Od kako je pre tri dana prestala sa radom Rafinerija nafte Pančevo, a američki OFAK i dalje ne nalazi za shodno da kaže ni „ne” ni „da” za novu licencu koja bi omogućila nastavak rada Naftne industrije Srbije, ostalo je pitanje šta će biti sa zaposlenima, kako onima u Pančevu, tako i u Beogradu i Novom Sadu.

I ne samo to, šta će, ukoliko dođe do najgoreg scenarija da OFAK narednih dana uvede i sekundarne sankcije i tako onemogući i platni promet NIS-u (čitaj sankcije državi Srbiji), kako će radnici nastaviti da primaju plate i od čega da žive. Pogotovo ako se ima u vidu da je reč o 13.500 zaposlenih, gde su većina srpski radnici pored ruskih kolega, a kojima SAD onemogućava osnovnu egzistenciju za svoj rad.

Dovodi se naravno u pitanje i sudbina zaposlenih u Petrohemiji,  koja je i pored nezainteresovanosti Gasproma da je preuzme zbog dugova, ipak prešla u većinsko rusko vlasništvo i to pre par godina.

Upitani kako zaposleni reaguju na celokupnu situaciju, iz NIS-a za Politiku kažu da je od trenutka uvođenja sankcija od strane Kancelarije za kontrolu strane imovine OFAK Ministarstva finansija SAD, očuvanje socijalne stabilnosti više od 13.500 zaposlenih jedan od prioriteta kompanije.

Između ostalog, zarade se isplaćuju redovno u punom obimu, kompanija ispunjava sve obaveze prema zaposlenima i čini sve što je u njenoj moći da u trenutnoj situaciji smanji posledice po zaposlene. Kompanija takođe ostaje posvećena naporima da očuva energetsku stabilnost Srbije i zaštiti interese zaposlenih, građana i privrede. U slučaju bilo kakvih promena u okviru poslovanja, javnost će biti blagovremeno obaveštena – kažu u ovoj kompaniji pod sankcijama.

Ono što je posebno važno jeste da je NIS već godinama jedini koji po subvencionisanim cenama snabdeva poljoprivrednike na svojim pumpama dizelom i to po ceni koja je u ovom času niža za 22 dinara, kako bi im pomogao da ih i setva i oranje i svi ostali poljoprivredni radovi manje koštaju.

NIS će kao i do sada nastaviti da pruža poljoprivrednicima povoljnije uslove za nabavku evrodizela u skladu sa Uredbom o ograničenju visine cene goriva koja je na snazi od 10. februara 2022. godine – poručuju iz ove kompanije.

Dakle, i u ovim okolnostima kada je jasno da Amerika čini sve da Srbija ostane bez svoje rafinerije (jer kako inače nazvati ovaj njihov postupak dok je drugim ruskim rafinerijama licencom to omogućeno, a nama nije), kod NIS-a će sve dok pumpe budu radile moći i dalje da se kupuje dizel za poljoprivredu, uz agrokarticu i registrovano gazdinstvo, po ceni od 179 dinara po litru.

Kada je reč o snabdevenosti benzinskih stanica kompanije NIS-a, u ovom trenutku one su uredno snabdevene svim vrstama naftnih derivata. S tim u vezi, na benzinskim stanicama NIS petrol i Gazprom ne postoje ograničenja kada je reč o kupovini goriva. U trenutnim okolnostima, kompanija ostaje posvećena naporima da očuva energetsku stabilnost Srbije i zaštiti interese zaposlenih, građana i privrede.

Iz NIS-a još poručuju da su akcionari aktivno uključeni u intenzivan dijalog usmeren na što brže rešavanje trenutne situacije.

Ono što se ovih dana aktuelizovalo kao pitanje jeste ko će, ukoliko dođe do najgoreg scenarija da NIS pumpe moraju da se zatvore i da ne rade, imati primat u snabdevanju gorivom u Srbiji. Ivan Brajović, doktor ekonomskih nauka iz oblasti međunarodnog naftnogasnog biznisa, kaže za naš list da je prirodno da će profitirati subjekti van NIS-a, ali ne nužno po osnovu povećanja marže, već po osnovu povećanja obima prodaje goriva.

Na konstataciju da je iz Severne Makedonije pre dva dana stigla vest da oni vide svoj interes na srpskom tržištu u novonastalim okolnostima, odgovara da ova bivša jugoslovenska republika u celoj slagalici baš i nema suštinsku važnost, jer za razliku od Mađarske i Grčke, ona nije primarni izvor snabdevanja.

Pre svega Severna Makedonija nema svoju rafineriju, pa ni preradu nafte. Naime, severnomakedonske firme su dominantno podizvođači grčkih izvoznika. Makedonci kupuju derivate iz Grčke, rade dokumentovani reeksport i eventualno prevoze robu u Srbiju auto-cisternama po konkurentnijim cenama, jer regionalno imaju najniže troškove prevoza, budući da je tamošnja cena dizela niska – objašnjava naš sagovornik.

Posle najnovijeg pojeftinjenja evrodizela u prošli petak Severna Makedonija ima jeftinije ovo gorivo za oko 70 dinara od nas.

Na konstataciju da su veleprodajne cene kod većine drugih kompanija koje posluju na srpskom tržištu već duže vreme više od NIS-ovih, on kaže da su one prirodno veće nego kod NIS-a, jer ova kompanija trenutno nije za poređenje zbog sankcija.

Kada je reč o potencijalnim gubicima za budžet usled moguće zabrane točenja goriva, upućeni u naftne prilike kažu da to ne treba gledati kroz potencijalno smanjenje broja benzinskih stanica. Akcizu plaćaju i NIS kao proizvođač i svaki uvoznik. Dakle, na sve količine koje se potroše je plaćena akciza, te zato treba gledati razliku između količine pri normalnoj potrošnji i količina koje se mogu uvesti u kriznim okolnostima kao sada kada rafinerija ne radi.

Izvor: Politika