Hrvatska Kancelarija za reviziju konstatovala je da centri za upravljanje otpadom – Kaštijun i Marišćina ne proizvode u planiranoj meri gorivo iz otpada i ne ostvaruju potreban prihod od njegove prodaje. Umesto da zarađuju na prodaji goriva koje bi trebalo da izrađuju iz otpada, zbog lošeg kvaliteta plaćaju njegovo zbrinjavanje, konstatovano je u objedinjenoj reviziji efikasnosti upravljanja komunalnim otpadom.

Hrvatski centri za upravljanje otpadom – Kaštijun i Marišćina, jedina dva koja su pokrenuta od 11 predviđenih, ne izdvajaju drugi otpad iz komunalnog, a umesto da zarađuju na prodaji goriva koje bi trebalo da izrađuju iz otpada, zbog lošeg kvaliteta plaćaju njegovo zbrinjavanje.

To su najveće zamerke objedinjene revizije efikasnosti upravljanja komunalnim otpadom koje je, uz dva centra, Državni ured za reviziju sproveo još u Ministarstvu privrede i održivog razvoja i Fondu za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost i u 19 lokalnih komunalnih društava.

Ako se u ukupnoj masi mešanog komunalnog otpada koje se doveze u centar nalazi više od petine drugog otpada, na primer biootpada, centar je dužan da ga izdvoji, preuzme i zbrine, a komunalnom preduzeću koje ga je dovezlo da obračuna naknadu. Međutim, kako je konstatovano, CGO Kaštijun, koji prikuplja otpad s područja Istre, to ne radi.

Deponijski gasovi

CGO Marišćina, koji prikuplja otpad iz Rijeke i s Kvarnera, zbog odlaganja neobrađenog komunalnog otpada već je u toj meri popunio skladišni prostor da to, po reviziji, dovodi u pitanje procenjeni vek trajanja Centra.

Naime, skladišna površina 1A na Marišćini je u celosti bila popunjena već do kraja 2021. godine, dok je kapacitet površine 1B popunjen 36,4 odsto. Nakon njih, predviđeno je odlaganje na prostoru „dva” (2A, 2B i 2C), ukupnog kapaciteta od 1,6 miliona kubnih metara, čiji je vek trajanja procenjen na 18 i po godina. Međutim, odlagalište 2A već je iskorišćeno 60 odsto, odnosno na njoj se nalazi neobrađeni komunalni otpad koji je odložilo komunalno preduzeće iz Rijeke.

Takođe, Ured za reviziju je utvrdio da otpad odložen na privremeno odlagalište u Marišćini nije prekriven odgovarajućim zaptivnim slojem i nije rekultivisan, odnosno hortikulturno uređen. Zbog toga obilne padavine natapaju otpad, pa do curenja vode i neprijatnih mirisa deponijskih gasova. Ta površina, 2A, nije spojena ni na koji aktivni sistem za prikupljanje i obradu deponijskog gasa, navodi se u reviziji.

Gorivo iz otpada

Ured za reviziju je konstatovao da dva centra ne proizvode u planiranoj meri gorivo iz otpada, pa zbog toga ne ostvaruju potreban prihod od prodaje proizvedenog goriva iz otpada, već stvaraju trošak zbrinjavanja predajom goriva ovlašćenim reciklerima.

Prema dvostranim sporazumima o finansiranju projekata izgradnje centara Kaštijun i Marišćina, u okviru Instrumenata pretpristupne pomoći, trebalo je da se obradom komunalnog otpada proizvodi gorivo. To gorivo iz otpada (SRF – Solid Recovered Fuel) mora da bude obrađeno, homogeno i propisane vlažnosti, kalorijske vrednosti, sadržaja pepela i teških metala itd, suvo stabilno i bez neprijatnih mirisa.

Visoki standardi kvaliteta

Kaštijun je potpisao 2007. godine Pismo namere o korišćenju goriva iz otpada u fabrici cementa, ali ono ne zadovoljava odgovarajuće norme kvaliteta. Zato recikleri uvoze kvalitetnije gorivo, a Kaštijunu ostaju velike količine nezbrinutog SRF-a.

Ni Marišćina ne proizvodi u planiranoj meri gorivo iz otpada, zbog čega se povećava obim otpada koji se odlaže. Ugovorom je trebalo da se izdvoji 35 odsto goriva iz otpada, 35 odsto metanogene frakcije, 25 odsto vode i pet odsto metala. Revizijom je utvrđeno da je Marišćina od 2019. do 2021. proizvela svega 4,1 odsto goriva iz komunalnog otpada.

Od 2018. godine do kraja 2021.godine u CGO-u Kaštijun proizvedeno je 16,2 odsto SRF-a od ukupno dovezenog mešanog komunalnog otpada i on se privremeno balira i skladišti u Centru. 

Vrednost nezbrinutog otpada

Ukupni troškovi zbrinjavanja goriva iz otpada iznosili su 24 miliona kuna, a krajem 2021. nezbrinuto goriva je vredelo oko 13 milijuna kuna.

Te godine Fond je počeo da pokriva 40 odsto troškova zbrinjavanja tog goriva. To je za 2021. godinu iznosilo 5,6 miliona kuna, a iduće još milion kuna, bez PDV-a.

Ured za reviziju je zaključio da nisu ostvareni ciljevi iz Zakona o obnovljivim izvorima energije i visokoefikasnoj kogeneraciji, tako da nisu ostvareni prihodi od prodaje goriva iz otpada.

Zbog malog izdvajanja sirovina produkt mehaničko-biološke obradek omunalnog otpada (metanogena frakcija i ostali otpad), u navedenom periodu činila je čak 66,4 odsto komunalnog otpada koji se obrađuje u Marišćini.

Zastarele tehnologije

Tokom obrade u navedenom periodu, umesto pet odsto, izdvojeno je samo 0,02 odsto metala. Prema obrazloženju odgovornog lica CGO Marišćina, izdvojeni metali bili su previše zagađeni drugim otpadom, zbog čega su otpremljeni na odlagalište.

Takođe, u Kaštijunu železne frakcije i neželezne metalne frakcije kvalitetom ne zadovoljavaju zahteve otkupljivača.

Državni ured preporučio je Marišćini da preispita odlaganje komunalnog otpada na odlagališne površine, kao i da ispita mogućnost oslobađanja popunjenih odlagališnih ppovršina, koje bi se koristile u skladu s procenjenim vekom trajanja toga centra.

Troškovi prevoza

Inače, Marišćina je u 2020. i 2021. zbog nastalih kvarova na postrojenju za mehaničko-biološku obradu i povećane količine primljenog otpada tokom letnih meseci vozila otpad na druga odlagališta. U te dve godine odvezeno je tri miliona tona, što je Centar dodatno koštalo 2,1 miliona kuna bez PDV-a.

Iz Udruženja Krizni Eko Stožer Marišćina traže zaustavljanje „postojećeg primitivnog modela manipuliaanja smećem“, jer smatraju da njegova lokacija nije obezbeđena na odgovarajući način, kao i zbog skupe i zastarele tehnologije za obradu.

Iz pomenutog udruženja se zalaže za uvođenje ekološkog sistema za odvajanje i zbrinjavanje otpada i poručuju da ono nema alternativu.

Izvor: Energetika-net