Devet zemalja Jugoistočne i Istočne Evrope koje teže članstvu u EU* u velikoj meri su postavile temelje za energetske tranzicije koje bi trebalo da omoguće ostvarivanje ciljeva dekarbonizacije usklađenih sa EU. Kao ugovorne strane Ugovora o Energetskoj zajednici, one su pravno obavezane da to sprovedu kroz reforme koje se primenjuju u okviru priprema za ubrzanu integraciju u evropsko energetsko tržište. Posmatrano zajedno, nacionalni ciljevi ugovornih strana za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine podrazumevaju smanjenje neto emisija od 60,9% u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Novi izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice predstavlja prvu procenu ove vrste na nivou Energetske zajednice. U njemu je primenjen pristup uporediv sa metodologijom koju Evropska komisija koristi za procenu nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NECP) država članica EU i praćenje njihove primene. Izveštaj analizira Nacionalne energetske i klimatske planove (NECP), koji definišu putanje ka energetskim i klimatskim ciljevima za 2030. godinu, kao i prve nacionalne izveštaje o napretku (NECPR), koji mere dosadašnji stepen njihove primene. Na taj način pruža detaljan pregled stanja u celom regionu, kako u pogledu sadržaja planova, tako i u pogledu napretka u njihovom sprovođenju.

Nalazi pokazuju da je okvir politika za energetsku tranziciju uglavnom uspostavljen, ali da fokus sada mora da se pomeri sa planiranja na sprovođenje, uz podršku značajnih javnih i privatnih investicija.

Sa jedne strane, NECP su dovoljno ambiciozni i detaljni da definišu nacionalne putanje ka ciljevima za 2030. godinu, pri čemu je dekarbonizacija energetskog sektora potvrđena kao jedan od ključnih faktora za njihovo ostvarivanje. Ipak, iako NECP predviđaju mere za ubrzavanje energetske tranzicije, oni ne koriste u potpunosti potencijal regionalne saradnje, niti u dovoljnoj meri primenjuju princip „energetska efikasnost na prvom mestu“, koji može da smanji troškove tranzicije. Takođe, nedovoljno su integrisani aspekti pravedne tranzicije, koji su ključni za obezbeđivanje socijalno pravične i inkluzivne energetske tranzicije, posebno za pogođene radnike, zajednice i regione.

Prema nacionalnim izveštajima o napretku (NECPR), neke ugovorne strane Energetske zajednice izgleda da su na putu da ispune svoje obaveze, dok druge hitno moraju da započnu sprovođenje NECP kako bi se uskladile sa putanjama ka energetskim i klimatskim ciljevima za 2030. godinu. Međutim, ovi nalazi predstavljaju tek početnu fazu sprovođenja NECP.

Vlade širom regiona procenjuju da će za realizaciju njihovih NECP biti potrebno oko 151 milijarda evra investicija. Očekuje se da će javno finansiranje pokriti samo 10–30% tog iznosa, zbog čega će mobilisanje privatnog kapitala biti od ključnog značaja.

Zbog toga se u izveštaju zaključuje da bi naredna generacija NECP trebalo da preraste iz dokumenata o politikama u investicione mape puta. Povezivanjem ciljeva sa konkretnim projektima, realnim procenama troškova i strategijama finansiranja, budući planovi mogu da pruže čvršću osnovu vladama, investitorima i razvojnim partnerima za usmeravanje sredstava ka infrastrukturi i tehnologijama potrebnim za energetsku tranziciju.

Izvor: EC