Možda je to zbog toga što fraza „energetska efikasnost“ neke natera na zevanje. Ili je zato što tiho pravljenje nečeg efikasnijeg nije toliko politički primetno koliko gradnja nove, sjajne, solarne farme. Bez obzira na razlog, jasno je da svet ne ulaže dovoljno u ovaj kritični klimatski alat. Jevonsov Paradoks – energetska efikasnost protiv klimatskih promena.

Energetska efikasnost, zajedno sa vetrom i solarnom snagom, obezbediće polovinu uštede emisija u narednoj deceniji, prema planu Međunarodne agencije za energetiku (IEA) za dostizanje nulte emisije do 2050. godine.

„Bez povećanja efikasnosti, rast potražnje za električnom energijom otežao bi obnovljivim izvorima energije da u potpunosti zamene fosilna goriva u proizvodnji električne energije “, zaključila je IEA.

Teško je predstaviti energetsku efikasnost kao idealno rešenje, delom zbog toga što potrošač doživljava malo promena. Popravljanjem curenja u kućnim ventilacionim sistemima smanjuje se energija potrebna za grejanje ili hlađenje, bez žrtvovanja udobnosti. Postavljanjem viših standarda za kilometražu motora sa unutrašnjim sagorevanjem smanjuje se potrošnja goriva, ali vožnja ne postaje manje prijatna. Izolacijom peći u fabrici cementa je potreban manji komad uglja za isti obim proizvodnje. I tako dalje.

Na neke mere se čak ne gleda kao na efikasnost. Prelazak sa automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem na električni automobil znači prelazak iste udaljenosti uz potrošnju manje od polovine energije. Zamena gasnog kotla toplotnom pumpom smanjuje potrošnju energije za jednu trećinu, pri čemu daje isti rezltat. Povećavanje stope recikliranja pomaže u smanjenju količine sirovih materijala koje treba izvaditi. Putovanje javnim prevozom umesto automobilom je mnogo energetski efikasnije.

Presudno je to što, iako padajući troškovi obnovljivih izvora i baterija pomažu sektorima električne energije i transporta da idu u pravom smeru, putanje emisija u ostalim industrijama ostaju malo promenjene. Mere efikasnosti su najjači alat za smanjenje emisija iz onih područja u kojima je to teško ostvarivo, kao što su građevinarstvo i industrija.

Stvar je u tome što preduzimanje ovih koraka obično uključuje visoke početne troškove. Neko prvo mora da plati taj električni automobil ili izolaciju kuće, dok je za povratak novca koji je ostvaren nižim računima za gorivo često potrebno nekoliko godina. Homo economicus, naš najracionalniji rođak kojeg ekonomisti koriste kao model bi investirao, znajući da se dugoročni dobici isplate. Ali, malo ko se ponaša racionalno, a još manje je onih koji još uvek imaju pristup kapitalu, kako bi mogli da deluju racionalno.

U poslednjoj deceniji, energetski intenzitet (definisan kao megadžul po dolaru bruto domaćeg proizvoda) opadao je za oko 1,7% godišnje. Modeli IEA pokazuju da će stopa morati da se penje na 4,2% svake godine u narednoj deceniji, ako svet želi da ispuni svoje ciljeve nulte emisije.

Postoji kontraučinak prema Jevonsovom Paradoksu. Ova teorija, nazvana po britanskom ekonomisti iz 19. veka Vilijamu Stenliju Jevonsu, kaže da povećanje efikasnosti često dovodi do povećanja potražnje. Na primer, niži račun za električnu energiju zbog efikasnijeg klima uređaja može značiti da vlasnik kuće instalira drugi klima uređaj. Ukupna potrošnja energije ostaje ista, čak i kada su klima uređaji postali efikasniji.

Većina energetskih modela ne uzima u obzir ovu vezu. Sistematska analiza globalnih energetskih modela, koju su sproveli akademici iz Ujedinjenog Kraljevstva, SAD i Francuske objavljena prošlog meseca otkrila je da naučnici „mogu da potcene buduću stopu rasta globalne potražnje za energijom“. To znači da će stopa poboljšanja energetske efikasnosti možda morati da bude veća nego što je navedeno u ambicioznom modelu IEA za dostizanje neto-nule.

Na kraju se sve svodi na pitanje prodaje ovih rešenja. Ako se ljudi naljute zbog porasta računa za energiju (ponekad dovoljno da izađu na ulicu), onda je moguće obradovati ih nižim računima za energiju. Mnoge zelene mere, koje mogu pomoći ekonomijama da se oporave nakon pandemije, mogu, takođe, da budu od pomoći prilikom otvaranja radnih mesta, recimo, u oblsti izolacije domova. U stvari, trebali bismo slaviti kontinuirano povećanje efikasnosti, radeći više, a trošeći manje, kao što slavimo napredak u zdravstvu, koji omogućava ljudima da danas žive dvostruko duže nego pre nekoliko stotina godina.

Kao što je prirodnjak Dejvid Atenboro nedavno rekao. „Borba protiv klimatskih promena je sada politički i komunikacijski izazov isto koliko je i naučni ili tehnološki“. To je posebno tačno kada je u pitanju energetska efikasnost.

Izvor: Bloomberg