Proizvodi iz Bosne i Hercegovine, namenjeni za evropsko tržište od 2026. godine, biće opterećeni taksama za ugljen dioksid (CO2). Reč je o otrovnom gasu od koga EU pravi oštar zaokret, a koji je neizostavan deo u proizvodnji električne energije u BiH koja se bazira na termoelektranama na ugalj.

Prema tome, što je udeo prljave energije u nekom proizvodu veći i nameti na proizvod će rasti i to kroz utvrđeni ugljenični otisak.

Po logici stvari, najviše će biti pogođeni izvoznici struje, a zatim i oni kojima električna energija ima veliko učešće u finalnom proizvodu.

Dva izbora

Bosna i Hercegovina ima dva izbora. Jedan je da sprovede i implementira EU ETS šemu i sama oporezuje svoje privrednike ili da to uradi Evropska unija na svojim granicama primjenjujući CBAM mehanizam (Carbon Border Adjustment Mechanism).

Razlika je u tome što se u prvom slučaju novac može rasporediti u razvoj obnovljivih izvora energije, dok u drugom slučaju on ostaje u Evropskoj uniji.

S obzirom da se datum primene bliži, zainteresovanost privrednika je sve veća.

U Banjaluci je održan Energetski forum Ušedimo energiju koji je organizovala Unija poslodavaca Republike Srpske, gde je ova tema bila jedna od onih koja je privukla najveću pažnju prisutnih.

Iz ugla izvoznika

Bez obzira na model, jedna od firmi koja će biti pogođena ovim nametima je RS Silicon Metalleghe iz Mrkonjić Grada koja pravi silicijum metal – proizvod široke primene koji se koristi od izgradnje solarnih panela, do hemijske industrije, pa sve do medicine.

Oni su potpuno izvozno orijentisani, a ujedno su i jedan od najvećih potrošača struje u zemlji. Troše 18.500 megavat sati mesečno, a godišnje i do 240.000 megavat časova. Struju dobijaju od državnih proizvođača, koji kako je već rečeno, proizvodnju uglavnom baziraju na uglju.

S obzirom na ogromnu potrošnju, investicija u neki obnovljivi izvor energije, poput solarnih panela, nema smisla, jer bi im trebale na stotine hiljada kvadrata zemlje da ih postave.

Tek nećemo biti konkurentni

Takođe, reč je o neupravljivim izvorima energije koja se ne može koristiti u industriji kojoj je neophodna konstantnost u isporuci.

Direktor Jelena Kuridža kaže da kompanija, zbog velikih promena u ceni struje, već danas nije konkurenta, a da nakon uvođenja taksi tek neće biti.

„Postaje sve teže i teže. Cene struje su promjenjive, subvencije inostranim konkurentima su velike, a ovde ne postoje. Nismo u najsjajnijoj situaciji“, kaže Kuridža.

Kako dodaje, još od 2020. godine svojim inostranim partnerima dostavljaju obračun ugljeničnog otiska, odnosno meru ukupnih štetnih gasova u svojim proizvodima.

Međutim, dodaje, veliki problem je to što su merenja koja se primenjuju u RS neusklađena sa onim što EU traži.

„To nije nešto što će tek doći, već nešto što već postoji. Kasnimo sa saznanjima da se takve stvari dešavaju, a već sutra ćemo biti u obavezi da plaćamo takse“, kaže Kuridža.

EU nije sigurna kako da sprovede plan

Uroš Bojanić iz EFT groupe smatra da je veliki problem to što ni sama EU nije sigurna na koji način planira da primenjuje ove šeme.

Jedino što je poznato, dodaje on, je da od 2026. kreću finansijske posledice.

„Trenutna regulativa je vrlo nejasna. Mi u ETF-u imamo čitave timove u okviru kompanije i eksterne konsultante koji se bave ovom temom. Ne postoji decidna regulativa kako će se sve ovo primenjivati i kako će se šta dokazivati“, kaže Bojanić.

Smatra da je potrebna blagovremena priprema za nove uslove, a da je najbolja borba investicija u obnovljive izvore energije. Samo tako će proizvođači doći do sertifikata da im je proizvod napravljen iz čiste energije.

Potrebni kreditni aranžmani

Prema rečima direktora Elektroprivrede Repuiblike Srpske (ERS) Luke Petrovića, orijentacija je ka povećaju udela obnovljivih izvora energije, ali da konkretne podrške nema.

„Mi nemamo podršku Evropske unije.Ni jedan grant za izgradnju postrojenja iz obnovljivih izvora nismo dobili, a to želimo. Međutim, ne možemo to da finansiramo iz vlastitih izvora. Potrebni su nam dobri kreditni aranžmani“, smatra Petrović.

Tamo i gdje postoji neki vid podrške, procedure su jako komplikovane, dodao je direktor ERS-a.

U ministarstvu energetike i rudarstva kažu da su posvećeni energetskoj tranziciji.

Zadžaćemo novac i investirati u OIE

Ministar Petar Đokić kaže da se BiH opredelila za ETS šemu koja treba da se implementira kroz Nacionalni energetski klimatski plan za BiH, koji je u izradi.

„Vrlo smo aktivni u svim procesima i nijedan nismo podcenili. Posvećeni smo energetskoj tranziciji. Nakon što usvojimo plan, primenićemo model EU ETS šeme, a novac koji prikupimo zadržaćemo u zemlji i reinvestirati u podršku razvoju obnovljivih izvora energije – energetsku efikasnost. Na tome vredno radimo“, kaže ministar.

Đokić potvrđuje da se država obavezala na poštovanje brojnih konvencija koje predviđaju gašenje postrojenja na fosilna goriva, ali da se trenutno i sama Evropa, zbog posledica sukoba u Ukrajini, od istih okreće.

Do cilja, sa zaštitom sopstvenih interesa

„Priča da je neophodno gašenje termoelektrane je apsolutno neodrživa i kod najrazvijenijih evropskih država koje su te strategije nametale. Očigledno je da pritisak da se termoelektrane na ugalj potiskuju iz proizvodnje ima mnogo veću političku pozadinu, a mnogo manje klimatsku. Ipak, Evropa neće menjati svoj kurs koji je zauzela, a mi nemamo snage da se tome odupremo, i to moramo da sledimo, ali i da vodimo računa o sebi i zaštiti svojih interesa“, poručio je Đokić.

Iz Evropske unije, svesni izazova koji dolazi, nude pomoć.

Paket pomoći za Zapadni Balkan

Poručuju da spremaju veliki paket koji će se nazivati Novi plan rasta za države Zapadnog Balkana.

„Veliki deo tog paketa biće usmeren na privredu i pomoć da se prave energetske uštede i energetsku tranziciju u oblasti obnovljivih izvora i energetske efikasnosti. Obaveze koje su potrebne su preuzete potpisivanjem ugovora i dokumenata iz energetske zajednice. Čekamo da se ispoštuju te obaveze i donesu regulative i zakonodavstvo koje će omogućiti kako tranziciju, tako i investicije“, rekao je Šef za saradnju delegacije EU u BiH Stefano Elero.

Izvor: Capital