Zaštita šuma, promena načina ishrane i promena poljoprivrednih metoda mogli bi da doprinesu oko smanjenju četvrtine emisije gasova sa efektom staklene bašte potrebnih da bi se sprečili najgori uticaji klimatskih promena, prema klimatskom panelu Ujedinjenih nacija.
Ali malo je verovatno da će se promene desiti osim ako vlade ne postupe da ih podstaknu, navodi se u izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene objavljenom u ponedeljak.
„Mi smo u ranim fazama razvoja klimatske i poljoprivredne politike, ali moramo početi sa priznavanjem hitnosti izazova. IPCC upozorava da vlade do sada nisu bile na visini zadatka“, rekao je Ben Lilliston, direktor ruralnih strategija i klimatskih promena u Institutu za poljoprivredu i trgovinsku politiku.
Četvrtina emisija potiče od poljoprivrede, šumarstva i drugih sektora korišćenja zemljišta
Oko 22 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte došlo je iz poljoprivrede, šumarstva i drugih sektora korišćenja zemljišta u 2019. godini, navodi se u izveštaju, od čega je otprilike polovina posledica krčenja šuma. Veliki deo ostatka potiče od sagorevanja fosilnih goriva.
Mere ublažavanja u tim sektorima – uključujući zaštitu šuma od krčenja i održiviju ishranu – mogu obezbediti čak 20% – 30% smanjenja emisija potrebnih za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 ili 2 stepena Celzijusa iznad pre – industrijskog nivoa.
Naučnici kažu da je to prag na kojem klimatske promene rizikuju da izmaknu kontroli.
„Starosedeoci, vlasnici privatnih šuma, lokalni farmeri i zajednice upravljaju značajnim udelom globalnih šuma i poljoprivrednog zemljišta i igraju centralnu ulogu u opcijama za ublažavanje uticaja na kopnu“, navodi se u izveštaju.
Nedostatak institucionalne i finansijske podrške
Iako promene koje su potrebne u poljoprivredi, šumarstvu i drugim sektorima korišćenja zemljišta ne bi koštale mnogo za sprovođenje, za sada je malo zamaha da se one pokrenu, navodi se u izveštaju.
Nedostatak institucionalne i finansijske podrške i neizvesnost u vezi sa dugoročnim kompromisima o tome kako se upravlja zemljištem ometali su dosadašnju implementaciju, navodi se u saopštenju.
„Zemlja nam pruža toliko toga, na primer, hranu, prirodu i sredstva za život. Ovim konkurentnim zahtevima se mora pažljivo upravljati“, rekla je Diana Urge-Vorsatz, potpredsednica radne grupe IPCC koja je autorka izveštaja.
Diktiranje ishrane izaziva podele
Jedna od glavnih prepreka je to što diktiranje ishrane izaziva podele.
Inicijalni sažetak izveštaja IPCC panela uključivao je preporuku da potrošači pređu na biljnu ishranu i smanje unos mesa.
Ali konačna verzija sažetka uključivala je preporuku za uravnoteženu ishranu koja uključuje održivo proizvedene životinjske proizvode uz biljke poput žitarica i mahunarki.
Upitana o promenama, Džoana Haus, ekspert za korišćenje zemljišta na Univerzitetu u Bristolu i autorka izveštaja, rekla je da ne može da komentariše zašto su promene napravljene, ali je rekla da je pitanje promena u ishrani složeno.
Globalna potražnja za stočnim proizvodima raste
„Ako se meso proizvodi na održivi način ono može biti sa niskim sadržajem ugljenika. Ako se proizvodi neodrživo, posebno u intenzivnim sistemima koji zahtevaju velike količine stočne hrane što dovodi do krčenja šuma, to može izazvati velike emisije.“, rekla je ona.
Globalna potražnja za stočnim proizvodima raste, što je prepreka smanjenju emisija iz poljoprivrede, navodi se u izveštaju.
Izvor: Reuters
