Energetska kriza i u Japanu

Kako se energetska kriza reflektuje na privredu – kako ublažiti njene posledice

Aktuelna energetska kriza, koja je rezultovala veoma visokim cenama električne energije i prirodnog gasa će nesumnjivo uticati i na poslovanje u privredi. Reakcije i stavovi koji dolaze od strane privrednika se kreću od procena da će se pri takvim cenama otežano poslovati, pa do predviđanja da će pojedina privredna društva obustaviti svoje poslovanje.

Nesumnjivo je da će poskupljenje energenata dovesti do povećanja cena za krajnje kupce i do povećanja inflacije, ali u kojoj meri je jako teško proceniti, jer ne raspolažemo sa svim potrebnim podacima kako bi izvršili pouzdanu procenu. Jedan od veoma važnih je podatak o tome koliko je učešće troškova za energiju u proizvodnim troškovima i u finalnoj ceni proizvoda, i vrlo često se u analizama kako će energetska kriza i porast cena energenata uticati na poslovanje privrede u prvom redu polazi od tog pitanja. Budući da takvo istraživanje nije rađeno za Republiku Srbiju, u odsustvu tih podataka, možemo razmotriti rezultate istraživanja takvog tipa koja su urađena za Evropsku uniju.

U Studiji o cenama energije, troškovima i subvencijama i njihovom uticaju na industriju i domaćinstva koju je 2018. godine za potrebe Evropske komisije izradila holandska konsultantska kuća Trinomics, možemo doći do podataka o učešću troškova za energiju (pored električne energije obuhvaćeni su troškovi prirodnog gasa i drugih energenata) za određene delatnosti, koje su date po tzv. NACE  klasifikaciji (statistička klasifikacija ekonomskih delatnosti EZ) koja je slična ali ne i identična našoj klasifikaciji.

Na slikama 1 i 2 data su procentualna učešća troškova energije u ukupnim proizvodnim troškovima po delatnostima, pri čemu su na slici 1 prikazane delatnosti gde je prosečna vrednost tog učešća veća od 5%, dok slika 2 obuhvata delatnosti sa tim učešćem nižim od 5%.

Učešće troškova energije u proizvodnim troškovima po delatnostima u EU (veći od 5%)

Izvor: Evropska komisija, Trinomics

Ako izuzmemo kopneni i vazdušni transport gde je dominantno učešće naftnih derivata, kao što je i očekivano, vidimo da su delatnosti proizvodnje cementa, kreča i maltera i opeke, eksploatacija ruda i proizvodnja celuloze, papira i kartona energetski najintenzivnije delatnosti. Sa većim učešćem troškova energenata od 5% u proizvodnim troškovima prate ih, železare i livnice, proizvodnja đubriva, azota, bazne hemije i stakla i proizvoda od stakla.

Učešće troškova energije u proizvodnim troškovima po delatnostima u EU (manji od 5%)

Izvor: Evropska komisija, Trinomics

Ostale delatnosti imaju učešće manje od 5%, pri čemu su blizu 5% proizvodnja obojenih metala i hoteli i restorani. Važno je napomenuti da je reč od srednjim vrednostima, pa tako u zavisnosti od zemlje kao i same energetske efikasnosti pojedinačnog privrednog subjekta te vrednosti mogu i značajno razlikovati u odnosu na prikazanu srednju vrednost. Procentualna srednja vrednost za sve delatnosti  je 6,2% i može se kretati u rasponu od minimalno 5,1% do maksimalnih 7,5%.

Dakle gruba procena je da se sadašnja poskupljenja struje i gasa od skoro 2,5 puta može odraziti na prosečno poskupljenje proizvoda u iznosu od skoro 10%, pri čemu proizvodi energetski intenzivnih industrija mogu poskupeti i za 30% a možda i više. Jasno je da u zavisnosti od energetske efikasnosti privrednog društva kao i njegove konkurentnosti, možemo očekivati da će neka od privrednih društava biti primorana da obustave proizvodnju, dok će druga kroz poskupljenja svojih proizvoda svakako izazvati povećanje inflacije.

Pored mera koje se očekuju od države i vlade, a koja se tiču samih cena energenata, odnosno ublažavanja posledica energetske krize, i sami privrednici mogu ponešto učiniti za svoje poslovanje  kako bi ublažili posledice te krize.

Jedna od mera je i pravovremeno ugovaranje isporuke energenata, pa se ovih dana često postavlja pitanje kada treba ugovarati isporuku električne energije. Kako trenutno situacija stoji, ukoliko se trend  koji beležimo od početka ove godine nastavi, cene električne energije će nastaviti da rastu do kraja godine, tako da bi se krajem godine, isporuka tokom 2022. godine mogla ugovarati i po 180 EUR/MWh, što je ilustrovano na Slici 3.

Trenutna cena za isporuku u narednoj godini (ovaj tekst je pisan početkom decembra) je 156 EUR/MWh,  dok se isporuka u 2023. godini ugovara po 105 EUR/MWh. Imajući prethodno u vidu, možemo da pretpostavimo da će se najranije početkom leta, odnosno tek u trećem kvartalu 2022. godine, cene električne energije koliko-toliko normalizovati, pri čemu ne možemo očekivati da će pasti ispod 70 – 80 EUR/MWh.

Cene za godišnju isporuku električne energije u 2022. godine, po mesecima u 2021. godini

Izvor: HUDEX

Budući da se tržište električne energije u Srbiji otvorilo 1. januara 2014. godine, privrednici su isporuke za tu godinu ugovarali u decembru 2013. godine, u periodu na godinu dana. I narednih godina, po automatizmu, privrednici su uglavnom čekali da dođu do pred kraj ugovorenog perioda, da bi ugovarali isporuku za sledeću godinu, tako da je većina ugovarala isporuke za sledeću godinu tokom decembra. Ipak, bez obzira na datum kada im ističe ugovor, privrednici mogu ugovoriti isporuku u narednoj godini i ranije, tako da se često od strane stručnjaka za tržište električne energije može čuti da je najpovoljniji period za ugovaranje početkom godine.

Tačno je da su cene električne energije, za isporuku tokom sledeće godine, najpovoljnije u proleće, tačnije, ako pogledamo kako su se kretale cene električne energije za godišnji proizvod (dakle ugovaranje isporuke tokom cele godine) u prethodnih 5 godina, vidimo da su cene uvek bile najpovoljnije u februaru i martu (Slika 4).

Da pojasnimo, ukoliko ste za svoje privredno društvo ugovarali isporuku električne energije tokom sledeće kalendarske godine u februaru ili martu, dobili bi ste najbolju godišnju cenu. Dakle, da ste ugovorili isporuku za 2022. godinu u februaru ove godine, cena električne energije bi vam tokom cele sledeće godine bila oko 5,6 euro-centi po kWh. Ako ste tu energiju ugovarali krajem oktobra, cena je bila oko 13 pa i više euro-centi po kWh.

Cene za godišnje isporuke električne energije po mesecima u godini pre isporuke

Izvor: HUDEX

Dakle, moj savet privrednicima je da električnu energiju za isporuku naredne godine ugovaraju početkom godine, a ne pred kraj godine.

Takođe, pored izbora perioda, kada ugovarati električnu energiju, u oblasti energetike postoji čitav niz mera koje se mogu primeniti da bi poslovanje privrednika bilo efikasnije, kako u pogledu troškova i potrošnje energenata, tako i u pogledu njihovog društveno-odgovornog poslovanja. Svedoci smo da se energetika i energetske kompanije nalaze u procesu tranzicije ka dekarbonizovanoj budućnosti, i taj proces će biti dugotrajan i trajati narednih dvadeset do trideset godina. Jasno je i to da će cenu te tranzicije energetske kompanije uglavnom naplatiti od svojih kupaca. Stoga je prva mera koju savetujem privrednicima, primena svih mera energetske efikasnosti, kako bi povećali svoju efikasnost i smanjili potrošnju energije.

Odmah za tim sledi i izgradnja sopstvenih kapaciteta za proizvodnju električne energije, pri čemu kroz status kupca-proizvođača, upravo mogu da proizvedu određene količine energije za sopstvene potrebe, po unapred poznatoj ceni, tako da za tu količinu ne zavise više od promena na tržištu. Samim tim su otporniji, naročito u situacijama mogućih energetskih kriza, kao što je ova. Osim toga, takvim postupanjem i njihove kompanije smanjuju svoj ugljenični otisak i postaju društveno odgovorne. Naravno, sve to iziskuje i određena finansijska sredstva, pa je stoga najbolji početak pripremanje strategije njihove kompanije u oblasti energetike, gde se sagledavaju svi koraci, potrebne investicije, mogući grantovi za te investicije i njihova dinamika, u kojima im Deloitte svakako može pomoći.

Napomena autora – mr Željka Markovića, dipl. inž. el.  Senior manager ꟾ Consulting ꟾ Deloitte Advisory d.o.o. Beograd, Srbija / Lider za energetiku i resurse u Deloitte Central Europe South: Navedeni tekst predstavlja lični stav autora i autor ne preuzima odgovornost za procenu isplativosti finansijskih projekcija prikazanih u tekstu, kao ni za njihovu dalju realizaciju. Autor nije izvršio reviziju ili proveru podataka koji su korišćeni u ovom tekstu. Ovaj tekst ne predstavlja investicioni ili pravni savet kao i mišljenje o pravičnosti.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti