Junetina iz prirode RS – kvalitetom do većeg tova i izvoza

Stočari mole klaničare da u prometu junećeg mesa više ne težite zaradi od 250-300 evra po prodatom junetu težine 600 kilograma jer se, kako kažu, može se dogoditi da cena junadi bude i 2,5 evra i da to zaista utiče na cene i potrošnju. Sa skupa stočara u Lukinom selu kod Zrenjanina pozvali su nadležna ministarstva i PKS da se pozabave poboljšanjem ove privredne grane i najavili formiranje bredna „Junetina iz prirode RS”.

Udruženje stočara Agroprofit nastavlja aktivnost u standardizaciji kvaliteta u uzgoju tovnih rasa goveda i u okviru tog programa će, kako kažu, precizirati kvalitet za ponudu. „Junetina iz prirode Republike Srbije (RS)”. naziv je budućeg brenda koji će, kako kažu, razviti da bi unapredili stočarstvo u Srbiji. I realizacija koncepta pokretne prodaje junećeg mesa je u toku, kao i osposobljavanje četiri velike farme za proizvodnju takozvanog „zrelog mesa“ – junećeg, naravno, navodi stočar Zlatan Đurić.

Odgajivači tovnih rasa stoke u govedarstvu, takođe, upućuju javnu molbu klaničarima: „Apelujemo da u prometu junećeg mesa više ne težite zaradi od 250 do 300 evra po junetu težine 600 kilograma. Može se dogoditi da cena junadi bude i 2,5 evra i da to zaista utiče na visoku cenu u maloprodaji i još manju potrošnju junećeg mesa“.

Srbiji nedostaje kupac žive junadi i junećeg mesa jer u odnosu na ostvareni broj teladi imamo višak junadi i junećeg mesa tokom cele godine. U prošloj godini zaklano je više od 120.000 junadi. Od tog broja za domaće potrebe prerađeno je oko 96.000 grla. Naš potencijal i ponuda su daleko veći i zbog toga za tovno govedarstvo u ovom času bitan je izvoz junadi ili junećeg mesa, poručuju iz Udruženja Agroprofit, koje se više od godinu dana bavi pronaženjem mogućnostima za izvoz. Navode da su imali kontakte sa potencijalnim kupcima iz Kine, Irana, Sirije, Mađarske i Izraela.

„Otkrili smo mnoge nepoznanice i naše odsustvo na mnogim tržištima, kao što su Grčka i Italija. Nemamo više dilemu – naš osnovni predlog je da uvećamo izvoz junećeg mesa u Narodnu Republiku Kinu“, zaključeno je na skupu, u čijem sastavu su odgajivači kvalitetnih tovnih rasa stoke u govedarstvu, održanom u Lukinom selu kod Zrenjanina.

Sa ovog skupa upućeni su hitni zahtevi nadležnima za rešavanje problema u stočarstvu Srbije.

Smatramo racionalnim da Privredna komora Srbije i Ministarstvo poljoprivrede uz Ministarstvo finansija na dnevni red Mešovite komisije za saradnju Kine i Srbije stavi u razmatranje izvoz junećeg mesa u Narodnu Republiku Kinu, poručuju stočari. Ovakva procena nam se čini realnom – da je u skladu sa dobrim odnosima dve zemlje. Naša ponuda za mnogoljudnu Kinu može biti mali posao, međutim, za nas je to značajan aranžman i ostvariv, jer Srbija prema Kini ima mali izvoz. Verovanje u uspeh ovog posla zasnivaju na ogromnim investicionim aranžmanima koje Kina realizuje u Srbiji.

„Molimo Ministarstvo trgovine da se angažuje na pronalaženju plasmana mesa, kao i svih drugih proizvoda kojima postižemo samodovoljnost. Podržavamo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da iskaže prema nadležnom ministarstvu i Vladi stvarne finansijske obaveze – dugovanja poljoprivrednim gazdinstvima za period 2019-2021. godina i da se u 2022. godinu uđe sa prenošenjem samo dugova prema postojećim pravilnicima, a ne iz prethodne godine i aktuelnog budžeta. Isplata dugovanja prema gazdinstvima je značajna zbog uvećanja troškova u proizvodnji mesa i mleka“, zaključak je stočara, njih oko 245 iz cele Srbije.

Objaviti zalihe kukuruza

Stočari su pozvali Privrednu komoru Srbije i nadležna ministarstva da hitno sačine presek stanja zaliha kukuruza roda 2020. godine u Srbiji i da objave procenu o zalihama i potrošnji po granama proizvodnje u stočarstvu do novog roda.

Predložili su, takođe, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da hitno sačini analizu o troškovima proizvodnje, prodajnim cenama i tržištu junadi, jer postojeće otkupne cene, iako su visoke, ne garantuju pozitivno poslovanje niti obnovu tova, a što klaničari ne uvažavaju u formiranju otkupa.

Stočari su poručili da podržavaju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u nastojanju da prema gazdinstvima u dužem vremenskom periodu ima predvidljive mere i uglavnom sa novčanim iznosima koji zadovoljavaju poljoprivrednike.

Takvu politiku očekujemo i prilikom donošenja novog budžeta, a to će doprineti da broj priplodnih krava kvalitetnih tovnih rasa umesto sadašnjih 11.000 do 2023. bude oko 25.000. Podsticaji u ovoj grani stočarstva su bitni, jer ovi stočari jedini prihod ostvaruju od prodaje podmlatka i premija koje iznose 30.000 do 40.000 dinara po grlu“, objašnjavaju stočari.

Kada je reč o tovnom govedarstvu, stočari predlažu da se nastavi subvencionisanje nabavke kvalitetnih priplodnih grla sa odloženim plaćanjem i sa učešćem gazdinstava u iznosu od 30 odsto (20+10), ali i da se umanje i visoke cene za usluge (analize) koju pojedini stočarski instituti primenjuju prema uvoznicima. Predlažemo da Ministarstvo otvori mogućnost da u uvozu kvalitetnih priplodnih grla učestvuje više inostranih ili domaćih kompanija, kao i da se ostvari veća kontrola u proveri kvaliteta grla koja preuzumaju naši farmeri.

Neostvareno obećanje

Ove, 2021. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavilo je za april više zakonskih razmatranja iz ovog sektora, ali se to nije još dogodilo. Neki od zakona su poodavno potrebni u našoj poljoprivredi, a naročito zakon o prometu poljoprivrednih proizvoda, novi zakon o stočarstvu, kao i zakon o poljoprivrednom zemljištu. Da li će biti dovoljno vremena i za donošenje zakona o poljoprivrednim gazdinstvima, kao i zakona o semenarstvu, jer su za april 2022. godine najavljeni izbori, nije moguće predvideti.

Ipak, stočari poručuju da, smatraju da je moguća izmena zakona o ministarstvima i da se tom dopunom unesu dve novine: osnivanje uprave za stočarstvo pri ministarstvu poljoprivrede i ombudsmana za hranu. Udruženje smatra da bi ovim izmenama bila znatno povećana efikasnost u celom sektoru stočarstva i prometu hrane.

Nestaliu pašnjaci

Situacija oko korišćenja i zaštite pašnjaka je nezadovoljavajuća. U Vojvodini su smanjene površine pod pašnjacima za oko 30.000 hektara, a postoji napad na pašnjake da se pretvore u oranice pa će te „nestale” površine biti i veće, upozoravaju stočari. Prihvatamo inicijativu naših stočara da se kao udruženje posvetimo ovoj temi i da zatražimo da se pašnjaci, gde god su dati na korišćenje mimo zakona, vrate u prvobitno stanje i da se procesuiraju odgovorni za zakonske prekršaje u ovoj oblasti. Nije realno, i to treba prekinuti, da se pašnjaci izdaju u zakup gazdinstvima koja nemaju stoku. Kao udruženje, spremni smo da učestvujemo u realizaciji programa saradnje naše zemlje sa Mađarskom u pogledu izgradnje standarda za održavanje i korišćenje pašnjaka prema standardima EU.

,,Povećani broj kvalitetnih priplodnih grla u Srbiji otvara mogućnost našem udruženju i savetodavnim poljoprivrednim službama da se svestranije i sa novim sadržajima bavimo podizanjem kvaliteta u uzgoju goveda i da koristimo iskustva drugih zemalja. Pokušaćemo da na dva mesta u Srbiji uspostavimo selektivne i promotivne centre – jedan u Čoki, drugi na Maljenu, nedaleko od Čačka i to po modelu koji je dao rezultate u Češkoj“, kaže predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.