Italijanski fizičar i dobitnik Nobelove nagrade Đorđo Parizi napao je danas (7. juli 2026.) vladine planove da vrati nuklearnu energiju u Italiju, rekavši da će to pokriti samo mali deo energetskih potreba Italije i da će malo učiniti da se zemlja odvikne od korišćenja fosilnih goriva poput nafte, gasa i uglja, koja izazivaju klimatsku krizu, piše Ansa.

Italija je napustila nuklearnu energiju nakon referenduma nakon katastrofe u Černobilju. Ali, vlada planira da se vrati atomskoj energiji sa malim modularnim reaktorima najnovije generacije, kako bi smanjila zavisnost od uvoza i smanjila emisije gasova staklene bašte.

Zakon kojim se otvara put za povratak Italije nuklearnoj energiji odobren je od strane Donjeg doma u junu i prosleđen je Senatu.

„Da nije takva tragedija, Šekspir bi već imao spreman naslov za ovaj zakon: Mnogo buke ni oko čega. U ovom scenariju nuklearna energija bi pokrivala oko 10% potražnje za električnom energijom. To čini oko jedne petine potrošnje energije u zemlji – to jest, nekoliko procenata od ukupne potrošnje. Taj rezultat je, iskreno, beznačajan u smislu eliminacije emisije ugljen-dioksida u atmosferu“, rekao je Parizi na saslušanju senatskog odbora za životnu sredinu o zakonu.

Razvio je svoj argument sa još tri razmatranja.

1. Decenijama nismo u mogućnosti da izgradimo nacionalno skladište za postojeći nuklearni otpad. Pronalaženje lokacija za desetine novih elektrana biće znatno teže, nego pronalaženje lokacije za pasivno skladište.
2. Procenjeni troškovi u nuklearnom sektoru nikada se ne poklapaju sa stvarnim troškovima.
3. Ssvaka zemlja mora da iskoristi svoje jedinstvene karakteristike. A Italija ima ogroman potencijal u solarnoj i geotermalnoj energiji – od kojih je ovo drugo zaustavljeno zbog problema sa dozvolama.

„Nema smisla da se Nemačka fokusira na solarnu energiju, a Italija na nuklearnu energiju. Nuklearna energija proizvodi samo električnu energiju, tako da govorimo o tehnologiji koja može da reši nešto više od jedne petine nacionalnog energetskog problema. Struktura potrošnje energije u Italiji se često zanemaruje u ovoj debati“, istakao je Nobelovac.

Istakao je da je tokom 2024. godine konačna potrošnja energije iznosila približno 109 miliona metričkih tona ekvivalenta nafte: 41% je otišlo na zgrade, 35% na transport i 21% na industriju.

„Dakle, električna energija čini samo oko 22% ove potrošnje. Ostatak, skoro 80% oslanja se na fosilna goriva“, ukazao je Đorđo Parizi.