Sela se u Srbiji gase godinama, decenijama tačnije.

Migracija iz sela u gradove pustim ostavlja velike prostore zemlje. Sporadičnim akcijama, poput poklanjanja kuća mladim parovima koji hoće da se presele na selo stvara se privid da država ozbiljno vodi računa o tome da sela ne ostanu pusta. U medijima, pa time i javnosti, o selu i seljacima uglavnom se govori u vreme kada voćari, stočari ili ratari izađu na protest i blokiraju saobraćajnice.

Tada čujemo i izjave zvaničnika, obećanja, najave novih mera.

Tako se i posle najnovijeg protesta, koji su, uglavnom, vodili stočari – proizvođači mleka, zapravo, postignuti dogovori države i poljoprivrednika o povećanju subvencija, uvođenju prelevmana na uvozne mlečne proizvode, koji su velika konkurencija domaćim proizvođačima mleka.

Blokade su uklonjene. Čini se da su seljaci odneli pobedu. Ali, i iz njihovih redova i od mnogih stručnjaka čuju se komentari da bi problem izumiranja sela morao da se rešava sistemski, ne samo zbog iseljavanja ljudi već toga što je poljoprivreda značajan deo državne ekonomije, jedan od najvećih izvoznika i značajan punilac državnog budžeta.

Baš o tome, šta treba preduzeti da se osmisli, donese i sprovede državna strategija poljoprivrede Srbije u 21. veku, da stočari ne prosipaju mleko, malinari i voćari ne zaoravaju zasade, da ratari ne hrane stoku pšenicom, da u Srbiji biti seljak više ne bude potcenjena kategorija u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa agroekonomistom Milanom Prostranom.

Video možete pogledati ovde.