Istine i zablude o zapadnom energetskom ratu sa Rusijom

U energetskom ratu Rusije, Evrope i SAD-a, koji sa svakim krugom novih sankcija sve više poprima odlike političkih propagandnih akcija tek je počeo da se, stidljivo, čuje glas razuma. Privrednika, ponajpre, koji knjiže gubitke zbog manjka ruskih energenata i sve viših cena. O uzrocima i posledicama ovog energetskog rata u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa Milošem Zdravkovićem, stručnjakom za energetiku.

Blaga zima i zbog štednje manja potrošnja prirodnog gasa inspirisali su neke evropske političare da se pohvale kako su dobili energetski rat sa Rusijom, da im Putinovo „zavrtanje slavina“ nije naudilo i da će vrlo brzo moći bez ruskog plavog energenta.

Jedna od ključnih neistina u ovoj energetskoj antiruskoj kampanji je da nije niko iz Kremlja nije „zavrnuo gas“ evropskim kupcima, već su oni sami prestali da ga naručuju i okrenuli se skupljem utčnjenom gasu koji je LNG tankerima tokom prošle godine počeo u većim količinama da stiže, između ostalog i iz SAD – što u direktnoj kupovini što od preprodavaca (Kina je, na primer, veoma lepo zarađivala preusmeravajući u SAD kupljene tovare LNG-a ka evropskim lukama).

A pored izjava ruskih zvaničnika da su spremni da isporučuju, ne samo gas već i druge energente evropskim kupcima jedan od dokaza je što Moskva i pored dešavanja u Ukrajini i dalje šalje gas kroz ukrajinske gasovode. Doduše, mnogo manje količine – sve u zavisnosti od narudžbina.

Tako ispada da Rusija nije prestala da šalje gas kroz Ukrajinu još od gasne krize 2009. godine.

A Evropa, odnosno, Brisel i Vašington su svih ovih godina pokušavali da evropske potrošače ubede da ne kupuju ruski gas. Podsetimo, SAD i EU su se bunile i protiv izgradnje Severnog toka 1, koji je Nemačka u saradnji sa Rusijom izgradila da im se ne bi ponovila 2009. godina, zaustavili su izgradnju gasovoda Južni tok, sprečili da se pusti gas kroz Severni tok 2.

Vrhunac zapadnog neprijateljstva ka ruskom gasu svakako je miniranje cevi gasovoda Severni tok.

Preprodaja ruskih energenata

Istovremeno, treba reći da je ruski gas reeksportovan, ne samo Ukrajini već i Poljskoj, jer te zemlje nisu želele direktno da ga kupuju od Gasproma.

Preprodaja ruskih energenata evropskim kupcima postala je veoma isplativa „gimnastika“ mnogima u minulih godinu dana. Pored gasa i nafte tek treba očekivati maštovita biznis rešenja „pranja papira“ posle 5. oktobra za uvoz ruskih derivata, pre svega dizela.

U ovom energetskom ratu, koji sa svakim krugom novih sankcija sve više poprima odlike političkih propagandnih akcija tek je počeo da se, stidljivo, čuje glas razuma. Privrednika, ponajpre, koji knjiže gubitke zbog manjka ruskih energenata i sve viših cena. Javljaju se i analitičari, koji realno procenjuju stanje ali u zvaničnim sredstvima informisanja vode neravnopravnu trku sa poliitčarima koji svu krivicu okušavaju da prebace na ruskog predsednika Vladimira Putina.

Naravno da je i Rusija pretrpela gubitke u ovom energetskom ratu ali, posledice bumerang efekta zapadnih sankcija na zapadne, pre svega evropske zemlje tek će se evidentirati.

O uzrocima i posledicama ovog energetskog rata u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa Milošem Zdravkovićem, stručnjakom za energetiku.

Video možete pogledati ovde.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Komentari (1)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti