Nekoliko zemalja, uključujući Nemačku, Italiju, Grčku, Holandiju i Francusku, najavilo je nove LNG projekte ili proširenje već postojeće kao odgovor na zatvaranje ruskih gasovoda, piše CNBC.
Borba za pokrivanje budućih energetskih potreba, međutim, dovodi evropske zemlje u opasnost da troše kolosalne sume novca, prema Institutu za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu.
Iz EEFA-e, istraživačkog centra sa sedištem u SAD, naveli su u istraživanju objavljenom u sredu da bi apetit Evrope za novim LNG projektima mogao da nadmaši potražnju u narednim godinama.
„Najskuplja, nepotrebna polisa osiguranja na svetu“
Kapacitet LNG terminala na kontinentu će premašiti 400 milijardi kubnih metara (bcm) do 2030. godine, saopštila je IEEFA, navodeći trenutne planove za izgradnju infrastrukture. IEEFA je u svoju analizu uključila Veliku Britaniju, Norvešku i Tursku.
Nasuprot tome, predviđa se da će se potražnja za LNG širom Evrope kretati između 150 milijardi kubnih metara, prema IEEFA, i 190 milijardi kubnih metara, prema S&P Global Commodity Insights.
IEEFA je saopštila da bi neusklađenost između buduće evropske potražnje za LNG i uvoznih postrojenja mogla da dovede do 200 do 250 milijardi kubnih metara neiskorišćenih kapaciteta do 2030. godine – što je ekvivalentno otprilike polovini ukupne potražnje za gasom u EU u 2021, koja je iznosila 413 milijardi kubnih metara.
„Ovo je najskuplja, nepotrebna polisa osiguranja na svetu. Evropa mora pažljivo da izbalansira svoje sisteme za gas i LNG i da izbegne pomeranje vage sa pouzdanosti na redundantnost. Jačanje evropske LNG infrastrukture neće nužno povećati pouzdanost“, rekla je Ana Maria Jaller-Makarevic, energetski analitičar za IEEFA Europe i autorka analize.
Rizik nasukanih sredstava
Najveći rizik od potencijalnih naiskoršćenih infrastrukturnih sredstava primećen je u Španiji (50 milijardi m3), Turskoj (44 milijardi m3) i Velikoj Britaniji (40 milijardi m3), dok IEEFA kaže da očekuje stopu iskorišćenja evropskih LNG terminala od 36% do kraja decenije.
Govoreći ranije ovog meseca, šef energetske politike EU pozvao je zemlje i kompanije EU da prestanu da potpisuju nove ugovore o kupovini ruskog gasa jer EU nastoji da smanji svoju energetsku zavisnost od Kremlja.
„Ohrabrujem sve države članice i sve kompanije da prestanu da kupuju ruski gas i da ne potpisuju nikakve nove gasne ugovore sa Rusijom nakon što postojeći ugovori isteku“, rekao je evropski komesar za energetiku Kadri Simson 9. marta, preneo je Rojters.
Velika oslanjanje EU na kapacitete LNG-a takođe je izazvala zabrinutost za životnu sredinu, a istraživanje objavljeno krajem prošle godine od strane Global Energy Monitor-a (GEM) upozorava da planovi za udvostručenje kapaciteta terminala za uvoz LNG-a u evropskom bloku prete da poremete klimatske ciljeve, a takođe malo čine na rešavanju energetske krize.
Analitičari GEM-a su tada primetili da je većina ugovora o LNG-u koje su obezbedili kupci iz EU trebalo da počnu od 2026. i da se nastave na 15 do 20 godina.
Naravno, sagorevanje fosilnih goriva kao što su ugalj, nafta i gas je glavni pokretač klimatske krize.
