Era obnovljivijh izvora energije je tu. U njoj smo svi p(r)ozvani da damo svoj doprinos, kako bismo očuvali energetsku stabilnost države u kojoj živimo i borili se za ekološko očuvanje planete. Zapravo, i nije potrebno da previše razmišljamo o globalnoj ekološkoj i energetskoj politici, svedimo to na lični osećaj za našu životnu sredinu i energetsku potrebu svakog od nas, pa ćemo tako nepogrešivo stići do kolektivne svesti o ovim aspektima, istakao je Miloš Kostić iz kompanije CEEFOR na međunarodnoj stručnoj konferenciji „Šta uvođenje prozjumera donosi elektroenergetskim sistemima zemalja Zapadnog Balkana?“, koju su organizovali portal Energije Balkana i Udruženja za održivu energetsku tranziciju.

Začeci individualne proizvodnje struje

Govoreći o tome kako postati prozjumer u Srbiji, koji su uslovi za priključenje male elektrane na elektrodistribuitivnu mrežu… Kostić je podsetio da su Uredbom Vlade Republike Srbije iz 2009. godine definisani uslovi. Reč je o solarnim, hidro i vetroelektranama.

Zapravo, u praksi se radilo samo o proizvođačima struje. Uslovi iz tadašnje uredbe su se kao tehničke preporuke prenosili kroz pravila o radu elektrodistributivnog sistema sve do 2019. godine. U potpunosti je obrađivan pristup jednog objekta, bez aspekta priključenja njegove elektrane na soptvenu unutrašnju instalaciju, tj, priključenja po dubini potrošača, sa opcijom delimične predaje u energetski sistem, mada je ta tačka postojala i ranije u pravilima o radu elektrodistributivnog sistema.

„Mi smo prvu solarnu elektranu za domaćeg investitora izgradili 2013. godine. Objekat je izgrađen u selu Velesnica kod Kladova i ovo je, ujedno, i najveća elektrana na sunčevu energiju u našoj zemlji koja se nalazi u privatnom vlasništvu. Elektrana, snage dva puta 999 kilovata, već osam godina uspešno proizvodi električnu energiju. Proces priključenja je dobro protekao prema tada važećim pravilima o radu elektrodistributivnog sistema, bez dodatnih zahteva koji se pojavljuju u sadašnjim separatima”, kaže Kostić.

Minielektrane postaju neophodnost

Komentarišući pomenute uslove za izgradnju minielektrana, Kostić pozitivno ocenjuje odluku republičke Vlade da ne daje velike subvencije zbog tadašnje visoke cene električne energije. Tada je, kako kaže, među građanima vladalo mišljenje da su svi oni koji su priključili kućne instalacije i veće elektrane kao proizvodne pogone, bili povlašćeni. A danas, posle deset godina, ovo je postala neophodnost.

Sada svaki građanin može da izgradi solarnu elektranu na svom krovu, jer je zakonima i uredbama iz 2021. godine, kao i pratećim aktima nakon toga, omogućeno svakom pojedincu da stekne status prozjumera. Međutim, ekološki motiv, koji je se smatra inicijalnom kapislom za razvoj obnovljivih izvora energije, sada je dobio novu dimenziju.

„Ranije smo mnogo više pričali o životnoj okolini, a danas pričamo o energetskoj bezbednosti i nezavisnosti. Drago mi je da je, napokon, sunce postalo primarni energent”, poručuje Kostić.

Kako danas postati prozjumer u Srbiji?

Učesnik konferencije ističe da je koncept prozjumera, odnosno, kupaca-proizvođača električne energije, odličan i da je dobro što je ova mogućnost dostupna i građanima Republike Srbije. Međutim, kaže, u samoj proceduri, iako je znatno olakšana, postoji mnogo nejasnoća.

„Jedna od tih nejasnoća se odnosi na pripremu dokumentacije koju klijent šalje prilikom apliciranja za pristup elektroenergetskom sistemu, odnosno, prilagođenju mernog mesta. Ispitivanje instalacije je u nadležnosti akreditovane laboratorije. A u Srbiji, trenutno, postoje dve takve laboratorije, sa nedovoljnim brojem kadrova za postojeći obim posla. Mi smo, recimo, pripremili sto zahteva, koji će biti predati u junu i julu”, kaže Kostić.

U tom cilju je predložio da se organizuje stručni skup zainteresovanih strana, kako bi se doneli zaključci o tome šta elektrodistribucija još može da učini u obostranom interesu, kako bi pomogla građanima da se lakše ostvare u ulozi prozjumera.

Prilagođenje mernog mesta

„Veliki broj objekata je već izgrađen. Za njih ne postoji nijedan registar, jer su investitori, privrednici ili građani, želeli samostalnu proizvodnju električne energije na svojim krovovima, bez predaje u elektroenergetski sistem. Mnogi od njih se nikada nisu obratili elektrodistribuciji za uslove. Mislim da trenutno postoji između 600 i 900 takvih elektrana . Svi ti objekti će, napokon, doživeti prilagođenje svog mernog mesta, početi proizvodnju i predaju viška električne energije”, zaključuje Kostić.

Kako se čulo na konferenciji, iako nisu doneta nova pravila o priključenju objekata na elektrodistributivnu mrežu, Elektrodistribucija je omogućila, kroz takozvani separat, da se po ubrzanoj proceduri rada komisije ubrza i priključenje novih objekata, koji se pojavljuju u sve većem broju.

„Našoj kompaniji dnevno stiže pet zahteva iz industrije- A tako je verovatno i kod naših konkurenata. Što se tiče separata, trebalo bi kroz jasno definisane uslove umanjiti zahteve za nepotrebnim ulaganjem u kontrolore, mrežne analizatore, daljinske stanice za upravljanje… jer naš sistem još nema agregator koji bi to koristio. Na taj način ćemo za 20% umanjiti obim potrebnog investicionog ulaganja i povećati i ubrzati broj priključenih elektrana”, napomenuo je Kostić.

Objašnjavajući neophodnost ovakvog zahteva, Kostić je iskazao razumevanje za položaj Elektrodistribucije Srbije, s obzirom da svaki individualni objekat ima svoje posebnosti i svaki posebno treba obraditi. Međutim, kako je rekao, sa harmonizovanim standardom biće jasno definisan način priključenja objekata po dubini potrošača.

Model već postoji

„Nije potrebno mnogo da izmišljamo, već da da od modela koji već postoje u Evropi, izaberemo onaj koji je za nas najbolji i koji će najbrže doprineti smanjenju potreba za kupovinom i uvozom preskupe električne energije“, zaključio je Miloš Kostić iz CEEFOR-a.

Na konferenciji posvećenoj značaju prozjumera u elektroenergetskim sistemima zemlje i regiona, moglo se čuti i da su kompanije CEEFOR i Tojo Tajers potpisale ugovor za izgradnju najveće elektrane u Srbiji, prema prozjumer konceptu.