IEA – put od 400 koraka ka neto-nuli

EB
20 maja, 2021
00:00
No Comments

U cilju sprečavanja klimatskih promena IEA je predstavila ,,put od 400 koraka ka neto-nuli’’ - nultoj emisiji ugljenika. Jedan od koraka je zabrana proizvodnje a potom i upotrebe kotlova na gas, već od 2025. godine, što će imati značajan uticaj kako na države tako i i na domaćinstva širom planete. Ekolozi upozoravaju da IEA promoviše spaljivanje šuma za energiju najnovije je u paradi lažnih klimatskih rešenja.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) smatra da se od 2025. ne bi smeli prodavati novi kotlovi za fosilna goriva ako svet želi da postigne neto nultu emisiju do sredine ovog veka.

To je jedan od 400 koraka na putu ka neto-nuli (nulta emisija ugljenika), koju je agencija predložila u posebnom izveštaju.

Ključne poruke ovog scenarija da bi prodaja novih automobila na benzin i dizel širom sveta morala da se završi do 2035. godine. Takođe, IEA kaže da od sada nema mesta za nova istraživanja ili isporuke uglja, nafte ili gasa.

Izveštaj je pozdravljen kao važan doprinos, koji će biti predstavljen na samitu COP26 u Glazgovu, kada će države pokušati da se dogovore o merama potrebnim za sprovođenje Pariskog klimatskog sporazuma u praksi.U tom kontekstu, bavljenje pitanjem kako svet proizvodi i troši energiju je najkritičniji poduhvat. Prema IEA, energetski sektor je izvor oko 75% emisija gasova staklene bašte, koji povećavaju globalne temperature.

Skupa rešenja

Modeli dizajnirani tako da mogu da pređu na sagorevanje vodonika mogu biti opcija – i verovatno će koštati nešto više od standardnih gasnih kotlova. To treba da pomogne klimi, jer vodonik iz obnovljivih izvora gori bez emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ali, klimatski savetnici predviđaju da će vodonik verovatno moći da zagreje samo oko 11% domova, jer će isporuka vodonika biti ograničena.

Očekuje se da će se većina domaćinstava zagrevati pomoću toplotnih pumpi, koje toplotu izvlače iz vazduha, zemlje ili vode – pomalo poput frižidera koji radi obrnuto, a čija je vrednost značajno veća. One se subvencionišu, ali stav je stručnjaka da vlade treba da ponude više pomoći vlasnicima domova. Štaviše, toplotnim pumpama je potreban visok nivo izolacije, koji nije uvek moguća.

Postoje i druge tehnologije, koje se razmatraju. Geotermalna toplota može zagrejati određena mesta, a negde se razmatra i nuklearna energiji kao vid grejenja.

Da bi svet bio siguran, naučnici tvrde da globalno zagrevanje mora biti ograničeno na 1,5°C do kraja ovog veka. Da bi se zadržali blizu te oznake, emisije zagrevajućih gasova moraju se prepoloviti do 2030. godine i dostići nulu 2050. godine.

Smanjivaće se potražnja za energijom

Nova studija IEA postavlja ono što smatra realnom mapom puta za postizanje tog cilja, istovremeno stvarajući milione radnih mesta i podstičući ekonomski rast. Do 2050. predviđa globalnu ekonomiju koja je dvostruko veća nego danas, sa dve milijarde dodatnih ljudi, ali sa potražnjom za energijom koja pada za 8%.

Autori objašnjavaju da se njihovim planom to postiže bez smanjenja emisije ugljenika i slabog oslanjanja na tehnologije za uklanjanje ugljenika iz vazduha. Ključno je što ne vidi mesto za nove zalihe uglja, nafte ili gasa.

Međutim, put IEA do neto-nule zahtevaće masovna ulaganja i međunarodnu saradnju bez presedana. Takođe će imati direktan uticaj na potrošače širom sveta. Kućno grejanje na gas ili ulje trenutno je glavni izvor emisije ugljenika u mnogim zemljama – odgovoran je za oko 20% CO2 u SAD-u i Velikoj Britaniji.

Ključni koraci do neto-nule u 2050. godini

Upotreba fosilnih goriva drastično pada u scenariju neto – nula emisija do 2050. godine, a nisu potrebna nova polja nafte i prirodnog gasa osim onih koja su već odobrena za razvoj. Nisu potrebni novi rudnici uglja ili proširenja rudnika.
Emisije iz proizvodnje električne energije padaju na neto – nula u naprednim ekonomijama do 2035. godine, a globalno do 2040. godine. Obnovljivi izvori vode transformaciju, sa 29% proizvodnje u 2020. na skoro 90% u 2050. godini.
Broj javnih punionica za električne automobile povećava se sa oko jednog miliona danas na 40 miliona do 2030. godine, što zahteva godišnju investiciju od 90 milijardi dolara do kraja decenije.
Do 2035. godine gotovo svi automobili koji se prodaju širom sveta su električni, a do 2050. gotovo svi teški kamioni koji se prodaju su sa gorivnim ćelijama ili električni.
Prihod od nafte i gasa po stanovniku u zemljama koje se oslanjaju na proizvodnju fosilnih goriva pada za oko 75% sa 1.800 na 450 dolara do 2030-ih.
Put IEA koji vodi do neto-nule do 2050. godine predviđa da bi u naredne četiri godine trebalo da se smanji, a potom i potpuno zabrani, prodaja novih kotlova na fosilna goriva, osim tamo gde su kompatibilni sa vodonikom.

Gasni kotao / Foto: Getty images

„Biće veoma teško sprovesti, jer to znači ogroman zaokret u ponašanju potrošača“, rekla je Maria Pastukhova, iz E3G istraživačkog centra komentarišući da je „građevinski sektor možda jedan od najtežih, jer osim naglaska koji je IEA stavila na efikasne zgrade, sva stara postojeća infrastruktura mora se naknadno opremiti. A to je poseban izazov za vlade.”Iz

IEA tvrde da će, pored ozelenjavanja energetskog sistema, on sam po sebi morati da se proširi, kako bi se obezbedila električna energija za 785 miliona ljudi u svetu koji joj trenutno nemaju pristup. Da bi se rešio ovaj izazov, svet će morati da instalira četiri puta veću količinu energije vetra i sunca nego 2020. godine. To se izjednačava sa dodavanjem masivnog solarnog parka svakog dana tokom narednih devet godina.

Nova radna mesta

U Izveštaju se navodi da posle 2035. godine ne bi trebalo da se prodaju novi automobili sa benzinskim ili dizel motorima. A sva električna energija na svetu bila bi proizvoedena bez emisija do 2040. godine.

Iako je obim promene bez presedana, IEA veruje da će ovo stvoriti oko 14 miliona radnih mesta do 2030. godine, dok će investicije u proizvodnju energije skočiti na pet milijardi dolara, podstičući globalni BDP.

„Obim i brzina napora koje zahteva ovaj kritični i zastrašujući cilj – naša najbolja šansa za borbu protiv klimatskih promena i ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5°C – čine ovaj, možda najveći, izazov sa kojim se čovečanstvo ikada suočilo“, rekao je Fatih Birol, izvršni direktor IEA.

Put IEA ka ovoj svetlijoj budućnosti donosi istorijski porast investicija u čistu energiju koja stvara milione novih radnih mesta i podiže globalni ekonomski rast. Prelazak sveta na taj put zahteva snažne i verodostojne političke akcije od vlada, potkrepljene mnogo većim međunarodnim saradnjama. Jedno od pitanja koje je izazvalo zabrinutost među ekolozima je to što se izveštaj oslanja na nedokazane tehnologije, poput hvatanja, korišćenja i skladištenja ugljenika (CCUS). Takođe, postoje brige oko bioenergije, koja uključuje upotrebu drveća, useva i biljaka za proizvodnju tečnog goriva ili proizvodnju električne energije.

„Spaljivanje šuma za energiju najnovije je u paradi lažnih klimatskih rešenja. Nažalost, IEA je to prihvatila predlažući potpuno nerealne nivoe bioenergije, a to će naštetiti šumama širom sveta i pogoršati klimatske promene. Umesto da drveće palimo radi energije, trebalo bi da se usredsredimo na smanjenje upotrebe fosilnih goriva, maksimiziranje energetske efikasnosti i povećanje korišćenja obnovljivih izvora poput sunca, vetra, toplotnih pumpi i geotermalne energije”, kaže Hana (Hannah) Movat iz Ferna, nevladine organizacije sa sedištem u Briselu, koja se bori za zaštitu šuma i ljudi.

Izvor: BBC