Strukturna oštećenja energetske infrastrukture o kojima je izvestila Francuska jasan su znak da se globalna ekonomija suočava sa produženim periodom nestašica i visokih troškova.
Između 30 i 40 odsto svih rafinerijskih kapaciteta u Zalivu oštećeno je ili uništeno u iranskim napadima odmazde. To je izjavio francuski ministar finansija Roland Leskir, ističući da je takva situacija izazvala deficit od oko 11 miliona barela dnevno na globalnom tržištu nafte.
Leskir je upozorio da bi obnova oštećenih postrojenja mogla da traje i do tri godine, dok će za ponovno pokretanje onih rafinerija koje su zaustavljene u hitnim procedurama iz bezbednosnih razloga biti potrebno nekoliko meseci. To znači da se svetska energetska infrastruktura neće vratiti u prethodno stanje čak ni u slučaju trenutnog otvaranja Hormuškog moreuza ili eventualnog primirja u regionu.
Strukturna oštećenja energetske infrastrukture o kojima je izvestila Francuska ukazuju na to da bi globalna ekonomija mogla da se suoči sa produženim periodom nestašica energenata i visokih troškova, što će imati posledice po potrošače, industriju i transport širom sveta. Rast cena nafte i derivata mogao bi dodatno da podstakne inflaciju u mnogim državama, dok bi zemlje koje u velikoj meri zavise od uvoza energenata mogle da se suoče sa dodatnim pritiscima na budžete i trgovinske bilanse. Analitičari upozoravaju da bi ovakav razvoj događaja mogao da promeni tokove globalne trgovine energijom, podstakne veća ulaganja u alternativne izvore energije i ubrza energetsku tranziciju u pojedinim regionima sveta.
Ukoliko se situacija u regionu ne stabilizuje u skorije vreme, postoji mogućnost da će međunarodne energetske kompanije morati da prilagode svoje strategije snabdevanja i logistike, kako bi nadomestile gubitke u proizvodnji i preradi nafte u Zalivu. Istovremeno, vlade pojedinih država razmatraju povećanje strateških rezervi nafte i ubrzavanje projekata koji bi smanjili zavisnost od nestabilnih energetskih pravaca.
Smanjena prerada nafte u Zalivu mogla bi da utiče i na tržište naftnih derivata, posebno benzina, dizela i petrohemijskih proizvoda, čije bi cene mogle dodatno da porastu. Stručnjaci upozoravaju da bi oporavak energetskog sistema u regionu mogao da bude spor i skup, što bi dugoročno održavalo pritisak na globalno tržište energenata.
Izvor: Energetika Marketing
