Na osnovu podataka o prošlogodišnjoj proizvodnji električne energije u 78 zemalja koje pokrivaju 93 odsto globalne potražnje za strujom, britanski energetski institut Ember smatra da bi 2022. mogla biti prekretnička godina u globalnoj zelenoj tranziciji energetike. Ključni podaci za Emberovu tvrdnju su rekordno niski udeo ugljenika u globalnoj proizvodnji električne energije od 436 grama CO2 u kilovat satu proizvedene struje, što je, tvrdi Institut, najčistija električna energija u povijesti, kao i rast udela solarnih i vetroelektrana u globalnom energetskom miksu za 12,1 odsto.

Podsećajući na to da je Međunarodna energetska organizacija (IEA) označila 2040. kao godinu nulte emisije CO2, a 2050. kao godinu nulte emisije CO2 u ekonomiji, analitičari Embera započinju svoju analizu globalne proizvodnje električne energije komentarom da bi energetika trebalo da bude prva koja će iz proizvodnje izbaciti fosilna goriva.

Rast potražnje

„Dekarbonizacija energetskog sektora je u toku, s obzirom da je u 2022. rekordni rast vetra i sunca doveo učešće emisija CO2 u svetskoj proizvodnji električne energije na najniži nivo u istoriji. Biće impresivno kada emisije u energetskom sektoru počnu da padaju iz godine u godinu, ali taj trenutak još nije došao i pad emisije mora što pre da počne“, upozorava analitički tim britanskog instituta predvođeniMalgorzatom Wiatros-Motykom.

Naime, prema podacima Embera, upotreba fosilnih goriva u energetici je i u prošloj godini povećana za 1,3 osto, ali je zbog rasta proizvodnje iz obnovljivih izvora došlo do pada udela ugljenika u kilovat satu proizvedene struje. Institut tvrdi da je u 2022. dostignut istorijski plafon, ili „peak“, u potrošnji fosilnih goriva u energetici.

U 2022. vrhunac emisije CO2

„S prosečnim rastom potražnje za električnom energijom i čistom energijom, predviđamo da će 2023. doći do malog pada proizvodnje fosilnih goriva od 47 teravat sati ili, iskazano u procentima, pada od 0,3 odsto, s većim padom u narednim godinama kako vetar i solar budu dalje rasli. To bi značilo da je 2022. dostignut vrhunac emisija CO2. Nova era pada emisija u energetskom sektoru je blizu“, ključna je procena Emberova istraživanja.

Analizirajući prošlogodišnji rast upotrebe fosilnih goriva u proizvodnji struje, britanski institut napominje da je proizvodnja struje iz ugljai lani rasla, i to za 1,1 odsto što je, ističu, prosečna stopa rasta u protekloj deceniji. Nisu se, dodaje isti izvor, pokazale tačnim prognoze da će se globalna proizvodnja u energetici iz uglja u 2022. povećati zbog energetske krize.

Doprinos OIE

„Proizvodnja električne energije na gas neznatno je pala, za 0,2 odsto, u 2022. To je drugi put u tri godine da je došlo do takvog pada, što je rezultat visokih cena gasa na globalnom nivou. Prošle godine su izgrađene nove gasne elektrane u proizvodnom kapacitetu od 31 gigavat sati, što je najmanje u poslednjih 18 godina“, navodi se u analizi.

Ukazujući na značaj spomenutog globalnog rasta proizvodnje struje iz obnovljivih izvora, analitički tim Embera napominje da bi rast emisija CO2 u energetici bez doprinosa obnovljivih izvora tržištu struje lani bio 20 odsto. Prema istom izvoru, globalni rast proizvodnje električne energije iz vetra i sunca od 557 teravat sati zadovoljio je 80 odsto rasta potražnje za električnom energijom 2022.

„Rast čiste energije verojatno će premašiti rast potražnje za električnom energijom 2023. i to bi bila prva godina s takvim srazmerom ponude struje iz OiE i ukupne potražnje za strujom, a da nije reč o recesijskoj godini“, navodi se u analizi koja donosi i podatak da je udeo energije proizvedene iz sunca i vetra u globalnoj potrošnji struje lani dosegao 12 odsto, dok je, na primer, 2010. bio ispod tri odsto. Zajedno s energijom proizvedenom u nuklearkama i hidroelektranama, „obnovljivi izvori učestvuju u globalnom energetskom miksu sa 39 odsto, objavio je Ember.

Visoke stope rasta

U Emberu upozoravaju kako će proizvodnja iz vetra i sunca u energetici morati da održi visoke stope rasta u ovoj deceniji, i to stope koje su veće, dodaju, od svih drugih izvora čiste električne energije. Uz taj rast biće potrebna i veća pažnja energetskoj efikasnosti kako bi se, napominju, izbegao iznenadni rast potražnje za električnom energijom.

„Potreban je hitan rad na osiguravanju integracije vetroelektrana i sunca u mrežu s dozvolama za planiranje, mrežnim priključcima, fleksibilnosti mreže i uslova na tržištu. Pad proizvodnje fosilnih goriva znači, ne samo da će doći do postupnog smanjenja proizvodnje energije iz uglja, nego i da je, prvi put, nadohvat ruke postupno smanjenje proizvodnje energije iz gasa„, zaključuje se u delu analize posvećene prognozi daljih globalnih kretanja.

Nulta emisija do 2040.

Prema proceni IEA-e, podsećanja radi, zajednički udeo proizvodnje struje iz vetra i solara u globalnom energetskom miksu mora najkasnije do 2030. da dostignei 41 odsto, kako bi za elektroenergetski sektor uopšte bio ostvariv spomenuti cilj nula odsto fosilnih goriva u proizvodnji 2040. Kad su u pitanju rezultati Emberova istraživanja za Evropsku uniju, i u energetici članica Unije je lani došlo do povećanja emisija CO2, ali za 2,8 odsto što je značajno veći rast od globalnog. Prema izveštaju, uzroci su istoriski niski rezultati proizvodnje struje u nuklearkama i hidroelektranama, što je, ističe se, nadoknađeno povećanjem proizvodnje iz uglja i gasa.

Dok je globalni rast potražnje za električnom energijom prošle godine iznosio 2,5 odsto, u EU je taj pokazatelj zabeležio pad potražnje od tri odsto. Inače, SAD, Kina i Indija lprošle godine su kreirali 93 odsto rasta potražnje za električnom energijom.

Udeo struje iz čistih izvora u Hrvatskoj

Istraživanje je pokazalo da se Hrvatska, s udelom od 17,3 odsto proizvedene struje iz energije vetra i sunca u 2022. približava prosjeku Evropske unije od 22 odsto. Kada se obnovljivim izvorima dodaju nuklearke i hidroelektrane, Hrvatska je iznad proseka EU (udeo čiste energije u miksu od 60,55 odsto), s udelom električne energije proizvedene iz čistih izvora od 63,32 odsto u energetskom miksu. Prema podacima Embera, u Hrvatskoj je 2022. godine došlo do povećanja proizvodnje struje na gas, za 5,2 odsto. Takođe, povećani su udeli električne energije u miksu proizvedeni i u vetroelektranama i u solarnim elektranama.

Međutim, dok je udeo struje u miksu Unije proizveden u solarnim elektranama 7,28 odsto, u Hrvatskoj je jedva preko jedan odsto.

Izvor: Jutarnji list