Jeftinija hemija osvaja tržište baterija

Dok naučnici žure da razviju naslednika litijum-jonskih baterija, tržište je radilo na sopstvenoj inovaciji, promovišući jeftiniju litijum-gvožđe-fosfatnu bateriju. Do sastojka za litijum-gvožđe-fosfat je lakše doći nego do kobalta, vitalne komponente katode u većini litijum-jonskih baterija, koje se tradicionalno kopaju prvenstveno u Kongu.

„Mnogi proizvođači su počeli da prelaze sa litijum-jonskih baterija na litijum-fosfatne, jer je fosfat lakše nabaviti“, rekla je Megan Nuting, izvršna potpredsednica za vladu i regulatorne poslove u Sunovi, proizvođaču solarnih sistema za stambene jedinice sa sedištem u Hjustonu.

Nuting je prošle nedelje govorila na godišnjem energetskom samitu Instituta Bejker u Hjustonu, odgovarajući na pitanje o nedostacima u lancu snabdevanja obnovljivih izvora energije.

„Za većinu solarnih panela su to minerali kojih ima u izobilju. Potrebni su nam aluminijum, staklo, silicijum, malo bakra. Toga uglavnom ima dosta.”

Kada su u pitanju baterije, koje solarnu energiju čine lakšom za skladištenje i kasnije korišćenje, došlo je do prelaska na sastojke koji su jeftiniji i koje je lakše pronaći, rekla je ona.

Cena kobalta je presudna

Do sastojka za litijum-gvožđe-fosfat je lakše doći nego do kobalta, vitalne komponente katode u većini litijum-jonskih baterija, koje se tradicionalno kopaju prvenstveno u Kongu. Cena kobalta, koja je na kraju 2017. iznosila 32.000 dolara po toni, prošlog proleća je porasla na 82.000 dolara. Od tada je pao na 55.000 dolara. Proizvođači su odgovorili na cenu i nestabilnost tražeći alternativne hemikalije.

„Baterije bez kobalta, kao što su LFP (litijum-gvožđe-fosfatne) baterije, takođe nude verziju litijum-jonske konfiguracije sa manje minerala i često su jeftinije od svojih pandana (nikl-mangan-kobalt oksida).“ Prema izveštaju koji je prošlog meseca objavio Atlantski savet, „cena je smanjene kapaciteta energije, a samim tim postoji i zabrinutost oko kapaciteta skladištenja i dometa vožnje električnih vozila (EV). “

Uprkos tim nedostacima, litijum-gvožđe-fosfatne (LFP) baterije imaju trend rasta na tržištu baterija. U avgustovskom izveštaju, UBS predviđa da će LFP zauzimati 40 posto tržišta baterija do 2030. Kako ističe Atlantski savet, ovo je porast od 25 posto u odnosu na prethodnu prognozu UBS-a i skok sa LFP-ovog tržišnog udela od 17 odsto u 2020. godini.

Potencijalni problem jeftinijih baterija može biti i teža reciklaža.

Izvor: Forbes

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti