gas i struja poskupljuju

Investicije u OIE rastu, ali i u fosilna goriva

Globalne investicije u energiju su na putu da skoče za više od 8% u 2022. i time dostignu 2,4 biliona dolara. Međutim biće potrebno mnogo više novca ako želimo da ispunimo klimatske ciljeve, navodi Međunarodna agencija za energetiku. Pored velikih ulaganja u obnovljivu energiju, IEA je zabrinuta što neke države, zbog straha se za svoju energetsku bezbednost i dalje ulažu u fosilna goriva.

U najnovijoj verziji IEA-ovog izveštaja o svetskim investicijama u energetiku, koja je objavljena ove nedelje, navodi se da će investicije u čistu energiju ove godine premašiti 1,4 biliona dolara i činiti „skoro tri četvrtine rasta ukupnih investicija u energiju“.

Iako je agencija to pozdravila, ukazala je na ogromnu količinu posla koja je pred nama.

Nedovoljna stopa rasta investicija u OIE

„Prosečna godišnja stopa rasta investicija u čistu energiju u pet godina nakon potpisivanja Pariskog sporazuma 2015. bila je nešto više od 2%“, navodi se u saopštenju.

Od 2020, ta stopa je porasla na 12%. IEA je to opisala kao „nedovoljno za ono što je potrebno za postizanje međunarodnih klimatskih ciljeva, ali je ipak važan korak u pravom smeru“.

Izvršni direktor IEA, Fatih Birol, istakao je izazove i mogućnosti sa kojima se planeta suočava, s obzirom na trenutnu situaciju.

„Ne možemo sebi da priuštimo da ignorišemo ni današnju globalnu energetsku ni klimatsku krizu, ali dobra vest je da ne moramo da biramo između njih – možemo da se pozabavimo i jednim i drugim u isto vreme“, rekao je on.

Birol je dodao da je masovni porast investicija za ubrzanje energetske tranzicije ka čistoj energiji jedino trajno rešenje.

„Ova vrsta investicija raste, ali nam je potrebno mnogo brže povećanje da bismo ublažili pritisak na potrošače zbog visokih cena fosilnih goriva, učinili naše energetske sisteme sigurnijim i naveli svet na pravi put postizanja klimatskih ciljeva“ navodi Birol.

Neravnomerno raspoređena potrošnja

Iako su investicije u OIE pozdravljene, u saopštenju koje prati izveštaj IEA navodi se da je povećanje potrošnje čiste energije neravnomerno raspoređeno, pri čemu većinu čine razvijene ekonomije i Kina.

Povrh svega, navodi se da neka tržišta vide da visoke cene i zabrinutost u vezi sa energetskom bezbednošću podstiču „veća ulaganja u snabdevanje fosilnim gorivima, pre svega u ugalj“.

Prema izveštaju IEA, 2021. godine uloženo je oko 105 milijardi dolara u ono što je nazvano „lanac snabdevanja ugljem“. To predstavlja porast od 10% u poređenju sa 2020. Predviđa se da će industrija verovatno slediti sličan put ove godine.

„Očekuje se da će globalne investicije u snabdevanje ugljem porasti za još 10 odsto u 2022. jer ograničena ponuda nastavlja da privlači nove projekte. Očekuje se da će Kina i Indija sa preko 80 milijardi dolara činiti najveći deo globalnih investicija u ugalj 2022.“, navodi se u saopštenju.

Izazovno globalno okruženje

Izveštaj IEA dolazi u vreme rastuće inflacije, stalnog rasta cena nafte i gasa i geopolitičkih tenzija u vezi sa ratom Rusije i Ukrajine.

Ti faktori su stvorili izuzetno izazovno okruženje za preduzeća, vlade i potrošače. Energetski sektor nije ništa drugačiji.
„Skoro polovina, od dodatnih 200 milijardi dolara, koliko je olanirano za kapitalne investicije u 2022. Će verovatno biti anulirano višim troškovima, a ne dodatnim kapacitetima za snabdevanje energijom ili uštedama“, saopštila je IEA.

Dodaje se da su se troškovi solarnih panela i turbina na vetar, sada „povećali između 10% i 20% od 2020. godine“. Ove  tehnologije su ključne za energetsku tranziciju.

Ljudi širom sveta takođe osećaju posledice energetske krize, a takođe se predviđa da će ukupan račun za energiju za potrošače u 2022. izgleda po prvi put premašiti 10 biliona dolara, navodi se u izveštaju IEA.

„Visoke cene ohrabruju neke zemlje da pojačaju ulaganja u fosilna goriva“, navodi se u izveštaju, „dok nastoje da obezbede i diverzifikuju svoje izvore snabdevanja“.

Brojne velike ekonomije žele da smanje svoje oslanjanje na ruske energente poslednjih meseci. To je zauzvrat dovelo do nekih izazovnih situacija.

U Evropi, na primer, smanjeni tokovi ruskog gasa a za neke države i potpunog prekida snabdevanja, naveli su neke vlade da razmotre povratak na ugalj.

Nemačka, Italija, Austrija i Holandija su navele da bi elektrane na ugalj mogle da se koriste za kompenzaciju smanjenja isporuka ruskog gasa.

Izvor: CNBC

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

06. jul 2022