Kompanija Jadranski naftovod (JANAF) upravlja naftovodno-skladišnim sistemom koji je projektovan i građen od 1974. do 1979. godine. Vladislav Veselica, član Uprave JANAF-a, govori o tome šta kompanija čini kako bi poboljšala bezbednost i efikasnost transporta sirove nafte i skladištenja sirove nafte i naftnih derivata, koje projekte sprovodii u cilju daljeg rasta i uspešnog poslovanja uz, naravno, brigu za očuvanje i zaštitu živone sredine i razvoj ljudskih potencijala.

Kako ocenjujete poslovanje JANAF-a u ovim, slobodno se može reći, izazovnim geopolitičkim vremenima za evropsku i svetsku energetiku?

„JANAF je danas pozicioniran kao ključni deo strateške energetske infrastrukture cele Evropske unije. U 2022. godini smo ostvarili najuspješnije poslovne rezultate u svojih gotovo 50 godina postojanja. Naime, ukupni prihodi Društva iznosili su čak 119 miliona evra, što je porast od 13% u odnosu na godinu ranije.

Možemo reći da su ostvareni rezultati prvenstveno rezultat rasta prihoda od osnovne delatnosti kompanije, transporta nafte i skladištenja nafte i naftnih derivata. Pritom, čak 68% ostvarenih prihoda dolazi od poslovanja s inostranim kupcima.

Uspešno šestomesečno poslovanje

I prvih šest meseci 2023. godine donosi nam brojne razloge za optimizam. Ukupni prihodi u tom periodu bili su na nivou od skoro74 miliona evra, što je za 33% više u odnosu na isti period 2022. godine. To su, u najvećoj meri, efekti rasta rezultata prihoda od osnovne delatnosti kompanije i to tradicionalno u poslovanju s inostranim kompanijama. Izuzetno smo zadovoljni činjenicom da je prva polovina ove godine za JANAF još jedan period u nizu u kome smo poslovanjem nadmašili sve do sada zabeležene rezultate.”

Kako uspevate u toj novoj konstelaciji da zadržite tradicionalne poslovne partnere i kako ste zadovoljni sa privlačenjem novih ?

„Prva polovina 2023. godine donela nam je niz sklopljenih ugovora, od kojih su neki i višegodišnji, zahvaljujući kojima verujemo da će i ova godina doneti rekordne rezultate. Uprkos tome što su se Evropa i svet navikli na novonastalu geopolitičku situaciju, za nas je apsolutni imperativ da nastavimo sigurno snabdevanje ineprekidno i neometano poslovanje naših partnera u ovim izazovnim vremenima.

Kao što znate, gotovo 70% prihoda Društva ostvaruje u poslovanju s inostranim kupcima, koji su mahom ključni akteri regionalnog i globalnog naftnog tržišta, kao i sa velikim kompanijama i vodećim traderima na tržištu.

Cilj Društva je da proširiti saradnju i na preostale evropske zemlje i energetske kompanije s kojima nisu ranije sklopljena partnerstva i saradnja. S obzirom na značajno povećanje potražnje za kapacitetima JANAF-a, Uprava Društva nastavlja sa strateškim razmišljanjem i donosi odluke kako bi pravovremeno odgovorili na sve predstojeće energetske izazove i potencijalno privukli ne samo stare, već i nove kompanije-partnere.

Najbolji dokaz uspeha Jadranskog naftovoda, uz finansijske pokazatelje, jeste i niz obnovljenih, kao i novosklopljenih ugovora i partnerstava.”

Današnji kapaciteti JANAF-a

Gde se hrvatski naftovodni sistem nalazi u odnosu na, na primer, evropsku konkurenciju?

„Jadranski naftovod је potvrdio u proteklom periodu svoju stratešku poziciju za Evropsku uniju. U aktuelnom geoplotičkom trenutku JANAF na području centralne Evrope predstavlja jedini održivi pravac snabdevanja sirovom naftom za tržišta niza zemalja srednje Evrope i u okruženju.

Ako posmatramo širi kontekst, uporedivi smo sa TAL-om koji povezuje luku u Trstu s rafinerijama u Austriji, Nemačkoj i Češkoj, a nešto je stariji od JANAF-a i ima gotovo dvostruko veći instalisani kapacitet. Trenutni instalisani transportni kapacitet JANAF-a je 24 miliona tona godišnje, a skladišni 2,1 miliona tona sirove nafte i 242 hiljade prostornih metara naftnih derivata. S obzirom dasu skladišni kapaciteti rasprodati do 2030. godine, legitimno je razmišljati o njihovom potencijalnom proširenju. Takođe, transportni kapacitet je moguće povećati za 25 odsto ubrizgavanjem polimera, što bi bilo više nego dovoljno da se pokriju sve potrebe rafinerija MOL-a, NIS-a i Slovnafta.”

Šta sve kompanija trenutno čini kako bi sigurnost snabdevanja nafte i naftnih derivata u Hrvatskoj i okruženju bila na odgovarajućem nivou?

„Kontinuirano ulažemo značajna sredstva u održavanje i sigurnost celokupnog naftovodno-skladišnog sistema i pratimo kretanja na tržištu, kako bismo bili spremni na nove investicije u infrastrukturu.“

U susret potrebama poslovnih partnera

Očekujete li u nadolazećim godinama rast skladištenja nafte i naftnih derivata?

„Маda analize najavljuju smanjivanje globalnog naftnog tržišta nakon 2030. godine zbog regulatornih zahteva, mislimo da će se u bližem periodu nastaviti rast potražnje za JANAF-ovim uslugama, posebno s obzirom na to da geopolitička situacija ne pokazuje znakove smirivanja. Bićemo spremni da odgovorimo na sve zahteve naših partnera i zadovoljimo njihove potrebe za transportnim i skladišnim kapacitetima u svi tržišnim okolnostima.

Tragom toga, Vladi Republike Hrvatske ćemo uputiti predlog da gradnju novih rezervoara u Omišlju proglasi strateškim investicijskim projektom, a sve u skladu s našom novom ulogom kao jednog od ključnih elemenata u sigurnosti snabdevanja Evropske unije sirovom naftom.”

Evropska energetska slika sve je zelenija. Gde u toj slagalici svoje mesto vidi JANAF?

„Budućnost kojoj kao Društvo težimo predstavlja drugačiji JANAF, JANAF novoga doba – uspešnu energetsku kompaniju koja će spremno dočekati period dekarbonizacije i prelaska na obnovljive izvore. Reč je o procesu koji ne predstavlja samo energetski trend, već trend koji je zahvatio celokupnu globalnu privredu i koji moramo da implementiramo u poslovanje i poslovne procese Društva. Uprava Jadranskog naftovoda već je pokrenula proces diverzifikacije poslovanja Društva prema zelenoj ekonomiji i niskougljenčnojj energetskoj tranziciji. Donet je i ključni dokument u tom procesu – Strategija tranzicije i razvoja JANAF-a za period od 2022. do 2030, s vizijom do 2050., usklađena sa smernicama energetske strategije Vlade Republike Hrvatske i Evropskog zelenog plana. 

Solarne elektrane

Već su u toku aktivnosti kojima Društvo teži da transformišei Jadranski naftovod u energetsku kompaniju na srednji rok. U skladu s tim, do sada su realizovani projekti dve solarne elektrane – jedne na Terminalu Sisak, a druge na Terminalu Žitnjak, dok je u pripremi i projektna dokumentacija za solarne elektrane na našim Terminalima Omišalj i Slavonski Brod. 

Jadranski naftovod želi da izgradi infrastrukturu koju će ostaviti u nasljeđe budućim generacijama, a koja će biti u službi budućnosti modernog čoveka i njegovih potreba za energijom.”

Možete li otkriti neke buduće poslovne korake Kompanije?

„U godinama pred nama nameravamo, uz strateški planirane investicije i uz podršku Vlade Republike Hrvatske, ali i institucija Evropske unije, da osiguramo snabdevanje ovog dela Evrope. Verujemo da će isto biti moguće uz naše postojeće partnere, s kojima ćemo unaprediti odnose, ali, nadamo se, i privući nove kompanije-partnere na domaćem i međunarodnom tržištu. Za navedeno su potrebna određena ulaganja, kako u infrastrukturu JANAF-a, tako i u tehničke mogućnosti drugih strana.

Podstaknuti nastavkom poslovanja sa izuzetnim poslovnim rezultatima, nastavljamo s ulaganjima u naftovodno-skladišni sistem i pružanjem sigurnog snabdevanja energentima ovom delu Evrope.

U decenijama pred nama nameravamo da napravimo i zaokret u našem poslovanju, okrećući se ulaganju u obnovljive izvore. 

Cilj nam je da se Jadranski naftovod transformiše u energetsku kompaniju koja će svoje poslovanje zasnivati na proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora, uz, naravno, punu klimatsku neutralnost.

Izvor: Energetika-net