Proizvodnja zelene energije investitorima nije bila finansijski isplativa. Međutim, ipak se upuštaju u takve projekte, čija realizacija traje decenijama, pošto im se kasnije sufinansira svaki proizvedeni megavatsat električne energije. Ali, situacija na tržištu se drastično promenila: električna energija je skuplja nego ikada dosada.

I HEP je jedan od onih koji su delom izašli iz sistema podsticaja. Kompanija je raskinula ugovore za deo pogona Termoelektrane-toplane Zagreb, kao i za deo hidroelektrane Lešće.

HEP – optimizacija troškova

„U cilju optimizacije troškova proizvodnje električne energije i rasta cena električne energije i energenata na tržištu, HEP Proizvodnja je prevremeno raskinula ugovore s HROTE-om“, saopšteno je iz HEP-a.

I nije jedini. Iz sistema podsticaja izašla je i vetroelektrana Pometeno Brdo.

„S obzirom da je elektrana građena fazno, jednoj fazi je prošle godine istekao ugovor, dok za drugu fazu ugovor ističe vrlo skoro. Da bi pola elektrane bilo u sistemu podsticaja u takvoj situaciji, nastajali bi tehnički problemi – odvojeno merenje, tehničke neophodne tehničke izmene. Zato smo odlučili da u celosti izađemo iz sistema podsticaja, kako bi elektrana bila na tržištu, rekao je Ivo Čović, HGK, Udruženje obnovljivih izvora energije.

Podsticaj do samoodrživosti

Ukupno 66 proizvođača energije iz obnovljivih izvora raskinulo je ugovore. Ali, to ne zabrinjava HROTE.

„Kao i u drugim zemljama Unije, sistem podsticaja u Hrvatskoj ima zadatak da podstiče investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora putem podrške iz javnih sredstava, sve dok one ne postanu samoodržive u tržišnim uslovima, saopštio je Hrvatski operator tržišta energije – HROTE.

Takvi ugovori su se potpisivali do 2016. Nakon toga, na snagu stupa sistem premija, kojim se predviđa sufinansiranje razlika između proizvodne i tržišne cene.

Presudne cene

S obzirom da je danas cena na tržištu dostigla 4,30 kn, mnogi proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora odustaju od tog ugovora po kome su imali, recimo, oko 3 kune. Na to se opredeljuju da bi sebi osigurali ovu cenu od 4,3 kune, računajući da će ta cena potrajati određeni period, objašnjava Daniel Srb, energetski stručnjak.

U razvoju elektrana na obnovljive izvore, podsticaji su odigrali važnu ulogu. Sada, kada cene energije dostižu maksimume, prelazak na tržišni model ne iznenađuje. Investitore, više od ekonomske isplativosti, muče administrativne barijere. Projekti su spremni, ali je pitanje koliko će godina trebati da energiju vetra, sunca ili biogasa počnu da pretvaraju u električnu energiju.

Izvor: HRT