Industrija uglja se nada da može preživeti dekarbonizaciju električne energije i industrije i zadržati fosilna goriva u energetskom miksu oslanjajući se na tehnologiju za hvatanje ugljenika, rekla je Mišel Manok (Michelle Manook) šefica Svetske asocijacije za ugalj za Reuters.
Ukazujući da su takve metode ključni deo Pariskog sporazuma o klimatskim promenama Manok navodi da mogu pomoći održavanju uglja relevantnim dok vlade i kompanije ubrzavaju napore za smanjenje emisija koje zagrevaju planetu i zagađuju gusto naseljene gradove sveta.
Pariski sporazum, potpisan 2015. godine, poziva svet da što pre smanji emisije štetnih gasova, kako bi ograničio globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, što je prag koji naučnici kažu da može sprečiti najgore posledice klimatskih promena.
Sporazum poziva države da koriste sve dostupne tehnologije, poput hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS). Opcije su skladištenje emisija pod zemljom ili korišćenje u industrijskim procesima.
„Vratite se u Pariz. Vratite se Međunarodnom panelu za klimatske promene. Oni su zaista bili jasni i dosledno su govorili da tamo nećemo uspeti bez CCS-a“, rekla je Manok u strastvenoj odbrani uglja.
Ali, gorivo koje pokreće industrijske revolucije širom sveta više od dva veka sve više istiskuju iz upotrebe, piše Rojters, navodeći da i banke i osiguravajuće kuće, pod pritiskom akcionara prestaju da finansiraju nove rudnike i pogone na ugalj.
Politike koje isključuju ugalj nisu korisne, tvrdi Manok, dodajući da je „CCS dokazana tehnologija. Znamo da se to može primeniti“.
Ali, CCS je skup, što pokazuje prva komercijalna primena tehnologije u elektrani. Kanadska kompanija SaskPover potrošila je oko 1,2 milijarde dolara na opremanje CCS opreme na relativno malom bloku u svojoj elektrani Boundari Dam, koja je započela sa radom 2014. godine.
Manok kaže da će se troškovi smanjiti ekonomijom obima i da vlade treba da pruže snažnu političku podršku, kako bi kompanijama pružila poverenje da ulažu u takve projekte.
Iz SaskPovera poručuju da bi troškovi bili i do 30% niži pri sledećoj adaptaciji na brani Boundari.
Izvor: Reuters
