Predstojeće puštanje vode se događa više od decenije nakon što je Japan potresla druga najgora nuklearna katastrofa u istoriji. Snažan zemljotres i cunami u martu 2011. uništili su nuklearnu elektranu Fukušima, koja se nalazi na istočnoj obali Japana, oko 250 kilometara (155 milja) severoistočno od glavnog grada Tokija, piše CNBC.

Japanski premijer Fumio Kišida rekao je ranije ove nedelje da zemlja planira da ispusti oko 1,3 miliona metričkih tona tretirane otpadne vode iz razorene elektrane Fukušima. Ta količina vode može da napuni oko 500 olimpijskih bazena. Ispuštanje prerađene vode u more treba po planu da krene u četvrtak ove nedelje, u zavisnosti od vremenskih prilika.

Japanska vlada je u više navrata govorila da je ispuštanje tretirane vode bezbedno i da je nuklearni nadzor UN-a podržao taj potez. Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je početkom jula da su planovi Tokija u skladu sa međunarodnim standardima i da će imati „zanemarljiv“ uticaj na ljude i životnu sredinu. Biće potrebne decenije da se završi proces.

Međutim, susedne zemlje nisu saglasne sa ovim potezom Japana.

Lokalne ribarske grupe i stručnjaci UN-a za ljudska prava izrazili su zabrinutost u vezi sa potencijalnom pretnjom po morsko okruženje i javno zdravlje, dok aktivisti kažu da nisu proučeni svi mogući uticaji.

Japan kaže da je proces ispuštanja filtrirane i razblažene vode neophodan korak za stavljanje postrojenja van pogona i da je potrebno relativno brzo rešenje jer će rezervoari za skladištenje tretirane vode uskoro dostići svoj kapacitet.

U regionalnom smislu, Kina se pojavila kao jedan od najžešćih protivnika japanskih planova.

„Izuzetno sebičan i neodgovoran“

Portparol ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin optužio je u utorak Japan da se ponašaju „izuzetno sebično i neodgovorno“, jer nastavljaju  sa svojim planom odlaganja vode, dodajući da okean treba tretirati kao opšte dobro za čovečanstvo a ne kao kanalizaciju za vodu zagađenu japanskim nuklearnim otpadom .

„Kina snažno apeluje na Japan da otkaže plan ispuštanja okeana i da počne da  komunicira sa susednim zemljama sa iskrenošću i dobrom voljom, da bi mogao na odgovoran način zbrinuti vodu kontaminiranu nuklearnim zračenjem. Takođe Japan mora da prihvati rigorozan međunarodni nadzor“, rekao je Vang na konferenciji za novinare.

U međuvremenu, izvršni direktor Hong Konga, Džon Li „snažno se protivi“ ispuštanju otpadnih voda iz elektrane Fukušima. Odgovarajući na najavu Japana, Hong Kong je najavio ograničenja uvoza nekih japanskih prehrambenih proizvoda.

Južna Koreja, povremeni usamljeni glas regionalne podrške Japanu, rekla je da ne vidi naučni problem u planu ispuštanja tretirane vode. U saopštenju objavljenom u utorak, međutim, jasno je stavljeno do znanja da vlada „ne mora da se nužno složi sa planom niti da ga podrži“.

Stotine aktivista u Južnoj Koreji okupilo se u glavnom gradu Seulu ranije ovog meseca kako bi izrazili nezadovoljstvo planom Japana da tretiranu vodu izbaci u okean.

I Kina i Južna Koreja zabranile su uvoz ribe iz okoline Fukušime.

Šta su istraživači rekli?

Najdžel Marks, vanredni profesor na Univerzitetu Kertin u Pertu, Australija, rekao je da se problem vode u Fukušimi svodi na tricijum – radioaktivni izotop vodonika koji se prirodno javlja u životnoj sredini i oslobađa se kao deo rutinskog rada nuklearnih elektrana.

„Ispuštanja tricijuma, daleko većih od onih koja se planiraju u Fukušimi, dešavaju se poslednjih šezdeset godina, uz savršene bezbednosne procedure. Postavlja se pitanje kako je voda u Fukušimi postala takva noćna mora za odnose s javnošću, s obzirom na to da je iz perspektive radijacijske sigurnosti tricijum u suštini bezopasan. Osnovni problem je što vest sama po sebi zvuči loše. Tipična osoba nije svesna da je njeno sopstveno telo radioaktivno, niti ima osećaj razmere zračenja – koliko je mnogo a koliko je malo“, rekao je Marks.

„U ovom trenutku nauka treba da se umeša i kaže – na kraju krajeva, tricijum se proizvodi u gornjim slojevima atmosfere svakog dana. U suštini, to je razlog zašto voda u Fukušimi nije problem, već postoji mala količina tricijuma oko nas i mali dodatni deo neće biti važan ni za mrvicu“, dodao je Marks.

Toni Huker, direktor Centra za istraživanje radijacije, obrazovanje i inovacije na Univerzitetu u Adelaidi u Australiji, pozdravio je vesti o predstojećem oslobađanju tretirane vode u Japanu. Dodao je da bi verovatno sveobuhvatno praćenje životne sredine oko mesta puštanja u Fukušimu trebalo da pomogne da se ublaži deo straha javnosti.

„Želeo bih da ponovim da se oslobađanje tricijuma iz nuklearnih postrojenja u vode obavlja širom sveta, bez dokaza o uticaju na životnu sredinu ili zdravlje ljudi. Iako je plan naučno opravdan i robustan, važno je da se posveti nezavisnom testiranju i regulatornom nadzoru, uključujući praćenje životne sredine, kako bi se osiguralo da nema slučajnog ispuštanja drugih radionuklida“, rekao je Huker.

Duboko razočarani

Ribarska udruženja u Japanu, Južnoj Koreji i Filipinima su kritikovala ispuštanje tretirane otpadne vode iz nuklearne elektrane, strahujući da bi to moglo da utiče na regionalne resurse i egzistenciju priobalnih zajednica.

Analitičari ekološke organizacije Grinpis rekli su da su „duboko razočarani i ogorčeni“ odlukom Japana da ispusti tretiranu radioaktivnu vodu u Tihi okean.

„Umesto da se upusti u iskrenu debatu o ovom događaju, japanska vlada se opredelila za pogubno rešenje namernog radioaktivnog zagađenja morske sredine u vreme kada se svetski okeani već suočavaju sa drugim vidovima zagađenja. Ovo je potez koji krši prava ljudi i zajednica u Fukušimi i drugim susednim oblastima i širom azijsko-pacifičkog regiona“, rekao je Šon Brni, viši nuklearni specijalista u Grinpis Istočna Azija.