proizvodnje litijuma

I pored ubrzanja proizvodnje litijuma postoje rizici u snabdevanju

Uprkos snažnom rastu proizvodnje u narednim godinama, agencija za analizu tržišta Fič Solušns predviđa da će stanje na globalnom tržištu litijuma ostati veoma zategnuto u narednim godinama. Razlog je to što se zelena tranzicija ubrzava, pri čemu raste potražnja za baterijama - od onih za električna vozila do baterija industrijuskih razmera.

U svom najnovijem izveštaju o industriji, agencija za analizu tržišta Fič Solušns navodi da očekuje da će do 2030. tržište beležiti sve veće deficite. U tom kontekstu, Fič vidi da se snabdevanje litijumom suočava sa rastom profita, kao i uskim grlima, koja se mogu ponavljati, što bi moglo duboko da izmeni dinamiku tržišta. Predviđa i ubrzanje rasta globalne proizvodnje iz rudnika litijuma u narednim godinama. Uzima u obzir da novi aktivni projekti brzo napreduju. Najavljeni su, takođe, i novi projekti kao posledica snažnog zamaha, koji stoji iza zelene tranzicije i baterija.

Prognoza analitičara pokazuje očekivano povećanje globalne proizvodnje po državama za oko 600.000 tona LCE litijuma između 2025. i 2021. (u poređenju sa proizvodnjom iz 2021.), u poređenju sa 240.000 tona dodatih između 2016. i 2020. Fič, takođe, vidi povećanje proizvodnje za 290.000 tona između 2026. i 2030. sa dugoročnom procenom na konzervativnoj strani.

Rast proizvodnje litijuma

Prema Fiču, države koje su dobro uspostavile proizvodnju litijuma će zabeležiti dalji rast. Procenjuju da će se u narednih 10 godina pojaviti niz novih tržišta za proizvodnju litijuma. Fič vidi ubrzanje rasta proizvodnje u Australiji, gde bi tokom 2020-2030. proizvodnja trebala da se skoro utrostruči. Čile i Kina će, takođe, više nego udvostručiti svoju proizvodnju. Očekuje se da će proizvodnja u Brazilu porasti pet puta (sa niže osnove). Iako će i Argentina zabeležiti značajan rast, proizvodnja će se „samo“ udvostručiti.

Zbog sve većeg interesovanja, podrške vlada i sve većeg kapitala koji se usmerava na litijumske projekte, pojaviće se značajan broj novih zemalja koje proizvode litijum. Zajedno će činiti značajan udeo u globalnoj proizvodnji do 2030. godine. To uključuje, uglavnom, razvijena tržišta (DM) kao što su SAD, Kanada, Nemačka i neke druge evropske zemlje, zajedno sa zemljama u razvoju, kao što su Meksiko, Srbija i Zimbabve (iako zemlja trenutno proizvodi nešto litijuma koji nije za baterije), primećuje Fič .

Tehnološki napredak u eksploataciji napreduje, što predstavlja rizik za snabdevanje

Litijum se može ekstrahovati kroz nekoliko veoma različitih tehnika, a javljaju se nove, potencijalno ekološki prihvatljivije tehnike ekstrakcije u različitim fazama razvoja.

U svakom slučaju, oni sugerišu da bi stvarna ponuda mogla rasti brže od očekivanog. Trenutno se za komercijalnu proizvodnju hemijskih proizvoda litijuma u velikim razmerama koriste samo tvrdi kamen („tradicionalni“ rudnici, koji se nalaze, na primer, u Australiji, Brazilu, Kini i Kanadi) i „konvencionalni“ resursi slane vode (iz salara, koji se nalaze, na primer, u Čileu i Argentini).

Međutim, mnoštvo novih igrača razvija nove tehnike ekstrakcije, na primer geotermalne slane vode i sedimentne (glinene) naslage, koje bi mogle da poremete primarno snabdevanje litijumom, kaže Fič.

Kako ove nove tehnike ekstrakcije budu napredovale, struktura industrije, oblik krive troškova i ESG će nastaviti da se razvijaju, napominje analitičar. Predstojeći razvoj reciklaže litijuma bi, na duži rok, takođe, mogao da olakša neke probleme u snabdevanju litijumom.

Snabdevanje litijumom će se suočiti sa brojnim slabostima. Na primer, rizik za realizaciju projekta predstavlje geografska koncentracija, posmatrano i iz ugla rudarstva i iz ugla prerade. Takođe i ograničeno prisustvo dokazanih i velikih igrača u rudarstvu.

Rastući resursni nacionalizam na ključnim tržištima litijuma bi, takođe, mogao da ometa razvoj novih projekata.

Međutim, Fič napominje da su rezerve litijuma dovoljne i da nastavljaju da rastu, što ukazuje na veliki potencijal za povećanje ponude na duži rok.

Napomena: Resursni nacionalizam je tendencija ljudi i vlada da uspostave kontrolu nad prirodnim resursima koji se nalaze na njihovoj teritoriji. Kao rezultat, resursni nacionalizam se sukobljava sa interesima multinacionalnih korporacija. (izvor wikipedia).

Izvor: Mining

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.