Nuklearna energija je jedan od najpouzdanijih izvora energije sa niskim sadržajem uglјenika. Ali, sećanja na nesreće u Fukušimi, Černobilјu i na ostrvu Tri milјe i dalјe su velika, podstičući skepticizam i strah, odvraćajući investitore od finansiranja novih projekata.

Nuklearne elektrane su, takođe, izuzetno skupe za izgradnju. Izgradnja ima tendenciju da prevaziđe budžet i vreme, a energija vetra i sunčeva energija obično su jeftiniji. Još jedna glavobolјa je kako bezbedno skladištiti radioaktivni otpad.

Nemačka je počela da gasi svoju nuklearnu industriju nakon katastrofe u Fukušimi u Japanu 2011. godine, kada su zemlјotres i cunami izazvali toplјenje tri reaktora u jednom od najgorih nuklearnih incidenata svih vremena. Svih šest reaktora, koji još uvek rade u Nemačkoj, trebalo bi da budu zatvoreni do kraja sledeće godine.

Ipak, razmere klimatske krize ohrabruju druge vlade i investitore da nuklearnoj industriji daju novu šansu. A to da li će svet puno ulagati u nuklearnu energiju zavisiće od toga da li i koliko se ljudi – i dalje – plaše nuklearne energije.

Velika odluka Evrope

Nuklearna energija trenutno čini oko 10% svetske proizvodnje električne energije. U nekim zemlјama udeo je i veći. Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kralјevstvo proizvode oko 20% svoje električne energije iz nuklearne energije. U Francuskoj je to 70%, pokazuju podaci Svetskog nuklearnog udruženja (World Nuclear Association).

Svet je sada na nuklearnoj raskrsnici. Mogao bi da poveća nuklearne kapacitete, kao snažan izvor energije, da smanji emisije… Ili može da sav svoj novac usmeri u obnovlјive izvore energije, koji se brže grade i profitabilniji su. Ali su, ponekad, nepouzdani.

Zagovornici naglašavaju da nuklearna energija teče čak i kada sunce ne sija i vetar ne duva.

„Potrebno nam je da obnovlјivi izvori budu dopunjeni pouzdanim izvorom energije 24 sata dnevno, sedam dana u nedelјi“, rekao je Džejms Hansen, klimatski naučnik sa Univerziteta Kolumbija, koji je, takođe, učestvovao u demonstracijama u Berlinu.

Vlada Velike Britanije se slaže. Podržava izgradnju prve nuklearne elektrane u zemlјi, u jugozapadnoj Engleskoj, posle više od dve decenije. U međuvremenu, infrastrukturni paket američkog predsednika Džoa Bajdena uklјučuje bespovratna sredstva od šest milijardi dolara za održavanje starijih postrojenja. A predsednik Emanuel Makron je nedavno najavio da će Francuska početi da gradi nove nuklearne centrale, prvi put posle skoro 20 godina.

Francuska i Nemačka – dve strane nuklearnog tasa

Zbog toga su Francuska i Nemačka u međusobnom sukobu uoči klјučne odluke Evropske unije o tome da li će nuklearnu energiju klasifikovati kao „zelenu” ili „prelaznu” na kontroverznoj listi održivih izvora energije, koja će biti objavlјena u sredu. Ishod bi mogao da pokrene talas novog finansiranja, ili da ostavi nuklearnu energiju „napolјu”.

Visoki predstavnik EU za klimu Frans Timermans nedavno je ukazao da bi i nuklearni i prirodni gas — koji se uglavnom sastoji od metana, sa efektom staklene bašte — mogli da se kvalifikuju za zeleno finansiranje.

„Mislim da treba da pronađemo način da prepoznamo da ova dva izvora energije igraju ulogu u energetskoj tranziciji. To ih ne čini zelenim. Činjenica je da je nuklearna nulta emisija veoma važna za smanjenje emisija, a da će prirodni gas biti veoma važan u prelasku sa uglјa u obnovlјivu energiju“, rekao je Timermans na događaju čiji je domaćin Politiko.

Nuklearke zelenije od solarnih panela

Sama nuklearna energija proizvodi nultu emisiju kada se generiše. Ali, uranijum koji je potreban za njegovu proizvodnju treba da se kopa. A taj proces emituje gasove staklene bašte. Ipak, analiza Evropske komisije je pokazala da su emisije iz nuklearne energije otprilike iste kao energija vetra, a manje od solarne – kada se uzme u obzir puni ciklus proizvodnje.

Hansen, dugogodišnji zagovornik nuklearne energije, rekao je da je ona klјučna u globalnim naporima za dekarbonizaciju i da Nemačka ne bi trebalo da koristi svoj politički uticaj da stane na put novim investicijama.

„Posledica tretiranja atomske energije kao neodržive je da nećemo imati put da ograničimo klimatske promene na nivo koji mladi lјudi sada zahtevaju. Zaista je važno da Nemačka ne može da nametne ovu politiku ostatku Evrope i sveta”, smatra Hansen.

Ali, nemački političari i stručnjaci tvrde da visoki troškovi i vreme potrebno za izgradnju novih nuklearnih rekatora — ne manje od pet godina, a često i mnogo duže — pokazuju da bi novac bilo bolјe potrošiti negde drugde.

Svet mora brzo da reaguje

Najnovija nauka o klimi, koju podržavaju UN, pokazuje da bi svet trebalo da skoro prepolovi emisije tokom ove decenije. To je neophodno da bi imao bilo kakvu šansu da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepen Celzijusa do kraja veka. To je vitalna granica za izbegavanje pogoršanja klimatskih uticaja. Svet, takođe, mora da puca na neto-nulu do sredine veka. To znači da se emisije moraju smanjiti što je više moguće, a ostatak uhvatiti ili nadoknaditi.

Prema Climate Action Trackeru, trenutna obećanja, uklјučujući ona data na nedavnom klimatskom samitu COP26 u Škotskoj, dovode svet samo do jedne četvrtine puta.

Međunarodna agencija za energiju kaže da bi proizvodnja nuklearne energije trebalo više nego da se udvostruči između 2020. i 2050. godine u potrazi za neto-nulom. Nјen udeo u miksu električne energije će pasti. Treba imati u vidu da će potražnja za električnom energijom rasti dok svet elektrifikuje što više mašina, uklјučujući automobile i druga vozila.

Ipak, Ben Viler, koji istražuje ekonomiju nuklearne energije na Tehničkom univerzitetu u Berlinu, tvrdi da svet jedva čeka nove nuklearne elektrane. Posebno zato što je narednih osam godina toliko presudno za dekarbonizaciju.

„Gledajući vremenske okvire, to ne može biti od velike pomoći u borbi protiv klimatskih promena. To blokira gotovinu koja nam je potrebna za obnovlјive izvore energije”, tvrdi Viler.

Čak i da je svet imao više vremena, kašnjenja su problem. Nuklearna elektrana Hinklei Point C u Ujedinjenom Kralјevstvu, na primer, treba da bude završena sredinom 2026. godine, šest meseci kasnije nego što je planirano. A njeni troškovi rastu. Najnovija cena bila je čak 23 milijarde funti (30 milijardi dolara), oko pet milijardi funti (6,6 milijardi dolara) više nego kada je projekat pokrenut 2016. godine.

Nerešeno pitanje nuklearnog otpada

Nemački zvaničnici, takođe, tvrde da bi nedostatak globalnog plana za skladištenje toksičnog otpada trebalo da diskvalifikuje nuklearnu energiju kao „održivi“ izvor energije.

Kristof Haman, zvaničnik nemačke savezne kancelarije za upravlјanje nuklearnim otpadom naglašava da vlada i dalje radi na izgradnji lokacija ispod zemlјe, gde se otpad može čuvati na neodređeno vreme.

„Govorimo o veoma toksičnom, visoko radioaktivnom otpadu, koji stvara probleme za narednih desetinu hilјada, pa čak i stotinu hilјada godina. Mi ovaj problem, kada koristimo nuklearnu energiju, usmeravamo na buduće generacije, “, rekao je Haman.

Talas finansiranja nuklearne energije

Nije samo Evropa ta koja razmišlјa o više nuklearne energije. Najveći pritisak je u Kini, gde je 18 reaktora u izgradnji, dok najveći svetski emiter pokušava da se odvoji od uglјa. Prema podacima Svetskog nuklearnog udruženja novi kineski nuklearni kapaciteti čine više od 30% reaktora koji se grade širom sveta.

A debata postaje složenija, kako se nove nuklearne tehnologije razvijaju, pokazujući znake da bi mogle da generišu bolјe finansijske efekte (povrat uloženog).

Vlada SAD je podržala TerraPover, startap kojim predsedava Bil Gejts. Kompanija, koja želi da pokrene nuklearni projekat sledeće generacije u nekadašnjem čvorištu za ugalј u Vajomingu, koristi tehnologiju u kojoj rastoplјena so prenosi toplotu iz reaktora i koriste je za proizvodnju električne energije. Tvrde da će ova tehnologija pojednostaviti izgradnju (konstrukciju) i omogućiti da se prilagodi proizvodnja, kako bi se zadovoljila promenljiva potražnja.

Reaktor se sklapa u fabrici

U međuvremenu, Britanija podržava inicijativu inženjerske firme Rols-Rojs (Rolls-Roice) za izgradnju manjih nuklearnih reaktora, koji imaju niže prvobitne troškove. Taj predlog bi mogao da pomogne privlačenju privatnih investitora.

„Vrlo, veoma je teško za bilo koju zemlјu da postigne neto-nulte ambicije bez nuklearne energije“, rekao je Tom Samson, izvršni direktor novog Rols-Rojs poduhvata.

Delovi Rols-Rojs reaktora su dizajnirani tako da se skoro sve može napraviti i sklopiti u fabrici. To ograničava vreme koje je potrebna za sklapanje njegovih komponenti na skupom gradilištu. U početku je proizvodnja procenjena na 2,2 milijarde funti (2,9 milijardi dolara) po jedinici.

„Ako se osvrnemo unazad, kroz istoriju možemo pronaći mnogo primera velikih nuklearnih projekata koji su imali probleme. Mi smo dizajnirali naše da budu drugačiji“, rekao je Samson.

Oko 210 miliona funti (278 miliona dolara) finansiranja od strane vlade Ujedinjenog Kralјevstva omogućiće kompaniji da počne da se prijavljuje za regulatorna odobrenja. Nadaju se da će osnovati tri fabrike u Britaniji i početi da proizvode oko dve jedinice (nuklearnih reaktora) godišnje, koje bi električnom energijom napajale po dva miliona domova. Očekuje se da će prvi ovakav reactor početi da se koristi u Ujedinjenom Kralјevstvu 2031. godine.

Poređenja radi, očekuje se da će elektrana Hinklei obezbediti struju za šest miliona domova.

Samson, takođe, naglašava da manji reaktori proizvode malo otpada. Istrošeno gorivo iz malog modularnog reaktora, koji radi 60 godina, napunilo bi olimpijski bazen.

Fisija ili fuzija?

Prema podacima PitchBook-a, startupi za nuklearnu energiju prikupili su 676 miliona dolara u finansiranju rizičnog kapitala na globalnom nivou u prvih devet meseci 2021. To je više od ukupnog iznosa prikuplјenog u proteklih pet godina zajedno.

Ta cifra uklјučuje finansiranje startapa koji istražuju nuklearnu fuziju, koja privlači više pažnje. Generatori nuklearne energije, koji trenutno rade koriste tehnologiju fisije, koja uklјučuje cepanje jezgra atoma. Fuzija je proces kombinovanja dva jezgra da bi se stvorila energija – koja se često naziva energija sunca ili zvezda.

Naučnici još traže rešenje kako da uspešno upravlјaju reakcijom fuzije i pretvore je u komercijalno održiv projekat. Ali, investitori su sve uzbuđeniji zbog njegovog potencijala. Konkretno, fuzija ne proizvodi dugotrajni radioaktivni otpad i nema rizika od toplјenja u stilu Fukušime, niti se oslanja na uranijum.

Helion, američki fuzioni startup, objavio je prošlog meseca da je prikupio 500 miliona dolara u rundi koju je vodio Sem Altman, bivši predsednik Y Combinator-a.

Dok svet odmerava na koji način da uključi nuklearnu energiju, mogle bi proći godine dok ne bude jasno koji je pravi put. Pogled na Nemačku i Francusku, za 10 ili 20 godina od sada, može dati odgovor.

Na kraju, argumenti oko emisija, pouzdanosti i ekonomičnosti mogu biti odbačeni. Prava budućnost nuklearne energije mogla bi se svesti na javno mnjenje.

„Ako dođe do nuklearne nesreće, nove velike, to bi moglo da ubije celu industriju“, rekao je Hening Glojstin, direktor za energetiku, klimu i resurse u Eurasia Group.

Izvor: CNN Business