Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?

Dok su zapadnoevrospke zemlje, uglavnom, završile svoju energetsku tranziciju Srbija i zemlje Zapadnog Balkana nisu daleko odmakle na tom putu. Sa zakonskom regulativom EU, ali i međunarodnim obavezama koje su preuzele, pre svega, Pariskim klimatskim sporazumom, ove zemlje su pred velikim izazovom - ne samo za energetske kompanije već i celokupne privrede ovih zemalja.
Ponuda za sponzore:

Ponuda za sponzorski paket aktuelne konferencije.

NAJAVA

Međunarodna stručna konferencija

Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?

Dok su zapadnoevrospke zemlje, uglavnom, završile svoju energetsku tranziciju Srbija i zemlje Zapadnog Balkana nisu daleko odmakle na tom putu. Sa zakonskom regulativom EU, ali i međunarodnim obavezama koje su preuzele, pre svega, Pariskim klimatskim sporazumom, ove zemlje su pred velikim izazovom – ne samo za energetske kompanije već i celokupne privrede ovih zemalja.

Nameće se pitanje:

„Kako da zemlje Zapadnog Balkana sprovedu održivu energetsku tranziciju?”

Odgovor ćemo, skupa sa Vama, pokušati da damo u seriji međunarodnih stručnih konferencija, koje Energija Balkana i Udruženje Za Održivu Energetsku Tranziciju organizuju pod institucionalnim pokroviteljstvom

Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije

Ideja nam je da pokrenemo dijalog predstavnika struke, vlasti i privrede kako bi se ova transformacija, ne samo elektroenergetskih kompanija već celokupne privrede sprovela ne samo bezbolno već kao zamajac ekonomskog razvoja.

Tema prve konferencije je:

„Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?”

Vreme: 30. septembar, od 10 do 14h

Mesto: Press Cenatr UNS-a, Knez Mihailova 6/3, Beograd

                                                         PRELIMINARNI PROGRAM

  Od 9,30 do 10,00h     okupljanje učesnika i kafa dobrodošlice

  Od 10,00 do 10,30h   otvaranje konferencije

  1. dr. Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike
  2. Dr Aleksandra Tomić, predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije
  3. Dejan Popović, predsednik Saveta AERS-a

 

  Od 10,30 do 11,30h                                      PANEL:

Održiva tranzicija u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana

  1. Mr Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za poslove trgovine električnom energijomu u JP EPS
  2. Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora EPCG
  3. dr Sanja Filipović, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka / Univerzitet Singidunum

 

Moderator: Jelica Putniković, gl. urednica portala Energija Balkana

 

  Od 11,30 do 13,00h                                    DISKUSIJA

Neki od potvrđenih diskutanata:

  1. dr Milan Radovanović, predsednik Društva termičara Srbije
  2. Miloš Zdravković, energetičar
  3. dr Milan Radunović, energetičar

 

  Od 13,00– 14,00h                   Osveženje uz kafu i umrežavanje

 

      Zlatni sponzor konferencije:

NAPOMENA:

Zbog epidemioloških mera biće organizovana i mogućnost praćenja konferencije preko ZOOM aplikacije.

Kotizacija od 12.000 dinara (100 evra za inostrane učesnike) po osobi je obavezna za sve učesnike osim za predstavnike sponzora, partnera i prijatelje.

POZIV: Kompanije, koje su zbog značaja ove teme za energetsku budućnost Srbije i Zapadnog Balkana spremne da nam kao partneri ili sponzori pomognu, pozivamo da pogledaju ponudu za sponzore.

Kontakt: redakcija@energijabalkana.net

IZVESTAJ

ključ uspeha energetske tranzicije

Tempo i cena promena ključ uspeha energetske tranzicije

Naša vizija i put kojim idemo jeste da Srbija do 2050. godine bude dekarbonizovana zemlja. Istovremeno, potreban nam je i akcioni plan korišćenja uglja, odnosno lignita, rekla je prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike na konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?”. Učesnici konferencije složili su se da je energetska tranzicija neizbežna, ali da je za Srbiju najvažnije da očuva energetsku nezavisnost uz osiguranje stabilnog snabdevanja u budućnosti.

Energetska tranzicija je neizbežan proces kroz koji moraju da prođu Srbija i ceo region Zapadnog Balkana u kojem će ključ uspeha i održivosti biti tempo i cena promena. To su ocenili učesnici konferencije „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?” u organizaciji portala Energija Balkana i Udruženja za održivu energetsku tranziciju, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije.

„Dekarbonizacija i proces zelene tranzicije i zelena agenda prilika su da Srbija privuče nove investicije i unapredi svoju energetsku bezbednost, istovremeno doprinoseći ostvarivanju regionalnih i globalnih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena“, istakla je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike.

Ministarka je naglasila da se Srbija nalazi na raskrsnici. Pitanje je da li ćemo biti hrabri, odgovorni i svesni da je potrebno da u proces energetske tranzicije budu uključeni svi – Vlada, parlament, struka, nevladin sektor…

„Moramo da isključimo sve vrste lobija iz proizvodnje električne i toplotne energije, kako bismo mogli da sprovedemo promene u energetskom sektoru uz održanje energetske bezbednosti i poštovanje svih standarda zaštite životne sredine. Sve kako bismo pokrenuli novu strukturu, ne samo energetskog miksa, već kompletne privrede“, rekla je Mihajlovićeva.

Naglašavajući da novi zakoni iz oblasti energetike predstavljaju bazu potpredsednica Vlade Srbije je rekla da će do kraja godine biti gotovi svi podzakonski akti, kao i strateška dokumenta – integrisani plan za klimu i energetiku i strategija razvoja energetike do 2030, sa vizijom do 2050. godine.

Vizija – Srbija do 2050. dekarbonizovana zemlja

„Naša vizija i put kojim idemo jeste da Srbija do 2050. godine bude dekarbonizovana zemlja. Istovremeno, potreban nam je i akcioni plan korišćenja uglja, odnosno lignita. Mora da se zna kakav će biti za narednih nekoliko godina i decenija, uz uvažavanje svih analiza i potencijala. Ali, jasno je da bismo, čak i da nema zelene agende na globalnom nivou, u jednom trenutku morali da mislimo i o drugim izvorima za proizvodnju električne energije, koji nisu niskokalorični lignit. Lignit više nije naše zlato, kao pre 30 godina, jer sada koristimo najnekvalitetniji lignit, pa nam je potrebna veća količina za jedan kilovat-čas, pa je i realna cena te energije znatno viša“, rekla je Mihalovićeva.

Pored zakona i strateških dokumenata, nova energetska politika Srbije donosi i novi investicioni plan.

„Naš novi investicioni plan vredan je blizu 18 milijardi evra. Od toga je više od 10 milijardi za elektroenergetske kapacitete. Planirane su investicije u izgradnji velikih hidrokapaciteta, solarnih i vetroelektrana. Ozbiljan izvor je i energetska efikasnost i solarni paneli. To su projekti za domaćinstva, koji će učestvovati u energetskom miksu. Takođe su važni i energetsko povezivanje i ogromne investicije u distributivnu mrežu – rekla je ministarka.

Šta donosi zelena agenda

Mihajlovićeva je navela da je u procesu energetske tranzicije potrebna i reforma javnih preduzeća.

„Zelena agenda znači i promene u funkcionisanju javnih preduzeća, koja su danas inertna. Ni proteklih 30 godina nisu radila na izgradnji novih kapaciteta. I preduzeća će morati da idu u korak sa promenama, koje sprovodimo kao društvo. Poruka države je jasna. Upućena je svima, pa i javnim preduzećima. Država će napraviti okvire u kojima ćemo se kretati i praviti puteve za donošenje rešenja“, poručila je Mihajlovićeva.

Govoreći o krizi cena struje na evropskom nivou, rekla da na to utiču brojni faktori, pre svega cena gasa. „Cena struje na evropskom tržištu je visoka pre svega zbog rasta cena gasa. Na nju utiču nedostatak ovog energenta u skladištima u EU i tehnički kvarovi na gasovodima za dopremanje ka zapadnoj Evropi. Karbon takse učestvuju u rastu cena samo sa 20 odsto. Naravno da tu ima i mnogo politike“, rekla je Mihajlovićeva.

Izvršni direktor za trgovinu električnom energijom u Elektroprivredi Srbije Dragan Vlaisavljević ocenio je da je Evropska unija je završila tek prvu fazu početka zelene tranzicije i po sadašnjim visokim cenama gasa i struje vidi se da je energetska politika Brisela bila neuspešna.

Uvoz struje nije dobar za energetsku bezbednost

„Zapadni Balkan je siromašan region, koji zavisi od uglja i zahteva duži period tranzicije ili značajno viša finansijska sredstva, kojima ne raspolaže. Dužina procesa promene usko je vezana sa novcem. Ne može brzo, a bez novca“, istakao je Vlaisavljević „EU i Energetska zajednica zahtevaju bržu energetsku tranziciju na Zapadnom Balkanu. Ali. oni ne vode računa o svim principima koje treba poštovati. U poslednjih pet godina sve njihove studije su „pa šta“ da Srbija uvozi 40 odsto električne energije 2030. i 2035. godine. Njima je to u redu, a to nije dobro za energetsku bezbednost države. Direktna primena takvog koncepta dovela bi do veće cene električne energije za domaćinstva, koja je sada daleko od tržišne“.

Kao neke od izazova i rizika koje nosi energetska tranzicija, Vlaisavljević je naveo oscilacije i rast cena. To može da dovede do pada konkurentnosti privrede. A izazovi su potrebe za baznom energijom i balansiranjem, pitanje načina finansiranja investicija u kapacitete na obnovljive izvore energije (OIE) i povećanja zaduženosti.

Vlaisavljević je naveo da se tranzicija u Evropi dešava kroz pravac korišćenja vetra, solarne energije i baterija – što je najskuplje. U drugom pravcu je tranziciono gorivo gas. U trećem pravcu zemlje u pojasu od Bugarske do Poljske se oslanjaju na nuklearne elektrane. Zaključio je da tranzicija pruža i mogućnosti koje treba iskoristiti, jer će promena doneti otvaranje novih radnih mesta u razvoju i proizvodnji tih tehnologija.

Mi moramo upravljati zelenom tranzicijom – ne ona nama

Predsednik odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore Milutin Đukanović rekao je da se ne sme dozvoliti da zelena tranzicija upravlja nama – nego da mi upravljamo zelenom tranzicijom.

„Region Zapadnog Balkana ima veći potencijal za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i nemojmo da dozvolimo da izgubimo tu šansu. Ovo je veliki ciklus u kome treba da iskoristimo prednosti koje smo dobili od Boga“, rekao je Đukanović i kao jedan od primera naveo da EPCG sa EPS-om razvija dokumenta za hidroelektranu Komarnica.

Prema njegovim rečima, na severu Crne Gore postoje kapaciteti za izgradnju vetroparkova, a na jugu, na „kamenom moru“, za izgradnju solarnih elektrana.

„Napravili smo vetropark „Krnovo“, koji ima odlične rezultate, na jedan megavat snage dobijamo tri GWh energije. To potvrđuje izvanredan potencijal. Ali, nas administrativne barijere usporavaju za brži razvoj i napredak. Počeli smo da obeležavamo teritorije gde možemo da gradimo vetrparkove i solarne elektrane. Imamo već dva značajna projekta solarnih elektrana, Velje brdo i Briska gora. Postoje, međutim, pitanja koja ih usporavaju, kao što su obezbeđivanje dokumentacije, prenosa, distribucije“, rekao je Đukanović.

Da se ne bi čekalo, kako je naveo, pokrenut je i projekat ugradnje solarnih panele na 3.000 kuća i na 500 privrednih objekata snage do 30 kW.

„Na početku nije izgledalo da je to energetski značajno- Ali sa sadašnjim cenama električne energije pokazaće se veoma isplativo“, rekao je Đukamović i dodao da će panele nabaviti EPCG.

Eko fond će dati subvenciju od 20 odsto.

„Završili smo javni poziv za finansiranje. U toku je javni poziv za opremu. A tokom iduće nedelje biće javni poziv za građane. Formirali smo naše preduzeće, Eko solar gradnja, u kojem ćemo zaposliti 500 ljudi, koji će da instaliraju panele“, naveo je predsednik Odbora direktora EPCG.

Kao projekte na kojima će se raditi, Đukanović je naveo hidroelektranu  Kruševo i vetropark na Gvozdu.

„Planiramo sa Republikom Srpskom da realizujem projekat korišćenja voda iz Bilećkog jezera – cevima dugim 26 kilometara- Sve kako bi se izgradila hidroelektrana snage 250 MW, a rešili bi i vodosnabdevanje Herceg Novog“, rekao je Đukanović i pozvao i preduzeća iz Srbije da učestvuju u ovim investicijama u obnovljive izvore energije.

Skupa zelena tranzicija

Predsednica neformalne poslaničke grupe u Narodnoj skupštini – Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije Aleksandra Tomić istakla je da je Srbija u aprilu napravila veliki iskorak donošenjem zakona u skladu sa zelenim dogovorom EU.

„Postoji veliko interesovanje investitora. Na nama je da napravimo i javnosti prezentujemo koliko u stvari košta zelena energija i za EPS i EMS i sva javna preduzeća. Koliko košta građane Srbije, a koliko bi ih koštalo da ne idemo u korak sa Evropom, kada je u pitanju primena ovih zakona“ rekla je Tomić.

Učesnici konferencije složili su se da je energetska tranzicija neizbežna, ali da je za Srbiju najvažnije da očuva energetsku nezavisnost uz osiguranje stabilnog snabdevanja u budućnosti.

Agencija za energetiku Republike Srbije učiniće sve da regulativa koja je u nadležnosti te agencije bude doneta u predviđenim rokovima, rekao je na konferenciji Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS(

Popović je naglasio da će „zelena tranzicija“ u Srbiji ozbiljno koštati. Da je za veći razvoj kapaciteta na obnovljive izvore energije potrebno investirati i u skladišta, jer imamo samo jedno jezero – Zaovine, koje koristi Reverzibilna hidroelektrana (RHE) Bajina Bašta.

U diskusiji na konferenciju učestvovali su i prof.dr Sanja Filipović, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka/ Univerzitet Singidunum, dr Milan Radovanović, predsednik Društva termičara Srbije, Miloš Zdravković, energetičar, Bojan Đordan direktor proizvodnje u EPCG, kao i prof. dr Aleksandar Gajić, član Nadzornog odbora JP EPS.

GALERIJA

VIDEO

PREZENTACIJE

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

2 Responses

  1. Šta je to” održiva tranzicija” ? Autori ovog naziva verovatno koriste bukvalni prevod sa engleskog “ sustaining transition” … Koja bi razlika bila u odnosu na “ samo- održivu tranziciju” ?

    Sustaining u engleskom ima više značenja. U ovom slučaju bi se najbolje prevodila kao “ trajna”. Tranzicija može imati više, vrlo različitih značenja u engleskom. Ovde, bi značila “ prelazak “. Znači prilično nejasna i maglovita “ održiva tranzicija” postaje “ trajni prelazak” . Sa čega i na šta? To je jednako potrebno navesti.,,

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti