Kako je Blekrok stvorio globalnu energetsku krizu

Većina ljudi je zbunjena onim što je globalna energetska kriza, pri čemu cene nafte, gasa i uglja istovremeno rastu. Cene su čak zatvorile velika industrijska postrojenja iz industrija poput hemijske, aluminijuma ili čelika. Bajdenova administracija i EU insistiraju da se sve dogodilo zbog Putina i ruskih vojnih akcija u Ukrajini. Ovo nije slučaj. Energetska kriza je dugo planirana strategija zapadnih korporativnih i političkih krugova za razgradnju industrijskih ekonomija u ime distopijske zelene agende. To vuče korene iz perioda mnogo pre nego što je Rusija pokrenula svoju vojnu akciju u Ukrajini.

U januaru 2020. godine, uoči ekonomski i socijalno razornih blokada zbog Kovida, izvršni direktor najvećeg svetskog investicionog fonda, Leri Fink iz Blekroka, poslao je pismo kolegama sa Volstrita i izvršnim direktorima korporacija o tokovima investicija u budućnosti. U dokumentu, skromno nazvanom „Fundamentalno preoblikovanje finansija“, Fink, koji upravlja najvećim svetskim investicionim fondom sa oko 7 biliona dolara, koji je tada bio pod upravom, najavio je radikalan odlazak u korporativne investicije. Novac bi „pozeleneo“. U svom pomno praćenom pismu iz 2020. Fink je izjavio: „U bliskoj budućnosti, pre nego što većina očekuje, doći će do značajne preraspodele kapitala… Klimatski rizik je investicioni rizik“. Dalje je rekao: „Svaka vlada, kompanija i akcionar moraju se suočiti sa klimatskim promenama.

U posebnom pismu klijentima Blekroka, Fink je dostavio novi plan za kapitalna ulaganja. On je izjavio da će Blekrok prestati da ulaže u neke investicija koje imaju visoku emisiju ugljenika, kao što je ugalj, najveći izvor električne energije za SAD i mnoge druge zemlje. On je dodao da će Blekrok pregledati nove investicije u naftu, gas i ugalj, kako bi utvrdio njihovo pridržavanje „održivosti“ Agende UN 2030.

Blekrok gura ESG

Fink je jasno stavio do znanja da će najveći svetski fond početi da dezinvestira u sektore nafte, gasa i uglja. „Vremenom,“ napisao je Fink, „kompanije i vlade koje ne budu reagovale na zainteresovane strane i ne budu se bavile rizicima održivosti će naići na rastući skepticizam tržišta. Zauzvrat će naići na veću cenu kapitala“. Dodao je da su „Klimatske promene postale odlučujući faktor u dugoročnim izgledima kompanija… mi smo na ivici fundamentalnog preoblikovanja finansija“.

Od tog trenutka, takozvano ESG ulaganje, kažnjavanje kompanija koje emituju CO2 kao što je Eksonmobil, postalo je moda među hedž fondovima i bankama sa Volstrita i investicionim fondovima, uključujući Stejt Strit i Vangard. Tolika je moć Blekroka. Fink je takođe uspeo da pridobije četiri nova člana odbora u Eksonmobilu, koji su se obavezali da će okončati poslovanje kompanije sa naftom i gasom.

Finkovo pismo iz januara 2020. bilo je objava rata velikih finansija protiv konvencionalne energetske industrije. Blekrok je bio jedan od osnivača Radne grupe za finansijska obelodanjivanja u vezi sa klimom (TCFD) i potpisnik je UN PRI- Principles for Responsible Investing, mreže investitora koju podržavaju UN. Ova mreža podstiče nultu emisiju ugljenika koristeći visoko korumpirane ESG kriterijume—ekološke, društvene i upravljačke faktore u investicionim odlukama. Ne postoji objektivna kontrola lažnih podataka za ESG kompanije. Takođe, Blekrok je potpisao izjavu Vatikana iz 2019. u kojoj se zalaže za naplatu ugljenika. Blekrok se 2020. takođe pridružio Climate Action 100, koaliciji od skoro 400 investicionih menadžera koji upravljaju sa 40 biliona dolara.

Dezinvestiranje u industrije nafte, gasa i uglja

Sa tim sudbonosnim pismom izvršnog direktora iz januara 2020, Lari Fink je pokrenuo kolosalno dezinvestiranje u svetskom sektoru nafte i gasa, koji vredi bilione dolara. Iste godine, Fink iz Blekroka je imenovan u Upravnom odboru distopijskog Svetskog ekonomskog foruma (SEF) Klausa Švaba, korporativnog i političkog čvorišta Agende 2030 Ujedinjenih nacija. U junu 2019. Svetski ekonomski forum i Ujedinjene nacije su potpisali strateški okvir partnerstva za ubrzanje implementacije Agende 2030. SEF ima platformu strateške inteligencije koja uključuje 17 ciljeva održivog razvoja Agende 2030.

U svom pismu iz 2021, kao generalni direktor, Fink je udvostručio napad na naftu, gas i ugalj. „S obzirom na to koliko će energetska tranzicija biti u centru izgleda za rast svake kompanije, tražimo od kompanija da otkriju plan o tome kako će njihov poslovni model biti kompatibilan sa neto nultom ekonomijom“, napisao je Fink. Još jedan službenik Blekroka je na nedavnoj energetskoj konferenciji rekao „drugi će pratiti put kojim ide Blekrok“.

Za samo dve godine, do 2022. godine, procenjeno je da je povučeno oko 1 bilion dolara iz investicija u istraživanje i razvoj nafte i gasa na globalnom nivou. Eksploatacija nafte je skup posao i prekid spoljnih ulaganja Blekroka i drugih investitora sa Volstrita znači sporu smrt industrije.

Bajden — predsednik Blekroka?

Na početku svoje tadašnje slabe predsedničke kandidature, Bajden je krajem 2019. imao sastanak iza zatvorenih vrata sa Finkom, koji je navodno rekao kandidatu: „Ovde sam da pomognem“. Nakon njegovog sudbonosnog sastanka sa Finkom iz Blekroka, kandidat Bajden je najavio: „Otarasićemo se fosilnih goriva…“ U decembru 2020. godine, čak i pre Bajdenove inauguracije u januaru 2021, on je imenovao Globalnog šefa održivog ulaganja Blekroka, Brajana Diza, da bude pomoćnik predsednika i direktor Nacionalnog ekonomskog saveta. Diz, koji je odigrao ključnu ulogu za Obamu u izradi Pariskog klimatskog sporazuma 2015. godine, tiho je oblikovao Bajdenov rat u energetici.

Ovo je bilo katastrofalno za industriju nafte i gasa. Finkov čovek Diz je bio aktivan prilikom davanja spiska mera protiv nafte novom predsedniku Bajdenu. Bajden je potpisao ove izvršne naredbe prvog dana, u januaru 2021. Mere su uključivale zatvaranje ogromnog naftovoda Keistone KSL koji iz Kanade doprema 830.000 barela dnevno do rafinerija u Teksasu. Zaustavile su bilo kakve nove zakupe Arktičkog nacionalnog rezervata za divlje životinje (ANWR). Bajden se takođe ponovo pridružio Pariskom sporazumu o klimi, u kom je Diz pregovarao za Obamu 2015. godine, a Tramp otkazao.

Istog dana, Bajden je pokrenuo promenu takozvane „društvene cene ugljenika“ koja nameće 51 dolar po toni CO2 za industriju nafte i gasa. Taj jedan potez, uspostavljen čistom izvršnom vlašću, bez saglasnosti Kongresa, doneo je razorne troškove ulaganja u naftu i gas u SAD, zemlju koja je samo dve godine ranije bila najveći svetski proizvođač nafte.

Ubijanje rafinerijskih kapaciteta

Što je još gore, Bajdenova agresivna ekološka pravila i mandati za investiranje u Blekrokov ESG ubijaju rafinerijske kapacitete u SAD-u. Bez rafinerija nije važno koliko barela nafte uzimate iz Strateških rezervi nafte. U prve dve godine Bajdenovog predsedavanja, SAD su zatvorile oko milion barela dnevno prerade benzina i dizela. Neki su zatvoreni zbog kolapsa potražnje zbog mera suzbijanja kovida, što je najbrži pad u istoriji SAD. Gašenja su trajna. U 2023. godini je predviđeno da se zatvori dodatni kapacitet od 1,7 miliona bpd, kao rezultat ESG dezinvestiranja Blekroka i Volstrita i Bajdenovih propisa.

Pozivajući se na veliko dezinvestiranje Volstrita u naftu i Bajdenovu politiku protiv nafte, izvršni direktor Ševrona je u junu 2022. izjavio da ne veruje da će SAD ikada izgraditi novu rafineriju.

Lariju Finku, članu odbora Svetskog ekonomskog foruma (SEK) Klausa Švaba, pridružuje se EU. Predsednica Komisije EU, ozloglašena korumpirana Ursula fon der Lajen je napustila odbor SEK-a 2019. godine i postala šefica Evropske komisije. Njen prvi veliki zadatak u Briselu je bio da progura agendu EU o nultoj emisiji ugljenika, Fit for 55. To je nametnulo velike poreze na ugljenik i druga ograničenja na naftu, gas i ugalj u EU, mnogo pre ruskih akcija u Ukrajini u februaru 2022. Kombinovani uticaj Finkove lažne ESG agende na Bajdenovu administraciju i ludila ugljenične neutralnosti EU stvara najgoru energetsku i inflacionu krizu u istoriji.

Autor: F. Vilijam Engdal je konsultant i predavač za strateški rizik, diplomirao je politiku na Univerzitetu Prinston i autor je najprodavanijih tema o nafti i geopolitici.

Izvor: WilliamEngdahl / Global Research Center for Research on Globalization

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti