Saopštavajući rezultate poslovanja u prvih devet meseci ove godine iz uprave Ine komentarišu da je tekuća godina jedna od najizazovnijih za celu naftnu i gasnu industriju, pa tako i za Inu, navedeno je u saopštenju hrvatske kompanije.
Gubitak Ine za prvih devet ovogodišnjih meseci iznosi 1,05 milijardi kuna, pokazuju podaci iz konsolidovanog finansijskog izveštaja objavljeni juče. U istom period prošle godine Ina grupa ostvarila je dobit od 681 milijuna kuna.
Konsolidovani račun dobiti i gubitka pokazuje da su Inini prihodi od ugovora s kupcima u prvih devet meseci pali za 32 odsto, na 11,2 milijarde kuna, a prihodi iz osnovne delatnosti za 33 odsto, na 11,5 milijardi kuna, u odnosu na isti period 2019. godine.
Gubitak iz osnovne delatnosti je istovremeno iznosio 1,19 milijardi kuna, u odnosu na 942 miliona kuna dobiti iz prvih devet meseci prošle godine.
„Tijekom ljetnih mjeseci Hrvatska je ipak imala nešto bolju turističku sezonu od očekivane, ali njen uticaj i sezonsko povećanje prometa nisu mogli nadoknaditi opštu lošu situaciju. Poslovanje Ine u 2020. godini zahtevalo je nekoliko operativnih prilagođavanja”, izjavio je Sándora Fasimona, predsednik Uprave Ine, naglašavajući da su, kako bi osigurali održivo poslovanje odložili nekritična ulaganja, a da su im u fokusu bile mnoge interne mere optimizacije.
Zahvaljujući tome, kako je istakao „strateški projekti kojima je INA posvećena, poput projekta nadogradnje Rafinerije nafte Rijeka kao dijela INA R&M Novi smjer programa, nisu ugroženi”.
Ina je u prvih devet meseci u maloprodaji prodala 16 odsto manje goriva nego u istom period 2019. godine, ali u trećem tromesečju sledi „zdrav rast”, s gotovo 300 kilotona prodanog goriva.
Na kraju trećeg tromesečja Inin neto dug smanjen je za 18 odsto u odnosu na isti period lane, na 2,5 milijarde kuna.
„Godina poput 2020. teško se može ponoviti. Situaciju u jesenjim i zimskim mesecima takođe je teško predvideti, a potpuni ekonomski oporavak i dalje nije blizu. Ipak, Ina će ući u 2021. godinu kao kompanija pripremljena na ovu neviđenu krizu i sa snažnim strateškim projektima čija je realizacija u toku, kako bi osigurala potencijal za budući rast”, rekao je Fasimon.
