u ukupnoj floti, određeno je da do 2025. godine moraju da postave punjače u ekvivalentu snage 3 kW po svakom potpuno električnom vozilu i 2 kW po svakom plug-in hibridnom vozilu. Hrvatska bi, prema trenutnoj situaciji, morala da postavi punjače ukupne snage 11.524 kW.

Zastupljenost po saobraćajnicama

„Hrvatska će za ispunjenje ovog uslova do 2025. godine morati da postavi od 100 do 200 brzih punionica za električna vozila, naravno, zavisno od njihove snage. Ukoliko se budu postavljale punionice snage 50 -70 kW, možemo da očekujemo i 200-tinak brzih punionica, a ako one budu veće snage, recimo, 100 -150 kW, biće manji broj punionica, ali i mogućnost znatno bržeg punjenja“, objasnio je Hrvoje Prpić, predsednik Udruženja Strujni krug.

Ipak, do 2027. godine infrastruktura punionica širom države moraće da pruža jednaku snagu kao da je tri odsto ukupne flote potpuno električno.

Rast broja punjača do 2030.

Do 2030. godine broj punionica moraće da poraste u skladu s tim kao da je pet odsto ukupne flote potpuno električno. Tako bi Hrvatska do 2027. godine morala da postavi približno 470 brzih punjača, na primer, snage od 150 kW, a do 2030. godine više od 800 takvih punionica.

„Takve punionice da napune prosečno električno vozilo već za 10-25 minuta, pa je jako važno da se one vrlo dobro rasporede po hrvatskim saobraćajnicama, kako bi se olakšalo putovanje u gotovo svaki deo zemlje“, dodaje Prpić.

Kamioni i autobusi

Takođe, novom evropskom regulacijom postavili bi se ciljevi za znatno povećanje broja punjača na TEN-T koridoru – jedinstvenoj transevropskoj mreži saobraćajnica koja povezuje sve glavne saobraćajne tačke u Evropi. To znači da bi se u Hrvatskoj i susednim zemljama dodatno povećao broj punionica za laka i teška električna vozila na relacijama Ljubljana-Zagreb i Varaždin-Rijeka.

Za laka električna vozila (lična i laka dostavna vozila) regulativa ima cilj da se postigne potpuna pokrivenost punionicama duž glavne mreže Evropske unije i time osigura jednostavno putovanje električnim vozilima širom EU.

Nadogradnja punionica

Tako je cilj da do 2025. godine na svakih 60 km bude stajalište s punionicama, ukupne snage od bar 600 kW i sa makar jednom punionicom od 300 kW. Do 2030. godine spomenute punionice na stajalištima bi trebalo da se nadograde do 900 kW. Najmanje dve punionice bi trebalo da budu snage 350 kW.

S druge strane, AFIR zahteva da se do 2025. godine za kamione i autobuse na TEN-T koridoru na svakih 60 kilometara postave punionice ukupne minimalne snage 2000 kW, od kojih će najmanje dve biti snage 800 kW. Do 2030. godine ta stajališta bi trebalo nadograditi punionicama ukupne snage 5000 kW, od kojih bi njih barem četiri imale snagu od 800 kW.

Čekanja i gužve

Dodatno, na svim saobraćajnicama koje su povezane s TEN-T koridorom, članice EU do 2025. moraju da obezbede mrežu punionica na svakih 100 kilometara, koje će imati ukupnu snagu 2000 kW i barem jednu punionicu snage 800 kW. Do 2035. godine punionice bi se morale nadograditi na sveukupnu snagu od 5000 kW s barem dve punionice snage 800 kW.

„Navedene udaljenosti od 60 i 100 kilometara između punionica na autoputevima odlično su rešenje koje će mnogim vozačima pružiti bezbrižnu vožnju hrvatskim putevima. Propisane ukupne snage za stajališta omogućiće velik broj punionica i vrlo brzo punjenje električnih vozila, čime će se sprečiti nepotrebna čekanja i gužve“, ističe Prpić.

Ukupna snaga – 3500 kW

Svako urbano čvorište na spomenutim saobraćajnicama moraće do kraja 2025. da ima minimalno 1400 kW snage, koja će se raspoređivati na četiri punionice snage 350 kW.

Do kraja decenije, ukupna snaga će morati da se poveća na 3500 kW. Tu su i dodatna odmorišta/parkinzi koji će morati da do 2027. godine omoguće bar dve punionice, minimalne snage 100 kW s V2G tehnologijom, odnosno do 2030. će morati da imaju bar četiri takve punionice.

 Transparentni prikaz

Naplata punjenja vozila bi, prema AFIR-u trebalo da bude omogućena i pomoću bankovnih kartica, pa je obaveza svih operatera punionica do 2025. postave čitače kartica na svoje nove punionice, a na postojeće punionice – do 2027. godine. Time bi se uvelike olakšala naplata punjenja brojnim vozačima električnih vozila, a posebno turistima koji nisu upoznati s mrežom punjača u zemlji koju posećuju.

Ono što je pri naplati punjenja vrlo bitno jest i transparentni prikaz cena punjenja.

Predlog Evropske komisije je da na svakoj punionici budu izložene cene punjenja i to prikazane prema jedinici kW h. Takođe, uslov da punjenje bude „cenovno-prihvatljivo“, sa izuzetkom da se može naplaćivati naknada za stajanje na punionici nakon punjenja.

Izvor: Energetika-net

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.