Kako je korona uticala na tržište električne energije u Srbiji

Analiza stručnjaka Elektromreže Srbije: Uticaj uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa na trend potrošnje električne energije kupaca priključenih na prenosni system u Srbiji.

Pandemija korona virusa (COVID-19) značajno je promenila način na koji ljudi žive, komuniciraju i rade. Po pojavi pandemije u Republici Srbiji i proglašenju vanrednog stanja, u Elektromreži Srbije formirani su krizni štabovi, preduzete mere i napravljeni planovi za nesmetano funkcionisanje elektroenergetskog sistema i za nesmetano obavljanje ostalih poslova iz nadležnosti kompanije. U okolnostima koje su sve samo ne redovne, osnovni zadatak je predstavljao obezbediti stabilnost funkcionisanja prenosnog sistema i održati pouzdanost isporuke električne energije svim korisnicima prenosnog sistema.

Savremena društva u potpunosti su zavisna od električne energije, te je od presudnog značaja za obavljanje delatnosti privrednih subjekata i za zadovoljavanje potreba stanovništva obezbediti sigurno snabdevanje električnom energijom u svakom trenutku. Usled širenja pandemije u Republici Srbiji, Vlada Republike Srbije je 15. marta proglasila vanredno stanje na celoj teritoriji zemlje, koje je trajalo sve do 6. maja. Proglašenjem vanrednog stanja i proglašenjem perioda zabrane izlaska stanovništva iz domova, milioni ljudi zatekli su se u karantinu u svojim domovima, mnoge kompanije su morale da izmene i redukuju svoj proizvodni ciklus, mnogobrojni zaposleni su započeli rad od kuće a učenici da prate nastavu na daljinu. Sve ovo je odstupalo od ustaljenih načina ponašanja, kretanja i rada ljudi, što je uticalo i na elektroenergetski sistem Srbije.

Kako se ove promene u kretanju, radu i ponašanju ljudi tokom trajanja vanrednog stanja lako mogu identifikovati putem promena u trendovima potrošnje električne energije, cilj ovog rada je da predstavi posledice uvođenja vanrednog stanja usled pandemije COVID-19 na trend potrošnje električne energije kupaca priključenih na prenosni sistem. Prikazane su promene potrošnje kupaca koje su usledile kao posledica uvođenja vanrednog stanja u 2020. godini upoređene sa prosečnom potrošnjom iz ranijih perioda. Takođe je prikazana struktura proizvedene električne energije zavisno od tipa proizvodnih objekata kao i promene u trendu razmenjene električne energije sa susednim prenosnim sistemima u 2020.

Pandemija virusa COVID-19 i mere koje su preduzete u cilju njenog suzbijanja u Srbiji imale su uticaja na elektroenergetski sistem Srbije. Ukupna potrošnja električne energije tokom trajanja vanrednog stanja je opala za 3% u odnosu na prosek potrošnje u istom periodu 2015-2019. Ovaj pad je posledica, kako mera proglašenih radi suzbijanja pandemije COVID-19, tako i uticaja netipičnih vremenskih uslova koji su se dešavali tokom 2020.godine. S obzirom da je u Srbiji relativno niži udeo industrijskih kupaca u ukupnoj potrošnji električne energije i da većinu potrošnje električne energije ostvaruju kupci iz kategorije domaćinstva, ukupan ostvareni pad potrošnje električne energije i nije tako velik kao što bi se to moglo na prvi pogled očekivati, a pogotovo ne onoliki kakav je u drugim, visokorazvijenim zemljama. Međutim, određene posledice i trendovi se itekako mogu uočiti.

Analiziranjem krive ukupne potrošnje električne energije u prenosnom sistemu u 2020. u odnosu na prosečnu potrošnju u periodu 2015-2019, primećuje se da je pre perioda vanrednog stanja (15.3.2020) kriva potrošnje za 2020.godinu pratila trend potrošnje u periodu 2015-2019. Od trenutka proglašenja vanrednog stanja, kriva potrošnje za 2020.godinu počinje značajnije da odstupa u odnosu na prosečnu potrošnju.

Prvih dvadeset dana vanrednog stanja kriva potrošnje je bila i za 350 MW viša od proseka za isti period u 2015-2019, pre svega zbog hladnog perioda sa nižim temperaturama od prosečnih u ovo doba godine. Nakon tog perioda, od 5.4.2020. započinje period u kojem je gotovo konstantan pad potrošnje u odnosu na prosek, u proseku reda oko 300 MW sa pojedinim pikovima i od 700 MW. Kako je tokom ovog perioda došlo do progresije kontaminacije virusom, do pooštravanja mera karantina i zabrane izlazaka, jasno je da je ovaj pad potrošnje u većem delu posledica smanjenja aktivnosti privrednih subjekata kao i prestanka rada transportnih, uslužnih i trgovinskih delatnosti. Istovremeno, nastupio je period neuobičajeno toplog vremena tako da je i ono delom doprinelo ovom padu potrošnje. Indikativno je da se ovaj trend pada potrošnje nastavio i nakon ukidanja vanrednog stanja, budući da je trend povratka zaposlenih na posao bio postepen, te da je generalno primetan spor trend podizanja privredne aktivnosti u Srbiji, dok je virucis i dalje u cirkulaciji.

Procentualno odstupanje ukupne potrošnje napajane iz prenosnog sistema tokom trajanja vanrednog stanja u 2020.godini u odnosu na prosek iz prethodnih pet godina se još bolje vidi na sledećem dijagra-mu. Od 5.4.2020 započinje period u kojem je zabeležen konstantan trend pada potrošnje u odnosu na prosek, koji se kretao u rasponu od 2% pa do 20% u odnosu na prosečnu potro-šnju. Maksimalni pad potrošnje je zabeležen oko 15.4.2020.godine, koji koincidira sa trenutkom kada je u Srbiji bio maksimalan broj novih slučajeva zaraze virusom COVID-19.

Ako se analizira trend razmenjene električne energije sa susednim prenosnim sistemima, može se uočiti da je na strani ulaza električne energije iz susednih sistema u 2020.godini bio minimalni pad od samo 0,33% u odnosu na prosek 2016-19, dok je na strani izlaza električne energije iz prenosnog sistema Srbije u susedne sistema u 2020.godini došlo do značajnijeg pada od 18.8% u odnosu na prosek 2016-19.

Smanjenje potrošnje električne energije u Republici Srbiji usled pandemije virusa COVID-19 kao i pad tražnje za električnom energijom na susednim tržištima električne energije je imalo direktno posledice na smanjenje proizvodnje električne energije u dosadašnjem delu 2020.godine.

Proizvodnja električne energije iz termoelektrana, hidroelektrana i obnovljivih izvora energije u 2020.godini je bila za oko 7,7% manja u odnosu na prosek za isti period 2017-2019 godine. Samo na samom početku perioda vanrednog stanja, proizvodnja u 2020. je bila veća od proseka, usled povećane potrošnje u sistemu usled niskih temperatura i snega u tom trenutku.

Ako se analizira struktura proizvedene električne energije u 2020.godini, udeo proizvedene električne energije iz termoelektrana je 72%, iz hidroelektrana 25% a iz obnovljivih izvora električne energije oko 3%. I dok podatak o proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora nije neuporediv sa onim iz prethodnih godina usled skorašnjeg početka rada ovih elektrana, proizvodnja električne energije iz hidroelektrana u 2020.godini je bila u značajnoj meri manja od proseka proizvodnje za ovo doba godine, budući da se ranijih godina ovaj udeo kretao oko 32%. Razlog tome je bio sušniji period sa znatno manje padavina tokom proleća ove godine, te smanjenje vodotokova i akumulacija neophodnih za rad hidroelektrana.

Tradicionalno, tokom zimskog perioda u Srbiji postoji deficit u proizvodnim kapacitetima, te postoji trend preuzimanja električne energije iz susednih sistema radi podmirivanja potrošnje električne energije. U ostalim periodima godine, zavisno od raspoloživosti proizvodnih agregata, nivoa potrošnje električne energije u Srbiji i potražnje za istom na drugim tržištima, električna energija se dominantno isporučuje iz prenosnog sistema Srbije. Međutim, tokom proleća 2020.godine došlo je do pada isporučene električne energije susednim sistemima za skoro 19% u odnosu na prosek u prethodnim godinama, pre svega usled smanjenja potreba za električnom energijom na drugim tržištima usled uticaja pandemije virusa COVID-19.

***

Oscilacije potrošnje u 2020.godini u odnosu na prosečnu potrošnju iz ranijih perioda su analizirane i prikazane po industrijskim granama. Naročito je analiziran period trajanja vanrednog stanja i rezultati su karakteristični. Neki privredne grane su sasvim obustavile svoju proizvodnju tokom trajanja vanrednog stanja, većina privrede je redukovala svoju potrošnju trenutnim potrebama i mogućnostima, dok je bilo i onih industrija koje zbog tehnologije i prirode posla nisu smele da vrše bilo kakve redukcije potrošnje. Na sledećim grafikonima prikazani su trendovi potrošnje kupaca po industrijskim granama u 2020 u odnosu na prosek u protekle tri godine.

Transport

U periodu vanrednog stanja, u oblasti transporta uočava se pad potrošnje električne energije od oko 40%.

Na početku ovog perioda dolazi do ekstremnog redukovanja reda vožnje među-gradskih i gradskih linija  autobuskog i železničkog javnog prevoza. Konačno 20. marta dolazi do ukidanja svakog vida javnog prevoza. Trend oporavka ove potrošnje je spor.

Auto industrija

Potrošnja električne energije u oblasti auto industrije je tokom vanrednog stanja pala za oko 70%.

Razlozi su bili: prekid u proizvodnji usled pada tražnje za automobilima tokom pandemije, kao i zastoj isporuke u lancu dobavljača, a pre svega zbog prekida isporuke delova koji se proizvode u Kini.

Drvno-prerađivačka industrija

Drvno-prerađivačka industrija je ugasila svoju proizvodnju tokom vanrednog stanja i radila na tehničkom minimumu.

To se vidi i iz dijagrama potrošnje električne energije. Po isteku vanrednog stanja, ova potrošnja se jako brzo vratila na svoje redovne nivoe.

Hemijska industrija

Hemijska industrija je zbog povećane potrebe za njenim proizvodima tokom vanrednog stanja i zbog složenih i rizičnih tehnolo-ških procesa koji ne trpe prekide, radila bez prekida tokom vanrednog stanja.

Primetno je da je ova industrija imala i nešto veću potrošnju od uobičajene tokom vanrednog stanja.

Industrija građevinskog materijala

Ni industrija građe-vinskog materijala nije značajnije redukovala svoju proizvodnju tokom vanrednog stanja.

Ova industrija je uspela da ostvari kontinuiranu proizvodnju – rad peći, mlinova i postrojenja za pripremu sirovina, jer je sve vreme krize postojala tražnja za njenim proizvodima, usled zahteva dinami-čnog građevinskog sektora.

Industrija metala

Ni u industrija metala nije bilo zastoja proizvodnje tokom vanrednog stanja. Trend potrošnje električne energije ove industrije je ostao nepromenjen u odnosu na prosek u istom periodu prethodne tri godine.

Neka  predu-zeća iz ove grane su pružila veliku pomoć Vladi Srbije donira-jući sredstva za borbu protiv pandemije.

Rudarstvo

Rudarska industrija je tokom vanrednog stanja imala značajno povećanje proizvo-dnje uglja. Samim tim došlo je do  povećanja potrošnje električne energije ove grane, radi zadovoljenja energe-tskih potreba i smanjenja uvozne zavisnosti.

Deo potrošnje je utrošen i za kreiranje zaliha energenata za naredni period.

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih gasova

Kod industrijskih postrojenja za prečišćavanje otpadnih gasova, može se primetiti potpuni prestanak rada od sredine februara.

Ovo međutim nije bio uticaj pandemije, već kvara postojenja, što je za posledicu imalo dugotrajan doprinos lošem kvalitetu vazduha u Beogradu i okolini.

Izvozno-zavisna metalska industrija

Kupci iz oblasti izvozno-zavisne metalske industrije su imali konstantni pad potrošnje električne energije tokom vanrednog stanja, prvo manji a kasnije i značajno veći.

Najverovatniji razlog je bilo smanjenje proizvo-dnje bilo usled nedostataka repromaterijala usled prekida lanaca dobavljača ili nemogućnosti izvoza zbog zastoja u tražnji ovih proizvoda.

Proizvodnja toplotne energije

Industrija proizvodnje toplotne energije nije imala pad potrošnje električne energije tokom vanrednog stanja, već je nastavila da  normalno opskrbljuje potrošače toplotnom energijom.

Varijacije potrošnje ove indu-strije su određene pre svega klimatskim faktorima – spoljaš-njom temperaturom vazduha.

Prerada vode

Industrija prerade vode je i tokom vanrednog stanja nastavila sa redov-nim radom, što je i bilo očekivano.

Potrošnja je bila veća od prosečne za ovo doba godine počev od 5.4.2020 kada su bila najizraženija ogra-ničenja izlaska, te je potrošnja vode u domaćinstvima bila veća od uobičajene, kao i usled nastupa perioda veoma toplog vremena, sa  temperaturama iznad prosečnih za ovo doba godine.

Zaključak

Iako Srbija ne spada u visokorazvijene zemlje, sa visokim udelom industrije u ukupnoj potrošnji električne energije, uticaj pandemije i uvođenja vanrednog stanja sa zabranom izlaska stanovništva tokom određenih perioda bio je vidljiv i doprineo je padu potrošnje el. energije u Srbiji od oko 3% tokom vanrednog stanja. Uticaj su imale i vremenske prilike, budući da su temperature bile neuobičajene, od onih ispod nule sa snegom, pa do skoro letnjih, od 30 stepeni. Usled lošije hidrologije, protoci su bili blizu istorijskih minimuma. Sve je to uticalo da posledice uvođenja vanrednog stanja ne budu tako uočljive po pitanju ukupne potrošnje, kao što je to slučaj u nekim drugim zemljama. U kategoriji domaćinstava potrošnja se tokom vanrednog stanja povećala, jer su ljudi više vremena provodili u domovima i jer su se rad i nastava sprovodili od kuće. Nasuprot tome, kod industrijskih potrošača, neke grane su imale velike zastoje u proizvodnji, pre svega transportna industrija, industrija prerade drveta i izvozno orjentisana metalska industrija. Druge industrijske grane nisu imale značajnije oscilacije proizvodnje, a time ni potrošnje el. energije. Razlog tome je složen i rizičan tehnološki ciklus koji ne trpi prekide (hemijska i naftna industrija) ili potreba za redovnim snabdevanjem tržišta (industrija prerade vode i industrija građevinskog materijala). Tokom vanrednog stanja zabeležen je značajniji pad isporučene el. energije u susedne sisteme, pre svega zbog pada tražnje. Na razmenu sa susednim sistemima uticale su i aktivnosti na obezbeđivanju energetske sigurnosti zemlje, putem očuvanja zaliha uglja i vode u akumulacijama, uzimajući u obzir da se kraj krize još uvek ne nazire.

AUTORI:

Igor Jurišević – rukovodilac Sektora za obračun električne energije i pristup prenosnom sistemu – DTR

Nebojša Đurin – vodeći inženjer za analitiku i podršku tržišnim procesima – Sektor za obračun električne energije i pristup prenosnom sistemu – DTR

Bojan Močević – samostalni inženjer za analitiku i podršku tržišnim procesima – Sektor za obračun električne energije i pristup prenosnom sistemu – DTR

Milica Komazec – inženjer za energetske obračune – Sektor za obračun električne energije i pristup prenosnom sistemu – DT

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti