Jeftina nafta ugrožava tranziciju ka zelenoj energiji

Jeftina nafta ugrožava tranziciju ka zelenoj energiji

Dok se svet ne prebaci na zelenu energiju, sukob između Saudijske Arabije i UAE se neće završiti. Dan kada će doći do preloma u savezu OPEK+ i nije toliko daleko. Događaji proteklih nedelja sugerišu da su UAE, a ne Rusija, dobar kandidat za izlazak iz naftnog saveza nezavisnih članica sa kartelom OPEK. Bez obzira na to koja zemlja izazove kraj trenutnog saveza OPEK+ verovatno pojeftinjenje nafte osujetiće napore da se svet odmakne od nafte i prebaci na zelenu energiju, jer izvor energije postaje više, a ne manje pristupačan.

Trvenje između Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, članica Organizacija izvoznica nafte (OPEK), koje su držale kao taoca tržište nafte, konačno se završilo prošle nedelje, najavom da će se povećati proizvodna kvota Emirata koja je prvobitno bila smanjenja. Jer, jeftina nafta ugrožava tranziciju ka zelenoj energiji.

Tako se završava najnovija drama u redovima OPEK+. Ali, zavesa nije pala pre nego što nam je dala pregled kako će se taj kartel na kraju, verovatno, razotkriti. Okidač neće biti istorijska i politička napetost između dve zalivske sile, već njihovi suprotstavljeni stavovi o predstojećem globalnom udaljavanju od fosilnih goriva i načinu na koji mogu najbolje zaštititi svoje interese tokom energetske tranzicije.

Svađa između Saudijske Arabije i UAE deo je dugogodišnjeg obrasca neslaganja. Iako su dve zemlje na mnogo načina usklađene, njihov potencijalni dobar odnos je od samog početka diskutabilan. Teritorijalni sporovi narušavali su prve godine nezavisnosti Emirata nakon 1971. godine, a ugovor koji je navodno rešavao pitanja ostao je sporan decenijama.

Sredinom 2000-ih Saudijska Arabija je osujetila napore UAE da izgrade nasip sa svoje teritorije do Katara. Još oštrija je bila akcija Emirata 2009. godine, da sruši saudijski projekat pan-zalivske valute, nakon što su UAE izgubili bitku da ugoste monetarnu agenciju u svojoj zemlji.

Svađa između Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata

Nedavno su se Saudijci i Emirati razišli u sukobu u Jemenu, a prošlog meseca UAE je teško pogodila saudijska carina na robu koju su strani radnici proizvodili u susednim zemljama.

Ali, na kraju kulminacija svega neće biti zbog neprijatnih geopolitičkih odnosa dve države, već u različitim percepcijama energetske tranzicije.

UAE ima jasnu strategiju: nastoji da privuče investicije i postane globalni lider u obnovljivoj energiji i petrohemijskoj industriji. Zemlja je već diverzifikovala svoju ekonomiju. Otprilike samo trećina državnih prihoda dolazi od nafte i gasa u UAE, dok prihodi od ugljovodonika predstavljaju najmanje dve trećine vladinih prihoda u ostalim zemljama Saveta za saradnju u Zalivu. Štaviše, UAE su postali važno odredište za strane investicije povezane sa zelenom energijom.

U oblasti nafte i gasa, UAE je usredsređen na povećanje svojih proizvodnih kapaciteta i obezbeđivanje tržišta u ekonomijama u razvoju – jedina mesta na kojima će potražnja za naftom rasti u godinama koje dolaze. Dobro napreduje ka svom cilju da bude sposoban da proizvede pet miliona barela nafte dnevno do 2030. godine, u odnosu na 3,5 miliona u 2018. Svrha ovog velikog povećanja proizvodnje, u vreme kada je globalna tranzicija od fosilnih goriva dobija zamah, dvostruka je.

OPEK+

Prvo, UAE želi da kratkoročno i srednjoročno bude u mogućnosti da tokom tranzicije maksimalno iskoristi i unovči svoje naftne resurse. Drugo, dugoročno gledano, zemlja nastoji da osigura da je jedan od retkih proizvođača nafte na koji se svet još uvek oslanja, čak i kada većinu svetskih energetskih potreba podmiruju drugi izvori energije.

Čak i ambiciozna strategija neto-nula Međunarodne agencije za energetiku procenjuje da će se u svetu 2050. godine dnevno troši skoro 25 miliona barela dnevno. Ovaj broj je snažno opao sa oko 90 miliona barela dnevno, koliko je svet koristio 2020. godine, ali i dalje pet puta premašuje ono što se UAE nadaju da će 2030. proizvoditi.

Rijad je, nešto sporije, prihvatio sličan pristup. Ono po čemu se dve zemlje razlikuju najviše je vremenski sled. Kao što se može videti iz nedavnih naprijed-nazad prekomernih proizvodnih kvota, UAE je u boljoj poziciji da podnese ranu tranziciju. Nedavna prepirka pokazala je ne samo napetost između dva glavna grada, već i realnost da će UAE radije rizikovati raspad aranžmana OPEK +, nego da bude vezan za kvotu koja nije odražavala njegov povećani proizvodni kapacitet.

Jasno je da se UAE osećaju spremnim da se takmiče za tržišni udeo po nižim cenama nafte, ako je potrebno, umesto da sputavaju proizvodnju da bi podstakli cene. Revidirana proizvodna kvota za UAE preusmerila je Emiratsku kalkulaciju u korist nastavka pridržavanja strategije OPEK+ – za sada.

Saudijska Arabija, nasuprot tome, želi održati sporazum OPEK+ u životu. Pre nego što bude mogao da vodi bitku za tržišni udeo po najnižim cenama, Rijadu je potrebno više vremena da diverzifikuje svoju ekonomiju i privuče više stranih investicija u druge sektore pre nego što bi bilo udobno da se odmakne od trenutne uloge OPEK-a u upravljanju tržištima.

„I dalje ćemo biti mi ti koji će ostati poslednji – dok se svaki molekul ugljovodonika ne izvadi“, rekao je princ Abdulaziz bin Salman, saudijski ministar energetike za Bloomberg News ove nedelje.

Strategija UEA

Trenutni snažni rast potražnje za naftom – iz globalne ekonomije koja je proizašla iz Covid-19 – odlaže dan kada će UAE odlučiti da je dugogodišnja strategija ograničavanja proizvodnje potrebna. Kada za to dođe vreme, UAE će pametno postupiti, kako bi maksimizirali proizvodnju i fokusirali se na tržišni udeo – na štetu profita. Kretanje u tom pravcu sada bi bilo nerazumno, jer to bi dovelo do toga da i druge članice kartela preispitaju svoje strategije i da „iskoče“ iz OPEK+ pristupa i da sa više od pet miliona barela rezervne proizvodnje u sistemu dovedu do pojeftinjenja nafte.

Dan kada će doći do preloma u savezu OPEK+ i nije toliko daleko, mada će do poskupljenja nafte, verovatno, doći pre nego što se to dogodi. Ili će prelom podstaći Iran, ulaskom na tržište brže nego što većina predviđa, ili će do toga dovesti znaci da se rast potražnje drastično usporava ili zaustavlja – jedan ili više proizvođača utvrdiće tada da je za njihove interese najbolje da zauzmu najveći mogući deo tržišta koje se smanjuje. Događaji proteklih nedelja sugerišu da su UAE, a ne Rusija, koja ionako sada ima male viškove proizvodnih kapaciteta, dobar kandidat za izlazak.

Bez obzira na to koja zemlja ubrzava kraj trenutnog saveza OPEK+ verovatno pojeftinjenje nafte osujetiće napore da se svet odmakne od nafte, jer izvor energije postaje više, a ne manje pristupačan.

Izvor: Business Standard

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti