Hrvatska: Tečni prirodni gas – 93,5% ukupnog uvoza iz SAD-a

Najveći deo uvoza Hrvatske iz SAD-a, realizovan u periodu od januara do avgusta, odnosio se na tečni prirodni gas - u vrednosti od 14,5 milijardi kuna, što je 93,5 odsto ukupnog uvoza iz SAD-a. Što se tiče uvoza iz Rusije, najveći deo, milijardu kuna, otpada na ulja i ulja za podmazivanje - verovatno je reč o vakuumskom gasnom ulju, neophodnom za proizvodnju u riječkoj rafineriji, za čiji je uvoz Hrvatska dobila i izuzeće iz sankcijskog režima.

Sjedinjene Američke Države postale su jedan od glavnih hrvatskih trgovinskih partnera, s tim što se u ovoj godini odnos snaga u potpunosti promenio – od države koja je sa SAD-om imala višak u robnoj razmeni, Hrvatska je došla u poziciju da je vrednost uvoza iz te države osam puta veća nego u istom periodu lane i višestruko veća od onoga što Hrvatska izveze u SAD.

Privremeni podaci Državnog zavoda za statistiku o robnoj razmeni Hrvatske sa svetom, u periodu od početka januara do kraja avgusta, pokazuju da je vrednost uvoza iz SAD-a iznosila, čak, 15,56 milijardi kuna.

Skok uvoza iz SAD-a

U istom periodu prošle godine, uvoz iz te globalne sile nije dosegao ni dve milijarde kuna, pa je SAD po vrednosti izvoza u Hrvatsku pretekao brojne evropske zemlje – na hrvatsko tržište veću vrednost robe izvezli su samo Italija, Nemačka i Slovenija.

Čak je i vrednost uvoza iz Mađarske u osam meseci ove godine bila nekoliko stotina miliona kuna manja od uvoza iz SAD-a. Za milijardu kuna je manje vredan i uvoz iz osam zemalja CEFTA-e, od kojih su, na primer, BiH i Srbija uvek imale veću robnu razmenu s Hrvatskom od SAD-a.

Izvoz nafte

Najveći deo uvoza iz SAD-a odnosi se na tečni gas, jer je, prema privremenim podacima DZS-a, Hrvatska u osam meseci iz te zemlje uvezla tečni gas u vrednosti od 14,5 milijardi kuna, što je 93,5 odsto ukupnog uvoza iz SAD-a. DZS ne raspolaže podacima o tome koliko je tog uvoza ostalo u Hrvatskoj, a koliko je otišlo izvan nje.

Deo odgovora možda se krije u robnoj razmeni s Mađarskom, jer je izvoz u tu zemlju povećan za pet milijardi kuna –  u osam meseci ove godine iznosio je 11,63 milijarde kuna, od čega gotovo 5,2 milijarde kuna otpada na prirodni gas. U uporednom prošlogodišnjem periodu, Hrvatska je u tu susednu državu izvezla isti energent u vrednosti od, tek, 75 milijuna kuna. Zanimljivo je, izvoz nafte u Mađarsku bio je vredan oko milijardu kuna, dok je lani u isto vreme u mađarskim rafinerijama završilo 3,7 milijardi kuna vredne nafte iz Hrvatske.

Poskupljenje struje

U odnosu na prošlogodišnji izvoz električne energije u vrednosti od 600 miliona kuna, on je sada  porastao na 1,73 milijarde kuna. U međuvremeno su značajno porasle cene tog energenta, što znači da, možda, i nije došlo do značajnog povećanja količina.

Istovremeno je registrovano da je za osam meseci Hrvatska iz Mađarske uvezla električne energije u vrednosti od 4,46 milijardi kuna, dok je lani taj uvoz bio tek milijardu kuna.

Vredni energenti

Što se tiče Rusije, najveći deo uvoza iz te zemlje, oko milijardu kuna, otpada na ulja i ulja za podmazivanje. Verovatno je reč o vakuumskom gasnom ulju, neophodnom za proizvodnju u riječkoj rafineriji, za čiji je uvoz Hrvatska čak dobila i izuzeće iz sankcijskog režima.

I uvoz bitumenskog kamenog uglja se više nego udvostručio, pa je vrednost tog uvoza iz Rusije u osam meseci ove godine bila gotovo 725 milijuna kuna.

Privremeni podaci govore da je i dalje glavni trgovinski partner Hrvatske Italija, iz koje je, uz rast od 63,4 odsto, stigla roba vredna 26,84 milijarde kuna. Hrvatska je u Italiju izvezla robe u vrednosti od 14,4 milijarde kuna, što je rast od 28 odsto.

Porast hrvatskog izvoza

Ukupna vrednost hrvatskog robnog izvoza u prvih devet meseci, takođe prema privremenim podacima, iznosila je 132,7 milijardi kuna. To je 34 odsto više u odnosu na isti period 2021. godine, dok je uvoz porastao za 51,1 odsto, na 233,1 milijardu kuna. U robnoj razmeni sa svetom Hrvatska je bila u minusu 100,4 milijarde kuna, a pokrivenost uvoza izvozom je bila 56,9 odsto, pa se prvi put, posle mnogo godina, desilo da je pala ispod 60 odsto.

Raste i uvoz iz Rusije

Iako Hrvatska učestvuje u strogim sankcijama protiv Rusije, uvoz iz te države porastao je za 32 odsto i u osam meseci ove godine bio je vredan preko tri milijarde kuna. Tako je u ovoj godini uvoz iz SAD-a prvi put premašio uvoz iz Rusije i odmah je ta vrednost bila pet puta veća od onoga što Hrvatska nabavlja iz Rusije. I dok je uvoz iz Rusije rastao, izvoz hrvatskih kompanija u tu državu je zbog sankcija pao za oko 12 odsto. To najbolje ilustruje način na koji globalne političke prilike i rat u Ukrajini utiču na trgovinu, odnosno hrvatsku ekonomiju.

Izvor: Novi list

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.