Podaci o potrošnji pokazuju da se odnos između letnjih i zimskih vršnih opterećenja poslednjih godina promenio. Nekada su zimski maksimumi bili viši od letnjih, no razlika se postepeno smanjivala, između ostalog zbog toplijih zima, sve toplijih leta i turističke potrošnje, da bi letnji maksimumi naposletku prestigli zimske, ističu iz Hrvatskog operatora prenosnog sistema (HOPS).

Tako je najveća satna potrošnja tokom zime 2023. na 2024. iznosila 2.905 MWh, zime 2024. na 2025. porasla je na 3.052 MWh, a prošle zime na 3.264,2 MWh. Letnji maksimum 2024. bio je 3.362,8 MWh, prošle godine 3.150,1 MWh, dok je u avgustu ove godine dostigao istorijski maksimum od 3.400,5 MWh, zabeležen u 21 sat.

Potrošnja u prvih sedam meseci raste treću godinu zaredom

Iako ovogodišnji jul nije doneo rekordnu mesečnu potrošnju, podaci za prvih sedam meseci pokazuju postepeni rast potrošnje električne energije.

Od januara do kraja jula 2024. u Hrvatskoj je potrošeno 10,436 miliona MWh električne energije, u istom periodu 2025. godine 10,530 miliona MWh, a ove godine 10,632 miliona MWh. Potrošnja je tako ove godine u prvih sedam meseci bila oko jedan odsto veća nego lani i 1,9 odsto veća nego u istom periodu 2024. godine.

Pritom se među pojedinim mesecima beleže znatne razlike. Ovogodišnja potrošnja bila je posebno visoka u januaru, kada je iznosila 1,834 miliona MWh, oko 7,7 odsto više nego u januaru prošle godine i 10,5 odsto više nego 2024. godine.

U letnjim mesecima slika je drugačija. Junska potrošnja poslednje tri godine gotovo se nije menjala: iznosila je 1,441 milion MWh u 2024, 1,454 miliona u 2025. i 1,466 miliona MWh ove godine.

Uprkos ovogodišnjem rekordnom toplotnom talasu, ni julska potrošnja nije dostigla rekord iz 2024. godine. U julu ove godine potrošeno je 1,662 miliona MWh električne energije, neznatno više od 1,654 miliona MWh u julu 2025, ali oko osam odsto manje nego u julu 2024. godine, kada je potrošnja dostigla 1,806 miliona MWh.

Podaci za ceo avgust ove godine još nisu dostupni, pa se uticaj ovogodišnjih vrućina na ukupnu mesečnu potrošnju još ne može uporediti sa prethodnim godinama.

„Toplotni talasi sigurno utiču na porast potrošnje, ali je nezahvalno upoređivati sa prosečnim danima jer potrošnja zavisi od dana u nedelji, trajanja toplotnog talasa, vlažnosti, vetra, preklapanja sa praznicima, pa čak i od sportskih događaja kao što je svetsko prvenstvo u fudbalu“, ističu iz HOPS-a.

Jedan od razloga rasta letnje potrošnje je sve raširenija upotreba klima-uređaja, no operatori sistema nemaju podatke o broju ugrađenih klima-uređaja i toplotnih pumpi, pa se njihov pojedinačni uticaj ne može precizno izdvojiti. Istovremeno, takvi uređaji sve češće se koriste i za grejanje, pri čemu inverter klima-uređaji i u kontinentalnoj Hrvatskoj mogu biti dovoljni za grejanje tokom zime.

Turizam lokalno višestruko povećava letnje opterećenje

Podaci HEP-a ukazuju na to da se leti udeo ukupnog opterećenja elektroenergetskog sistema pomera ka područjima sa većim brojem turista, dok lokalno opterećenje distributivne mreže raste tamo gde se istovremeno povećavaju broj korisnika, turistička aktivnost i potreba za hlađenjem. U pojedinim područjima odnos letnje i zimske potrošnje zbog toga može dostići čak 5:1.

HEP navodi i da je opterećenje prenosne i distributivne mreže leti najveće između 20 i 22 sata. Uporedive vrednosti stvarne potrošnje mogu se pojaviti i između 12 i 15 sati, ali se tada deo potreba podmiruje sopstvenom proizvodnjom potrošača, uglavnom iz solarnih elektrana na krovovima, pa se ta potrošnja ne odražava u istoj meri na opterećenje mreže.

U periodima povećane potrošnje HEP raspoloživu proizvodnju iz hidroelektrana prilagođava dotocima, stanju akumulacija i potrebama sistema, a snabdevanje obezbeđuje kombinacijom raspoloživih domaćih proizvodnih izvora i, prema potrebi, nabavkom električne energije na tržištu.

Smatraju da bi ublažavanju letnjih vršnih opterećenja mogla da doprinese kombinacija solarnih elektrana, baterijskih sistema za skladištenje energije i pametnog upravljanja potrošnjom. Solarne elektrane smanjuju preuzimanje energije iz mreže tokom dana, dok baterijski sistemi mogu deo proizvedene energije da prebace u periode najvećeg večernjeg opterećenja.

Stoga je razumljivo zašto HEP najavljuje da će na lokacijama solarne elektrane Korlat, priključne snage 75 MW, koja je nedavno počela sa redovnom proizvodnjom, te solarne elektrane Sukošan, snage 45 MW, koja je u visokoj fazi pripreme, razvijati projekte baterijskih sistema za skladištenje energije.

Dodatno bi dugoročnom povećanju fleksibilnosti sistema trebalo da doprinesu i novi kapaciteti akumulacionih jezera i reverzibilnih hidroelektrana, među kojima HEP navodi projekte HES Kosinj i RHE/CHE Vinodol, a u budućnosti računa i na proizvodnju i primenu vodonika.

Privreda raste brže od potrošnje struje

No, bez obzira na nove projekte baterijskih sistema za skladištenje energije i obnovljivih izvora energije koje razvijaju HEP i drugi privatni investitori, zbog elektrifikacije saobraćaja i grejanja, digitalizacije i podatkovnih centara, iz Hrvatske privredne komore (HGK) upozoravaju da je dalji rast potrošnje izvestan.

Potpredsednica HGK Marija Šćulac ističe da je hrvatska privreda u poslednjih desetak godina znatno ojačala, ali potrošnja električne energije nije rasla istom dinamikom kao BDP.

Reč je o svojevrsnom razdvajanju privrednog rasta od rasta potrošnje električne energije, odnosno „decouplingu“, što se smatra pozitivnim trendom. Dok hrvatski BDP poslednjih godina raste oko tri do četiri odsto godišnje, ukupna domaća potrošnja električne energije u 2025. godini iznosila je nešto više od 19 TWh i porasla je za manje od jedan odsto.

Razloge Šćulac vidi u povećanju energetske efikasnosti, ali i promenjenoj strukturi hrvatske privrede. Značajan deo rasta dolazi iz uslužnih delatnosti, turizma i lične potrošnje, koje su energetski manje intenzivne od teške industrije, dok tehnološki napredak omogućava stvaranje veće dodate vrednosti uz relativno manju potrošnju energije.

No, takav odnos u budućnosti bi mogao da se menja. Potrošnja električne energije već je u prvom tromesečju ove godine bila 2,2 odsto veća nego u istom periodu 2025. godine, a HGK očekuje postepeno snažniji rast.

Dekarbonizacija, naime, podrazumeva elektrifikaciju saobraćaja, grejanja i industrijskih procesa, dok će dodatnu potražnju stvarati digitalizacija, podatkovni centri i sve šira primena veštačke inteligencije.

Solar prestigao vetar, ali mreža postaje usko grlo

Iz HGK ukazuju na to da Hrvatska danas raspolaže sa oko 6.300 MW ukupne instalirane snage proizvodnih kapaciteta, oko 2.000 MW više nego pre nekoliko godina. Obnovljivi izvori energije su 2025. godine činili 74,1 odsto ukupne domaće proizvodnje električne energije, a posebno brzo raste solarna energija.

Do početka ove godine instalirana snaga solarnih elektrana dostigla je 1.500 MW, čime je solarna energija prvi put prestigla vetar po instaliranoj snazi.

No, rast proizvodnih kapaciteta otvara i pitanje mogućnosti elektroenergetske mreže da ih prihvati. Na mrežu HEP-ODS-a u februaru ove godine bilo je priključeno oko 44.000 solarnih elektrana, a prema podacima HGK-a proizvodni projekti u proseku se realizuju tri puta brže od jačanja prenosne i distributivne mreže.

Problem, prema komori, predstavljaju zagušenja, nedovoljni kapaciteti za prihvat novih projekata obnovljivih izvora energije, kao i starost mreže. Klimatske promene dodatno povećavaju pritisak jer sušni periodi mogu smanjiti proizvodnju hidroelektrana upravo u vreme kada toplotni talasi povećavaju potrošnju za hlađenje.

Istovremeno raste proizvodnja električne energije za sopstvene potrebe, koja se ne mora u celosti videti u podacima operatora kao dodatno opterećenje mreže. Oko tri četvrtine instaliranih kapaciteta priključenih na distributivnu mrežu dolazi iz preduzetničkog sektora, a kompanije u sopstvenu proizvodnju pre svega ulažu kako bi dugoročno stabilizovale troškove i zaštitile se od cenovnih šokova.

Razmere solarnog uzleta pokazuje podatak da je proizvodnja solarnih elektrana sa 53.000 MWh u 2015. godini porasla na 1,045 miliona MWh u 2025. godini. Samo od decembra 2024. do decembra 2025. godine u pogon je pušteno više od 400 MW novih solarnih kapaciteta.

Izvor: Seebiz