Kad nema nafte Crnogorci se nadaju gasu

Pritiskom zelene tranzicije Evropska unija nije davala podršku za naftno i gasno istraživanje. Međutim, sada je gas na zelenoj listi pa nema smetnje za istraživanje gasa. Ako u podmorju nađemo ogromne količine gasa postaćemo veoma interesantan partner Evropskoj uniji, a ako smo članica imaćemo veoma značajan položaj, kaže Marko Adžić, direktor Uprave za ugljovodonike u Crnoj Gori.

Bilo je velikog optimizma da će se nafta u crnogorskom podmorju naći. Međutim rezervoar, do koga je došao italijansko-ruski konzorcijum Eni-Novatek je suv. Nafta je migrirala iz mikro bloka 5 gde je izvršeno bušenje u druge blokove u crnogorskom podmorju, kojih po svoj prilici ima mnogo, kao i na kopnu kao što su Grahovo, Crmnica, Župa kao i Skadarsko jezero… Potrebno je naći gde je nafta migrirala, istražiti i druge lokacije… A, takođe, velike su šanse da se nađu i rezervoari gasa, za čije istraživanje je zainteresovana kompanija Energean, koja treba da nađe partnera za bušenje, kazao je Pobjedi direktor Uprave za ugljovodonike Marko Adžić.

Tehnologija sve savršenija

Kako je dodao, tehnologija istraživanja se usavršava, tako da se skraćuje vreme istraživanja i sve su preciznije bušotine.

„Pritiskom zelene tranzicije Evropska unija nije davala podršku za naftno i gasno istraživanje. Međutim, kako je sada gas na zelenoj listi drugi talas je krenuo, pa nikakve smetnje nema za istraživanje gasa. Ako nađemo ogromne količine gasa postaćemo veoma interesantan partner Evropskoj uniji, a ako smo članica imaćemo veoma značajan položaj – naglašava Adžić.

Kako je istakao, bilo je velikog optimizma da će bušotina koju je radio italijansko ruski konzorcijum biti pozitivna, međutim zbog velikog pritiska na dubinama kao i potkovna ,,izolator“ stijena nije bila nepropusna, već je nafta našla put da dalje migrira i ne zadrži se u ciljanom rezervoaru.

Nafta migrirala

„Ovaj naš rezervoar koji smo ,,jurili“ je jedna školska ogromna formacija, gde se očekivalo da će se naći nafta. Ali, godinama unazad tu su bili veliki pritisci. Ta izolator stena je verovatno i od uticaja graviticije popuštala. Nafta migrira sve dok ne naiđe na neku tzv. zamku – geološku strukturu. Ovde je bila nafta ko zna koliko godina unazad, ali je sa toga mesta migrirala”, istakao je Adžić.

Objasnio je da se u istraživanju prvo radi seizmika na osnovu čega se gledaju strukture stene. Kada se naiđe na formaciju koja može biti porozna i propusna, kompanija se odluči na istraživanje. A po statistici svaka četvrta bušotina je pozitivna, dok su ostale nekomercijalne ili suve.

„Ovde se krenulo sa malom verovatnoćom. Svih tih šest kilometara bušotina je potvrdila seizmički interpretirane slojeve, ali u rezervoar nijesu našli naftu. Eni – Novateku primarni target je bio nafta. Sad će da urade studiju gdje je ta nafta migrirala, kako bi za novi tender sa većom preciznošću aplicirali. Dužni su po planu da odrade i pliću gasnu bušotinu. Ako im gasni prospekt bude interesantan oni će bušiti. A ako odustanu platiće garanciju našoj državi od oko 12 miliona”, objašnjava Adžić.

Gasno istraživanje

Druga kompanija Energean je, po njegovim rečima, zainteresovana za gasno istraživanje i njihovi prospekti u bloku su jako zanimljivi.

„Iako je zahtev u tender bio da da dve kompanije idu u istraživanje oni su potpisali ugovor da sami mogu da idu na seizmička istraživanja, geološku interpretaciju, ali da su dužni da nađu partnera da bi ušli u fazu bušenja. Partner je potreban zbog podele troškova i podele rizika”, kazao je Adžić napominjući da do 15. marta treba da predstave Vladi partnera.

A ako ga ne predstave Vlada ima pravo da raskine ugovor sa njima.

Objašnjava i da su njihovi prospekti, tj. ležišta plića na 800 do 2.800 metara i da za za gas imaju jasniju sliku stanja u rezerima.

„Kad bi našli partnera, Vlada bi ga proverila. Da li je to firma koja posluje regularno, da nema neke loše rekorde i sl. Ako Vlada prihvati tu firmu mogu da idu dalje u istraživanje”, rekao je Adžić.

Oprema i tehnologija za istraživanje su sve savršenije jer je, kako napominje, naftna i gasna industrija najskuplja na svetu. Mnogo se novca ulaže u tehnologiju, da se vrši optimizacija troškova, tako da se stvaraju moderniji i sofisticiraniji uređaji.

„Ranije na moru je snimana seizmika 2D profila, sada je već 3D a dolazi i 4D seizmika. Mnogo je brže istraživanje. Ukoliko bi Energian kompanija krenula u potragu, oni bi trebali samo da postave postrojenje i da počnu da buše. Za najviše dva do tri meseca treba da završe bušotinu do tri kilometra”, objasnio je Adžić.

Gas poskupeo zbog energetske krize

Adžić ističe, takođe, da je energetska kriza napravila da je cijena gasa skočila i da je od strane EU postala dio zelene tranzicije, jer je za dobijanje struje od gasa mala emisija ugljendioksida, tako da je stavljen na listu niskokarbonske emisije, kao i nuklearna energija.

„Tehnologija bušenja za gas je ista kao i za naftu, samo morate znati da kontrolišete pritiske. Jer, kada ulazite u gasno ležište ono može biti pod većim pritiskom. Ako nemate kontrolu, tj. potrebna je brza reakcija i ne dozvoliti da ekspandira kao što se to desilo u Meksičkom zalivu. Imali su lošu kontrolu gasa, lošu cementaciju i taj gas je migrirao sa svih mogućih strana”, kazao je Adžić naglašavajući da i gas može da migrira, ali pošto su ležišta plića, veća je verovatnoća da se nađe.

Energean kompanija je predlagala da se, ukoliko se gas nađe, napravi of-šor gasna elektrana, da se sprovede gasifikacija KAP-a ili željazere, jer je gas mnogo jeftiniji od struje.

Međutim, od istraživanja nafte se, kako je istakao, neće odustati. Vršiće se istraživanje celog crnogorskog primorja.

„Ovaj deo od Petrovca do Herceg Novog je mnogo interesantniji. Ali nam je sporna granica prema Hrvatskoj. Tu niko nije htio da čačka. Imamo bušotinu kod Prevlake i na Grahovu – koje su dale nekoliko desetina metara naftnog sloja”, kazao je Adžić.

Plan je, kako ističe, da se raspiše multiclient tender, gde bi kompanija koja dobije tender izvršila seizmička istraživanja celog Jadrana o svom trošku.

„Tada bi imali jasnu sliku procene koliko čega imamo. Onda će ta firma u ime Crne Gore da reklamira podatke, gde ćemo odmah da raspišemo koncesioni tender. Ako to snimimo krajem ove godine, trebaće pola godine da to interpretiramo. Već 2023. ili početkom 2024. mogli bi da imamo novi koncesioni tender. Nakon toga brzo bi se došlo do bušenja”, objasnio je Adžić.

I NIS zainteresovan za Grahovo

Za Grahovo čeka Nis Gasprom, koje vrši istraživanje u Bosni i Hercegovini.

„Geolozi su dolazili i kupili naše podatke, vršili korelaciju sa njihovim… Oni pretpostavljaju da ovde ima nekoliko naftnih ležišta, kao i u Bosni i Hercegovini. Ako se tamo potvrde nafta i gas i ovde bi trebalo da imamo ležišta, jer se isti sloj prostire i kod nas”, otkrio je Adžić.

Podsjetio je da su imali dobre planove da se, ukoliko se nađe nafta, ne prave rafinerije već da se izvozi sirova nafta. A Crna Gora bi ubirala 54 odsto prozvedene nafte, plus royalty taksa od pet do 12 procenata.

Prazna bušotina osigurana i začepljena

Platforma koja je bušila u crnogorskom podmorju je „otišla“. Napustila je lokaciju krajem januara. A bušotina je začepljena.

„Koncesionari su začepili bušotinu. Postavljeno je pet cementnih čepova i dva metalna. Do sada nisam sretao da u negativnu ili suvu bušotinu postave ovoliko čepova”, kazao je Adžić, koji smatra da su, ipak, osigurali da u slučaju migracije nafta iz veće dubine ne dođe u taj rezervoar.

Skadarsko jezero najinteresantnije

Adžić je mišljenja da je, što se tiče nafte, najinteresantnije Skadarsko jezero. Ali, kaže da bi u Crnoj Gori to bilo neizvodljivo.

– Mislimo da bi se tu aktivisti zaštite životne sredine odmah pobunili, iako recimo Njemačka usred Nacionalnog parka proizvodi naftu – kaže Adžić koji podsjeća i da su aktivisti za ovu bušotinu tvrdili da će biti zemljotresi, ekološke katastrofe, ali nije bilo nijednog incidenta…

– Kompanije čine sve da ne dođe do incidenta, jer to kompanije mnogo košta finansijski, onda im akcije padaju na berzi gdje se gube milijarde i reputacja i oni to sebi ne smiju dozvoliti. Ogromna sredstva ulažu u zaštitu životne sredine i zaštitu ljudi na radu – kazao je Adžić.

Izvor: Pobjeda

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti