Gasna jednačina

Izazovi energetske sigurnosti u Evropi – može li Alžir biti alternativa Rusiji?

Evropa je zarobljena između ograničenih unutrašnjih energetskih resursa i zavisnosti od uvoza. Posle nametanja sankcija ruskom energetskom sektoru, države EU su u trci sa vremenom, da pronađu alternativne energetske izvore za smanjenje energetske zavisnosti od Rusije. Alžir može biti svojevrsna alternativa ruskom gasu, s obzirom da snabdeva Evropu gasom preko trans-mediteranskog gasovoda TransMed i tankerima za tečni prirodni gas (LNG).

Geostrateške napetosti između Rusije i evropskih država nakon „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini, koju je pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin 24. februara 2022. godine, postavljaju Evropu pred tešku i delikatnu odluku u pogledu snabdevanja energentima „naftom i prirodnim gasom“, posebno nakon što su zapadne države uvele sankcije ruskom energetskom sektoru. Evropa je zarobljena između ograničenih unutrašnjih energetskih resursa i zavisnosti od uvoza. Posle nametanja sankcija ruskom energetskom sektoru, države EU su u trci sa vremenom, da pronađu alternativne energetske izvore za smanjenje energetske zavisnosti od Rusije.

Međuzavisnost Rusije i evropskih država u oblasti energetike, pronalazimo u činjenici, da je EU pre ukrajinske krize bila jedna od glavnih ekonomskih i trgovinskih partnera Ruske federacije. Udeo Evropske unije u ruskoj spoljnoj trgovini je iznosio oko 50%, a energetika je predstavljala glavnu i najvažniju osovinu odnosa dve strane. EU uvozi 90% gasa koji je potreban za potrošnju, a Rusija obezbeđuje više od 40% ukupne potrošnje gasa u EU, i 27% uvoza nafte i 46% uvoza uglja. Pored toga oko 168.300 kilometara mreže gasovoda na evropskom kontinentu zavisi od ruskog gasa.

S druge strane, Rusija je bila zavisna od evropskog energetskog tržišta, gde je više od 80% ruske proizvodnje nafte i gasa bilo usmereno na evropsko tržište. Rusija je takođe uvozila iz EU više od polovine tehnologija za naftnu i gasnu industriju.

EU traži alternative za ruski gas

U kontekstu opredeljenja EU za diversifikacijom snabdevanja energijom i pokušaja „odvikavanja“ od ruskih energenata, pažnja je preusmerena na Katar u nadi da će pronaći brza rešenja za evropsko tržište, nakon što je ta država najavila povećanje proizvodnje tečnog prirodnog gasa sa 77 miliona tona godišnje na 126 miliona tona do 2026. godine. Katarski gas ne može biti alternativa ruskom gasu, zbog nekoliko važnih razloga, između ostalog, i zbog nedostatka mreže gasovoda iz katarskih proizvodnih postrojenja do evropske gasovodne mreže (Turska). Katar je obavestio EU da je vezan dugoročnim ugovorima, koji traju poslednje tri decenije sa azijskim državama i teoretski može izvoziti u Evropu samo 10-20% svoje proizvodnje. Ovakva rešenja su kratkoročna i neodrživa s obzirom na relativno visoke troškove transporta utečnjenog gasa brodovima, koji zahtevaju posebne pogone za transformaciju pre korišćenja iz tečnog u gasovito stanje.

Nakon što su propali pokušaji zamene ruskog gasa alternativnim proizvođačima kao što su Katar, SAD, Azerbajdžan, EU se okrenula Alžiru kao jednom od najvećih izvoznika prirodnog gasa u svetu, i zbog njegove geografske blizine Evropi. Alžir može biti jedno od dugoročnih rešenja, jer EU faktički neće moći da nadoknadi isporuke ruskog gasa Evropi, s obzirom na ogromnu razliku u proizvodnji dve zemlje. Kapacitet alžirskih gasovoda prema Evropi iznose oko 32 milijarde m3, dok je Rusija pre uvođenja sankcija snabdevala Evropu sa 300 milijardi m3.

Alžirski gas: može li postati alternativa ruskom gasu u Evropi?

Pre početka rata u Ukrajini, Alžir je EU isporučivao oko 13% potrebnog gasa, dok je Rusija isporučivala Evropi oko 47%. U kontekstu napora EU da se udalji od ruskog gasa, Alžir se pojavljuje kao „spasitelj“ za evropski kontinent, jer zauzima 11. mesto u svetu po istraženim rezervama prirodnog gasa, kao i treći po rezervama gasa iz škriljaca posle Kine i Argentine.

Alžir može biti svojevrsna alternativa ruskom gasu, s obzirom da snabdeva Evropu gasom preko trans-mediteranskog gasovoda TransMed i tankerima za tečni prirodni gas (LNG). Danas je Alžir drugi najveći snabdevač Italije gasom, odmah nakon Rusije. Alžir također izvozi gas i u Španiju preko dva gasovoda Maghreb–Europe Gas Pipeline (MEG), koji idu preko Maroka i preko Medgaza, koji je podmorski gasovod između Alžira i Španije. Francuska i Portugal se snabdevaju alžirskim gasom preko Španije.

Alžir može da iskoristi novonastale okolnosti za snabdevanje Evrope gasom i dobije ogromna dodatna sredstva za državni budžet, koji se suočavao sa deficitom u proteklom periodu. Pitanje energetike u Alžiru zauzima širok spektar zvaničnih i akademskih interesa za uspostavljanje snažne energetske industrije, što omogućava olakšanje investicija u tom sektoru.

Predsednik Alžira Abdelmadjid Teboune je početkom aprila 2022. godine potpisao predsednički dekret o osnivanju Vrhovnog energetskog saveta, čiji je cilj razvoj u oblasti energetike, finansija, energetske tranzicije, obnovljivih izvora energije i naučnih istraživanja. Predsednik Alžira predsedava savetom. Članovi saveta su premijer i ministri energetike, spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, finansija, energetske tranzicije i obnovljivih izvora energije i naučnih istraživanja.

Najava osnivanja Vrhovnog energetskog saveta dolazi u specifičnim geopolitičkim okolnostima na globalnom nivou u osetljivom periodu. Alžirski energetski sektor se suočava sa izazovima, jer su infrastruktura i proizvodne mogućnosti još uvek daleko od ambicija i mogućnosti.

Evropski političari hrle u Alžir

Poslednjih nedelja su brojni evropski lideri i zvaničnici posetili Alžir. Francuski predsednik Emanuel Makron je doputovao 25.avgusta 2022. u trodnevnu službenu posetu Alžiru. Poseta je usledila nakon velike krize u odnosima dve zemlje. Smatra se da kriza ima do sada neviđene razmere.

Francuski mediji su nakon posete objavili da Alžir namerava da poveća isporuku gasa Francuskoj, ne otkrivajući detalje o dodatnim količinama. Predsednik Makron je tokom posete pohvalio dogovor Alžira sa Italijom, da joj isporuči dodatne količine gasa.

Poseta je kulminirala „Alžirskom deklaracijom za obnovljeno partnerstvo“, koja je objedinila želju dve zemlje da „otvore novu eru u odnosima“ i usvoje „konkretan i konstruktivan pristup fokusiran na buduće projekte i mlade“.

Važno je napomenuti da su se odnosi između Francuske i Alžira ranije pogoršali, nakon izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona, u oktobru 2021, u kojoj se zapitao: „Da li je postojala alžirska nacija pre francuskog kolonijalizma?“. Tako su odnosi s Alžirom preko noći postali važni za Francusku, jer je „ruska specijalna vojna operacija“ u Ukrajini dovela do povećanja potražnje Evrope za severnoafričkim gasom, i zbog povećanih migracija preko Mediterana.

Predsednik Evropskog veća Šeri Mišel je 5. septembra 2022. iznenada posetio Alžir i sastao se sa predsednikom Tebouneom i brojnim zvaničnicima.

Nakon sastanka sa predsednikom Tebouneom, Mišel je izjavio: „U međunarodnoj situaciji u kojoj se nalazimo, jasno je da je saradnja u oblasti energetike neophodna, a mi Alžir vidimo kao pouzdanog, lojalnog i posvećenog partnera u ovoj oblasti.“

Mišel je dodao da je njegov sastanak sa alžirskim predsednikom „bio veoma plodan sastanak sa pogledom prema budućnosti… Dve strane dele istu ambiciju, da daju novi impuls kvalitetu odnosa između Alžira i EU“.

Sporazum o partnerstvu Alžira sa EU naneo gubitke alžirskoj ekonomiji

Evropski zvaničnik je takođe govorio o potrebi da se ponovo razmotri sporazum o pridruživanju koji je potpisan sa Alžirom (stupio na snagu 2005. godine) kako bi služio zajedničkim interesima obe strane.

Treba se podsetiti na kontraverzni i rasistički govor Šerija Mišela u oktobru 2022. godine, obraćajući se budućim diplomatima na otvaranju Evropske diplomatske akademije u Brižu, kada je rekao: „Da, Evropa je vrt, mi smo izgradili vrt. Većina ostatka sveta je džungla, a džungla bi mogla napasti vrt“ i da umesto izgradnje zida, diplomate moraju „otići u džunglu“.

Alžirski zvaničnici i stručnjaci već godinama pozivaju na reviziju sporazuma o partnerstvu sa EU, što je nanelo ogromne gubitke alžirskoj ekonomiji, koja nije bila u stanju da se takmiči sa svojim evropskim partnerima.

Sporazum o trgovinskom partnerstvu Alžira sa EU treba ponovo razmotriti

Alžir ima sporazum o trgovinskom partnerstvu sa EU potpisan 2002.godine, koji je stupio na snagu 1. septembra 2005. godine. Sporazumom je predviđeno postepeno ukidanje carina za robu i usluge na obe strane, ali alžirske kompanije nisu bile u stanju da se takmiče sa svojim evropskim kolegama, budući da alžirska privreda zavisi uglavnom od izvoza energenata.

Prema nezvaničnim podacima, Alžir je od 2005.godine pretrpio gubitke od oko 30 milijardi dolara, posebno kao rezultat ukidanja carina, kretanja robe i usluga u jednom pravcu iz EU u Alžir. U oktobru 2021. alžirski predsednik Abdelmadjid Teboune je naložio vladi da ponovo oceni i razmotri taj sporazum.

Francuska premijerka Elisabet Borne doputovala je 9. oktobra 2022. u dvodnevnu posetu Alžiru u pratnji 16 ministara. Tokom posete je održana peta sednica međuvladinog odbora na visokom nivou između dve zemlje, koji se nije sastajao od 2017. godine.

Ministar energetike Alžira Mohamed Arkab i evropska komesarska za energetiku Kadri Simpson su 10. oktobra 2022. otvorili četvrti godišnji forum energetskog dijaloga između Alžira i EU u Alžiru, poslednji sastanak održan 2016. godine. Usledila je organizacija drugog poslovnog foruma između Alžira i EU o energetici od 11. do 12. oktobra 2022.

Saradnja Italije i Alžira

Protekli period je obeležilo i nekoliko poseta italijanskih zvaničnika Alžiru, koje su kulminirale potpisivanjem nekoliko sporazuma, od kojih je najvažniji snabdevanje zemlje dodatnim količinama gasa u vrednosti od devet milijardi dolara.

Ministar spoljnih poslova Italije, Luiđi Di Maio posetio je Alžir 28. februara 2022. Potom je11. aprila 2022. u posetu Alžiru otišao italijanski premijer Mario Dragi. Tokom te posete su dogovorene isporuke dodatne količine gasa.

Mario Dragi se vratio u drugu posetu Alžiru 18.jula 2022, tokom koje je održao četvrti bilateralni samit dve zemlje, koji je rezultirao dogovorom o dodatnim količinama gasa u zamenu za italijanske investicije u poljoprivredi i industriji.

On je tokom posete najavio i veliku investiciju italijanskog „Enija“, francuskog „Totala“ i američkog „Oxy- Occidental Petroleum Corporation“ u razvoj naftnih i gasnih polja na jugoistoku Alžira, u vrednosti od četiri milijarde dolara.

Alžir – Evropska unija

Odnose Alžira sa EU karakterisala je uravnoteženost usprkos krizama koje su pogodile te odnose u pojedinim periodima. Nema sumnje da ukrajinski rat i zajednički interesi dve strane doprinose zbližavanju, usprkos neslaganju oko savezništva Alžira sa Rusijom i pitanja ljudskih prava u Alžiru.

Alžir, koja je najveća afrička i arapska država sa površinom od 2.381.000 km2, 44 miliona stanovnika i 1.622 km obale na Mediteranu, čini ga važnim za Euro-mediteransku saradnju na svim nivoima. Oko dve trećine alžirskog izvoza ide u EU što je čini glavnom trgovinskom partnerom Alžira. Bilateralna trgovina je 2020. godine dostigla 24,9 milijardi evra.

U kontekstu nove evropske ekonomske politike, analitičari smatraju da privreda Alžira do sada nije imala koristi od sporazuma o pridruživanju sa EU. Alžir treba da započne reviziju sporazuma, tražeći veću korist za ekonomiju zemlje, posebno proizvodne sektore. Globalna energetska kriza, posebno zbog nedostatka prirodnog gasa je istorijska šansa za Alžir.

Alžirska privreda može imati velike koristi, s obzirom na trenutne međunarodne prilike, od direktnih evropskih investicija u naftni sektor i obnovljive izvore energije (solarna energija). Alžir, zbog svog geografskog položaja, ima jedno od najvećih solarnih polja na svetu. Trajanje insolacije gotovo prelazi 2.000 sati godišnje i može doseći i do 3.900 sati, posebno na visoravnima i u pustinji.

Analitičari smatraju da alžirska vlada treba da ubrza neophodne ekonomske reforme i modernizuje zakonodavstvo, kako bi bila spremna za dolazak najavljenih stranih investicija. Među hitnim reformama za poboljšanje poslovne klime u zemlji je i stvarna primena zakona o investicijama, uklanjanje administrativnih prepreka i poboljšanje efikasnosti bankarskog sistema.

Izvor: IFIMES – Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sedištem u Ljubljani, (C) 2021 IFIMES

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti