IEA: Zbog energetske krize emisije ugljenika će „pasti” samo 40% do 2050.

IEA: Zbog energetske krize emisije ugljenika će „pasti” samo 40% do 2050.

Međunarodna agencija za energetiku u svom godišnjem Izveštaju o svetskoj energiji predviđa da će se emisije ugljenika smanjiti za samo 40% do sredine veka, i to pod uslovom da se zemlje pridržavaju svojih klimatskih obećanja. Delovi izveštaja pokazuju da upotreba uglja snažno raste, doprinoseći drugom po veličini povećanju emisije CO2 u istoriji. IEA procjenjuje da je 70%, od četiri biliona dolara potrebnih za postizanje neto nula emisija, potrebno uložiti u tržišta i ekonomije u razvoju.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) kaže da su potrebne decenije ulaganja vredne četiri biliona dolara da bi emisije ugljenika dostigle neto nulu do sredine veka.

Emisije ugljen-dioksida će se smanjiti  za samo 40%, u odnosu na njihov cilj dostizanja nula emisija 2050. godine, saopštila je IEA. Agencija je apelovala na lidere da iskoriste predstojeću klimatsku konferenciju Cop26 da pošalju „nepogrešiv signal“, sa konkretnim političkim planovima.

IEA: emisije ugljenika će se smanjiti za samo 40%

U svom godišnjem Izveštaju o svetskoj energiji, koji je ove godine redizajniran kao „vodič” za svetske lidere, koji prisustvuju samitu u Glazgovu, IEA je predvidela da će se emisije ugljenika smanjiti za samo 40% do sredine veka. Sve pod uslovom da se zemlje pridržavaju svojih klimatskih obećanja.

Kako kažu, razlika između sadašnjih planova i promena neophodnih za postizanje neto nultog cilja „ogromna“. Samo su u narednoj deceniji potrebna ulaganje od četiri biliona dolara kako bi se dostigao cilj.

Izvršni direktor IEA Fatih Birol rekao je za Guardian da velike ekonomije, koje se oporavljaju od Covid-19 već propuštaju priliku da podstaknu ulaganja u čistu energiju.

„Svedoci smo neodrživog oporavka od pandemije“, rekao je on, ukazujući na delove izveštaja koji pokazuju da upotreba uglja snažno raste, doprinoseći drugom najvećem povećanju emisije CO2 u istoriji.

Zalaganje svetskih lideri od presudnog značaja

Birol je pozvao ekonomije u razvoju da se snažnije posvete smanjenju emisije ugljenika. Rekao je da se to ne može dogoditi bez prisustva lidera bogatijih nacija, koji će učestvovati na Cop26. Kao i priliva novca u privrede u razvoju, i pritiska na privatne investitore.

„Voleo bih da vidim svetske lidere kako se okupljaju i daju političku poruku svetu – da smo odlučni u budućnosti čiste energije. Oni bi trebalo da kažu da smo odlučni. Da ako ulažete u stare izvore energije, prljave izvore energije, rizikujete da izgubite novac. Ako ulažete u čistu energiju, možete da ostvarite zgodnu zaradu“, poručio je Birol.

70% ulaganja u tržišta i ekonomije u razvoju

IEA procjenjuje da je 70% ulaganja, od četiri biliona dolara potrebnih za postizanje neto nula emisija, potrebno uložiti u tržišta i ekonomije u razvoju.

Birol je rekao da bi najmoćniji svetski lideri mogli da postave „obavezan zadatak“ za organizacije poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, da daju prioritet projektima čiste energije u tim zemljama. Delujući kao katalizator privatnog kapitala.

Upozorenje dolazi u trenutku kada se Velika Britanija i Evropa bore sa visokim cenama gasa. Koje prete da povećaju zimske troškove za potrošače, da zatvore fabrike i poremete lance snabdevanja hrane i maloprodaje.

Kriza je istakla opasnost oslanjanja na fosilna goriva, koja su podložna promeni cena. Ali, i činjenicu da se region i dalje u velikoj meri oslanja na gas. Dok obnovljivi izvori energije još nisu u stanju da zadovolje energetske potrebe.

IEA: Pad cena kao dokaz da se presporo krećemo prema OIE

IEA je saopštila da je pad cena dao „rano upozorenje“ o riziku od presporog kretanja prema obnovljivim izvorima energije. Birol je osudio kao netačne i zavaravajuće nedavne tvrdnje da je kriza cena energije delimično uzrokovana naporima da se izvrši tranzicija.

„Videćemo da će u svetu čiste energije potrošače mnogo manje pogoditi šokovi koji proizilaze iz udvostručavanja cena nafte i gasa“, rekao je šef IEA.

Dok je teška industrija u Velikoj Britaniji molila vladu za dodatnu podršku, kako bi se preživeli visoki troškovi energije, Birol je priznao da će možda biti potrebne „privremene mere“ za spasavanje industrija u teškoćama. Sve dok to nije na štetu tranzicije čiste energije.

Uprkos upozorenjima IEA o neadekvatnom napretku ka neto nuli emisija, iz te organizacija – koju su velike ekonomije osnovale nakon naftne krize 1973. godine  – poručuju da bi se velika dodatna ulaganja, potrebna za postizanje cilja, mogla ostvariti relativno lako.

Energetska efikasnost i investicije ključne za dostizanje nula emisija

Više od 40% potrebnog smanjenja emisija moglo bi da proizađe iz mera koje se „isplate“, kažu u IEA. Poput poboljšanja energetske efikasnosti, ograničavanja curenja gasa ili instaliranja vetrogeneratora ili solarnih panela na mestima gde su već jeftini i efikasni.

IEA je, takođe, ukazala na potencijalne ekonomske mogućnosti dostizanja neto nula emisija. Rečeno je da će postojeća obećanja o smanjenju emisija otvoriti 13 miliona radnih mesta. A da će se pojačavanjem mera za postizanje cilja ta brojka udvostručiti.

Potrebne investicije stvorile bi tržište za vetrogeneratore, solarne panele, litijum-jonske baterije, elektrolizere i gorivne ćelije. Procenjuje se da bi ovo tržište moglo biti vredno više od bilion dolara godišnje. Što je uporedivo je sa trenutnim tržištem nafte, navodi se u saopštenju.

Izvor: TheGuardian

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.