Tokom jula, izuzetno visoke temperature zabeležene su na velikom delu tropskog Pacifika, gde se El Ninjo dodatno pojačava u narednim mesecima. U Evropi su rekordne temperature površine mora duž Atlantika i zapadnog Mediterana izazvale rasprostranjene jake do ozbiljne morske toplotne talase, koji su pogodili obalne zajednice i ekosisteme.

Dnevna temperatura površine mora (60°J–60°S) za 2023. (žuto), 2024. (narandžasto), 2025. (crveno) i 2026. (tamnocrveno). Sive linije prikazuju sve godine od 1979. do 2022, a isprekidana linija prosek za period 1991–2020. Izvor podataka: ERA5. Zasluga: C3S/ECMWF.

Zapadna Evropa je zabeležila najtopliji period jun–jul u istoriji merenja, a jul je doneo treći i četvrti talas vrućine od maja, što predstavlja izuzetan niz ekstremnih vrućina ovog leta. Suša koja je zahvatila region još u maju i junu se nastavila i pojačala – izuzetno niske količine padavina i vlažnost zemljišta zabeležene su u Francuskoj, Španiji, delovima Nemačke i Velike Britanije. U tim, sušnim, oblastima protok reka bio je znatno ispod proseka ili izuzetno nizak, a Sena, Rajna i Dunav su posebno pogođeni, što je otežalo vodosnabdevanje, navodnjavanje i proizvodnju energije u više zemalja.

Na globalnom nivou, jul 2026. bio je zajedno drugi najtopliji jul u istoriji merenja, sa prosečnom temperaturom vazduha iznad površine 1,47°C višom od procenjenog predindustrijskog proseka (1850–1900).

Samanta Berdžis, strateška rukovoditeljka za klimu pri ECMWF-u, ukazuje da je jul 2026. bio treći uzastopni mesec izuzetne vrućine u zapadnoj Evropi, čime je kombinovana temperatura za jun i jul dostigla novi rekord za region. Prema njenim rečima, dugotrajni sistemi visokog pritiska zadržali su toplotu nad zapadnom Evropom, a ekstremne temperature dodatno su pojačale rasprostranjenu sušu – kada se zemljište isuši, gubi sposobnost prirodnog hlađenja, pa se toplota lakše nagomilava. Ovo je, ističe ona, jasan primer kako klimatske promene pojačavaju toplotne ekstreme, pri čemu se vrućina i suša sve više međusobno podstiču.

Loran Ruj , direktor Kopernikusove službe za praćenje atmosfere (CAMS) pri ECMWF-u, dodaje da je prošlog meseca zabeležena izuzetna aktivnost šumskih požara u zapadnoj Evropi, i po opožarenoj površini i po emisijama. Klimatske promene sve češće donose vruće i suvo vreme koje pogoduje velikim, intenzivnim požarima u južnoj Evropi, dok se sezona požara širi i ka severu. Veći požari proizvode više dima i ubacuju ga više u atmosferu, pa on može da putuje dalje i utiče na kvalitet vazduha ne samo lokalno već i u širem regionu – zemlje koje inače imaju malo požara sve češće oseti posledice dima koji putuje hiljadama kilometara.

Jul 2026. – temperatura vazduha i površine mora

Globalna temperatura vazduha iznad površine

• Jul 2026. bio je zajedno drugi najtopliji jul* na globalnom nivou u ERA5 bazi podataka, izjednačen sa julom 2024, a iza rekorda iz jula 2023.
• Prosečna temperatura vazduha iznad površine za mesec iznosila je 16,90°C, što je 0,67°C iznad proseka za jul u periodu 1991–2020. i 1,47°C iznad procenjenog predindustrijskog proseka (1850–1900).

Temperatura vazduha u Evropi

• Prosečna temperatura nad evropskim kopnom u julu 2026. bila je jedanaesta najviša u istoriji merenja za taj mesec – 20,49°C, odnosno 0,66°C iznad proseka 1991–2020.
• Relativno nizak rang objašnjava se izraženim kontrastom zapad–istok: temperature su bile znatno više od proseka u zapadnoj Evropi (naročito u Francuskoj, Španiji, Engleskoj i Irskoj), dok su u velikom delu istočne Evrope i Skandinavije bile ispod proseka.
• Zapadna Evropa je doživela treći i četvrti talas vrućine od maja. Iako su bili blaži od junskih, ukupan niz talasa vrućine od maja ostaje izuzetan za region.
• Prosečna temperatura za jun–jul u zapadnoj Evropi bila je najviša u istoriji merenja – 21,62°C, odnosno 2,79°C iznad proseka, čime je oboren prethodni rekord iz 2022. godine i potvrđena izuzetna upornost vrućine od početka leta.

Temperatura površine mora

• Prosečna temperatura površine okeana van polarnih oblasti (60°J–60°S) u julu 2026. bila je najviša ikad izmerena za taj mesec – 20,96°C, čime je nadmašen prethodni julski rekord od 20,89°C iz 2023. godine.
• Temperature površine mora ostale su izuzetno visoke na velikom delu tropskog Pacifika, gde se trenutni El Ninjo dodatno pojačava u narednim mesecima.
• U Evropi su temperature površine mora dostigle julske rekorde duž atlantske obale i zapadnog Mediterana, praćene rasprostranjenim jakim do ozbiljnim morskim toplotnim talasima.

Jul 2026. – hidrološke prilike

Evropa: oblasti sušnije od proseka

• U julu 2026. sušnije-od-proseka uslovi zabeleženi u junu, a delimično i u maju, nastavili su se i pojačali u velikom delu zapadne i centralne Evrope, posebno na Iberijskom poluostrvu, u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji i Mađarskoj. Izuzetno sušni uslovi zahvatili su i Veliku Britaniju, Irsku, deo Islanda i Beneluks (Belgiju, Holandiju i Luksemburg). Nacionalne agencije prijavile su izuzetne, rekordne deficite padavina i/ili vlažnosti zemljišta za Francusku, Španiju, delove Nemačke i Veliku Britaniju.
• Vlažnost zemljišta u zapadnoj Evropi u julu 2026. bila je znatno niža nego u julu 2022 – poslednjem letu sa ozbiljnom sušom u regionu.
• Suša se poklopila sa rasprostranjenim talasima vrućine u zapadnoj Evropi i pogodovala je izuzetnoj aktivnosti šumskih požara, i po opožarenoj površini i po emisijama.
• Druge oblasti sušnije od proseka obuhvatale su delove južne Skandinavije i veliko područje istočno od Kaspijskog jezera.
• Protok reka bio je znatno ispod proseka, a mestimično izuzetno nizak, u većem delu sušnih oblasti – posebno su pogođeni Sena, Rajna i Dunav. Nizak vodostaj dodatno je opteretio vodosnabdevanje, navodnjavanje, vodene ekosisteme, rečni transport i proizvodnju energije u više zemalja.

Evropa: oblasti vlažnije od proseka

• Nasuprot tome, vlažniji od proseka bili su baltičke države i Finska, unutrašnjost Turske, Grčka, istočna Ukrajina i veći deo zapadne Rusije, uz lokalne poplave i pripadajuću štetu.
• Iznadprosečan protok reka zabeležen je samo mestimično, u pojedinim delovima severoistočne i južne Evrope.

Van Evrope

• Van Evrope, sušniji od proseka bili su delovi severne Kanade, centralnog dela SAD, Magreba, dela Roga Afrike, Sibira, južno-centralne Azije, delova unutrašnje Kine, kao i Argentine, Urugvaja i Bolivije.
• Vlažniji od proseka bili su delovi istočnih SAD i severnog Meksika, Aljaska i Kanada, istočna Rusija, Avganistan, severni deo indijskog potkontinenta, istočna Kina i Japan, Čile i južni Brazil, sa prijavljenim poplavama, između ostalog, u SAD, Čileu, Brazilu, Avganistanu, Indiji, Pakistanu, Bangladešu, Kini i Tajvanu.

Jul 2026. – morski led

• U julu 2026. prostranstvo arktičkog morskog leda bilo je šesto najniže zabeleženo za taj mesec, sa naročito niskim ledenim pokrivačem u severnom Barencovom moru, oko Svalbarda i Zemlje Franca Jozefa.
• Prostranstvo antarktičkog morskog leda bilo je peto najniže za jul, sa ispodprosečnim ledenim pokrivačem u većini okeanskih sektora, izuzev Amundsenovog mora.

Izvor: Copernicus