Humanost važnija od tržišta – zarada kao moto današnje energetike – zamka koju moramo izbeći

Energetski sistemi treba da budu prilagođeni ljudskim potrebama, a ne trci za profitom ili sumnjivim „opštim“ interesima - koji se konstantno menjaju. Tržište bi trebalo da bude samo jedna od alatki, koja je u određenom trenutku i određenom okruženju, zapravo veoma korisna, ali ne i cilj sam po sebi. Cilj treba da bude napredak čoveka i ljudske civilizacije - opšti prosperitet, kroz primenu novih tehnologija i naučnih dostignuća, u cilju olakšavanja svakodnevnog života, kako bi naša planeta bila bolje mesto za život.

Javni službenik, stručnjak koji služi društvu u kojem i sam živi, koji iskreno štiti interese tog društva nije uvek isto što i javni službenik koji „štiti energetsku politiku i njene ciljeve“. Oni su danas, u novoj evropskoj paradigmi energetske politike, često suprotstavljeni jedan drugom.

Zašto je to tako?

Kako to da se javna komunalna/energetska preduzeća, koja su nekada bila u potpunosti usmerena na pružanje društveno-korisnih usluga, u cilju obezbeđivanja električne i toplotne energije za domaćinstva i privredu, danas u Evropi guraju u tržišnu trku, gde moraju da budu preduzeća koja se takmiče na „otvorenom tržištu“, orijentisana na „ostvarenje poslovnih ciljeva“, a ponekad čak i potpuno utemeljena na stvaranju profita. Šta se dogodilo sa njihovom prvobitnom ulogom, ulogom društveno korisnog servisa, čiji je osnovni zadatak komunalna usluga građanima? Da li smo uspeli da uništimo duh društveno korisnog servisa i originalnu svrhu javnih komunalnih i energetskih preduzeća, kako bismo povećali opštu društvenu korist, kako to zakonodavac u EU često apostrofira? Da li smo, kako bi povećali opštu društvenu korist, morali da ubijemo duh društvene korisnosti u ovim kompanijama? Da li je ovo neka šala, koju u sebi krije nova energetska paradigma Evropske Unije, koju i Srbija, na kraju krajeva, mora da sledi?

Da li smo upali u zamku?

Pokušavajući da energetiku učinimo održivijom, čistijom i tržišno orijentisanom, lako bi moglo da se desi da stvorimo nepouzdano, skupo i nestabilno energetsko okruženje, što bi moglo da nas odvede do tačke bez povratka, izazivajući u isto vreme domino efekat u ekonomiji, ostalim granama privrede, da ne pominjemo ono najvažnije, dostupnost svima i toliko zanemarenu i u isto vreme, toliko značajnu, HUMANOST.

Zar je toliko teško prihvatiti da su neka komunalna i energetska preduzeća osmišljena tako da samo pružaju određenu uslugu, tačnije uslugu na korist celokupnom društvu, a ne da trče za profitom ili nekim opštim ciljevima koji, u proseku, matematički govoreći, nisu prikladni ni za jednu stranu, ili drugim rečima, nisu prilagođeni tako da budu optimalni za bilo koji poseban slučaj, već se koriste za sveobuhvatno planiranje OPŠTIH CILJEVA UKUPNE EKONOMSKE POLITIKE? Pružanje USLUGA bi trebalo da bude suština koja je jedino bitna, zato što je u pitanju PROIZVOD koji je neophodan za celokupno stanovništvo, koje zavisi od njega. Naravno, niko ne spori da konkretna usluga treba da bude pružena na najefikasniji mogući način, uz ugrađenu optimizaciju, koja za rezultat daje optimalno poslovanje. Ali se postavlja pitanje konkretnih ciljeva takve optimizacione funkcije, kao i primenjenih ograničenja. Ako je cilj postizanje maksimalnog profita bez obzira na sve, to je jednostavno NEPRIHVATLJIVO!!! Ako je cilj postizanje najvišeg mogućeg kvaliteta usluge, uz preduslov održivosti poslovanja i istovremeno poštovanje specifičnih elemenata privredne grane i/ili zemlje u kojoj se posluje, onda je to PRIHVATLJIVO i POŽELJNO!

Zbog čega danas toliko očajnički pokušavamo da se vratimo korak nazad i dođemo u situaciju da ove osnovne društveno korisne usluge postanu teško pristupačne, pa čak i nedostižne za jedan deo stanovništva? Šta nas to podstiče da danas, u 21. veku, postanemo toliko nehumani da nas pokreće samo tržište, a ne humanost i napredak ljudske vrste?

Tržište bi trebalo da bude samo jedna od alatki, koja je u određenom trenutku i određenom okruženju, zapravo veoma korisna, ali ne može biti i cilj samo po sebi. Cilj treba da bude napredak čoveka i ljudske civilizacije i opšti prosperitet, kroz primenu novih tehnologija i naučnih dostignuća, kako bismo lakše živeli i kako bi naša planeta bila bolje mesto za život.

Da li ovim zalazimo u domen utopije?

Mislim da ne. Da li možete da zamislite kako bi nekom ko je živeo pre samo dvesta ili trista godina izgledala sva velika tehnološka dostignuća, kojima smo danas svedoci i koja svakodnevno koristimo, a koja se odnose na proizvodnju hrane, obrazovanje, medicinu, mobilnost, opšte uslove života – naravno, sve u zavisnosti od raspoloživih izvora energije? To kako mi danas živimo pre dve ili tri stotine godina bila je utopija, ali više nije. Isto tako, ono što danas nama može izgledati kao „utopija“, u bliskoj budućnosti bi moglo da postane stvarnost, ukoliko budemo radili i borili se da se to ostvari.

Šta bi trebalo da radimo?

Za početak, svi mi koji radimo za energetske kompanije, ili u institucijama koje se bave energetikom, moramo da prestanemo da se ponašamo kao berzanski brokeri i da se prisetimo koja je naša osnovna uloga jer, svi smo mi, znali mi to, odnosno, želeli mi to da prihvatimo ili ne, u službi društva, odnosno društveno korisnih usluga. I, tako moramo da počnemo i da se ponašamo. Mi moramo da počnemo da se, iskreno, ponašamo kao servis društvu ili možda je bolje reći, servis ljudskoj civilizaciji, čuvajući osnovnu ulogu ENERGETIKE – KOMUNALNIH preduzeća nedirnutu i bezbednu od večitih IGARA vezanih za postizanje skoro uvek upitnih opštih ciljeva.

Kada se tako postavimo i počnemo tako da se ponašamo, nove ideje će početi da se pojavljuju niotkuda, što će doprineti većem blagostanju celokupne ljudske civilizacije i imaćemo još više razloga da se borimo za nju i da je sačuvamo kao takvu.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti