Klimatske katastrofe koje se događaju širom sveta, uključujući neviđene poplave u Brazilu, Africi i Kini, toplotne talase u Aziji i na Bliskom istoku i trajne suše u Evropi i Latinskoj Americi, ukazuju da se planeta nalazi na kritičnoj prekretnici.

Srećom, još možemo iskoristiti priliku da redefinišemo svoje paradigme ekonomskog i društvenog razvoja. Osim očuvanja i obnove naših šuma, moramo da okončamo zavisnost od fosilnih goriva i prihvatimo obnovljive izvore energije. Sa znanjem naših predaka i poštovanjem prema prirodi, autohtoni narodi neprocenjiva su prednost u suočavanju sa tim izazovom. Uprkos tome što udeo naših zemalja u svetskoj populaciji iznosi samo pet posto, naše zemlje čuvaju više od 80 posto svetske biološke raznolikosti*.

Više stanje svesti

Znamo da priroda uvek reaguje kada ljudi pokušaju da dominiraju njome. Današnje klimatske tragedije odraz su tog odnosa. One pokazuju zašto moramo prevazići svoja individualna iskustva kako bismo dosegli više stanje svesti u odnosu na prirodu.

U tu svrhu, mi u Brazilu predani smo borbi protiv krčenja šuma, zaštite i upravljanja životnom sredinom autohtonih teritorija. Takve su mere ključne za očuvanje biološke raznolikosti, ograničavanje emisija ugljen dioksida i izbegavanje tačke bez povratka za bitne biome poput Amazona. Brazil se takođe fokusira na energiju koju proizvodimo i trošimo, što je izazov koji uključuje složene rasprave i primorava na neugodne odluke.

Uticaj na najranjivije

Ali klimatske promene su globalna kriza. Neodrživi ekonomski modeli izgrađeni na energiji iz fosilnih goriva nerazmerno utiču na najranjivije populacije. Napuštanjem zastarelih razvojnih modela temeljenih na uništavanju prirode možemo krenuti putem koji nije samo održiviji, već i pravedniji.

Uprkos jasnim opasnostima koje predstavljaju fosilna goriva, značajna ulaganja u ove izvore energije i dalje ostaju neosporena. Uobičajeno opravdanje je da sagorevanje fosilnih goriva donosi ekonomske koristi, ali naftna industrija visoko je koncentrisana na prihode, donoseći značajne dobitke samo nekima i negativne spoljašnje efekte, prije svega zagađenje, korupciju i raseljavanje, mnogima.

Odgovornost za više vođstvo

Ipak, ljudski, finansijski i ekološki troškovi upotrebe fosilnih goriva sve su jasniji. Razmislite o nedavnim katastrofalnim poplavama u Rio Grande do Sulu u Brazilu, koje su ubile stotine ljudi i raselile mnogo više; ili neviđenoj suši zbog koje su hiljade ljudi ostale bez vode i hrane u Amazoniji, gde je najveći sliv na planetu; ili požarima u Pantanalu, najvećoj močvari na svetu. Dok se milijarde dolara poreznih obveznika troše na potporu oporavku od takvih katastrofa, milijarde će i dalje subvencionirati industriju fosilnih goriva.

Što će biti potrebno da vlade daju prioritet ulaganjima u ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje nad tim destruktivnim subvencijama? Grupa G7 i druga napredne prvrede imaju odgovornost da pokažu više vođstva po tom pitanju.

Uticaji klimatskih promena opipljive su pretnje koje potkopavaju rast i sigurnost svuda. Dok se čelnici država i vlada, posebno oni iz grupa G7 i G20, pripremaju za nadolazeće klimatske sastanke u Azerbajdžanu i Brazilu, trebali bi da se zapitaju na koliko još klimatskih katastrofa žele da predsedavaju.

Znanje predaka

Imamo pravo da odlučimo kakav svet želimo da izgradimo. Hoćemo li nastaviti putem obeleženim izrabljivačkom logikom koja se sve više okreće protiv nas ili ćemo iskoristiti ovaj trenutak, promeniti smer i početi ceniti znanje predaka? Ako odaberemo poslednju opciju, kao što moramo, moraćemo da osiguramo slobodni, prethodni i informisani pristanak svih zajednica uključenih u sve nove projekte, ne samo kako bismo zaštitili prava, već i kako bismo osigurali učinkovitije rezultate.

Tehnologija i znanje za pravednu tranziciju već postoje. Mnoge zemlje su već ostvarile značajan napredak u tom smeru, dokazujući da je održiva budućnost moguća i ekonomski održiva. Tragedije koje se odvijaju oko nas trebale bi da budu upozorenje svim zemljama da prekinu istraživanja fosilnih goriva, što je više moguće smanje njjegovu upotrebu i ulažu u obnovljivu izvore energiju, bioekonomiju i otpornu infrastrukturu.

Odgovornost severa

Veliko, nerešeno pitanje jeste da finansijski tokovi još uvek moraju da se usklade sa ciljevima postavljenim u Pariskom sporazumu o klimatskim promenama. Ne samo da bi godišnja ulaganja u klimatske mere trebala znatno da se povećaju, već severne zemlje moraju da preuzmu odgovornost za mobilizaciju klimatskog finansiranja na globalnom jugu u ovoj deceniji.

Tek tada možemo da osiguramo pravednu i ubrzanu energetsku tranziciju i istinski zaštititimo prirodu, dopuštajući joj da odigra svoju nezamenjivu ulogu u stabilizaciji planetarnih sistema od kojih zavise ljudski život i prosperitet.

Klimatska kriza je prilika da preispitamo svoje izbore i prioritete. Priroda nas je upozorila već mnogo puta, a nudi nam i rešenja. Ali ublažavanje klimatskih promena, ukidanje fosilnih goriva, očuvanje i obnova šuma i zaštita autohtonih teritorija neće se dogoditi automatski. Sve to iziskuje finansiranje, konkretne politike i globalnu suradnju.

Čućemo mnogo uzvišenih, ambicioznih govora u nadolazećim mesecima, ali ako oni ne budu potkrepljeni sveobuhvatnim planovima implementacije, sve će to biti samo šepurenje. Toga već imamo više nego što želimo.

*autorka teksta, Sonia Guajajara je brazilska aktivistkinja, ekolog i političar.

Izvor: Poslovni.hr