Novak sa nemackim zvaničnikom o tranzitu gasa kroz Ukrajinu

Kako sprovesti održivu tranziciju u gasnom sektoru Zapadnog Balkana?

Da je održiva tranzicija u energetskom sektoru, a posebno u sektoru gasa neophodna, dokaz su aktuelna dešavanja na tržištu gasa u celom svetu. Na konferenciji će se govoriti o tome kako prevazići gasnu krizu. Ali, i o budućnosti prirodnog gasa kao energenta i industrijske sirovine u svetu – kroz prizmu zelene energetske tranzicije, čiji zagovornici plavo gorivo pokušavaju da izbace iz budućeg energetskog miksa.

NAJAVA

Pozivamo Vas na Međunarodnu stručnu konferenciju:

„Kako sprovesti održivu tranziciju u gasnom sektoru Zapadnog Balkana?”

koju Portal Energija Balkana i Udruženje Za Održivu Energetsku Tranziciju

organizuju pod institucionalnim pokroviteljstvom

Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Srbije

Vreme: 29. oktobar, od 10 do 15 h

Mesto: Beograd, hotel Metropol, sala Ivo Andrić A

Konferencija će biti organizovana u 2 panela.

  1. Održiva energetska tranzicija u gasnom sektoru u svetlu aktuelne energetske krize
  2. Tranzicija potrošnje gasa. Da li je gas tranziciono ili zeleno gorivo?

 

Neki od pozvanih uvodničara i diskutanata:

  • Raša Kojčić, pomoćnik za naftu i gas u ministarstvu rudarstva i energetike Vlade Srbije – POTVRĐEN
  • Dušan Bajatović, generalni direktor JP Srbijagas – POTVRĐEN
  • Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije – POTVRĐEN
  • Sander van Rootselaar, zamenik šefa za komunikacije i portparol za Turski tok – POTVRĐEN
  • Prof. Dalibor Pudić, PhD, član Upravnog odbora Hrvatske stručne udruge za plin (HSUP) – POTVRĐEN
  • Goran Ašonja, v.d. generalnog direktora Gas Promet AD- POTVRĐEN
  • Zoltán Gellényi, direktor upravljanje mrežom i sistemom u kompaniji FGSZ Mađarska – POTVRĐEN
  • Žaneta Ostojić Barjaktarević, consultant za OIE u transportu – POTVRĐENA
  • Nikola Luburić, rukovodilac Sektora za trgovinu i upravljanje portfolijom prirodnog gasa, NIS AD – POTVRĐEN
  • Gábor ORBÁN, direktor za dugoročnu prodaju i snabdevanje MVM CEEnergy Mađarska – POTVRĐEN
  • Predstavnici gasnih kompanija iz regiona Zapadnog Balkana
  • Stručnjaci

Moderator: Jelica Putniković, gl. urednica Energije Balkana

Konferencija se organizuje u partnerstvu sa JP Srbijagas

Dok su zapadnoevrospke zemlje, uglavnom, završile svoju energetsku tranziciju Srbija i zemlje Zapadnog Balkana nisu daleko odmakle na tom putu. Sa zakonskom regulativom EU, ali i međunarodnim obavezama koje su preuzele, pre svega, Pariskim klimatskim sporazumom, ove zemlje su pred velikim izazovom – ne samo za energetske kompanije već i celokupne privrede.

Odgovor na pitanje:

„Kako da zemlje Zapadnog Balkana sprovedu održivu energetsku tranziciju?”

skupa sa Vama, pokušavamo da damo u seriji međunarodnih stručnih konferencija.

Ideja nam je da pokrenemo dijalog predstavnika struke, vlasti i privrede kako bi se ova transformacija celokupne privrede sprovela, ne samo bezbolno, već kao zamajac ekonomskog razvoja. Na prvoj konferenciji 30. septembra bavili smo se sektorom elektroenergetike.

Tema druge konferencije je:

„Kako sprovesti održivu tranziciju u gasnom sektoru Zapadnog Balkana?”

Da je održiva tranzicija u energetskom sektoru, a posebno u sektoru gasa neophodan dokaz su aktuelna dešavanja na tržištu gasa u celom svetu.

I Srbija i Zapadni Balkan su, naravno, deo svetskog tržišta.

Na konferenciji će se govoriti o tome kako prevazići aktuelna dešavanja na tržištu gasa. Ali, i o budućnosti prirodnog gasa kao energenta i industrijske sirovine u svetu – kroz prizmu zelene energetske tranzicije, čiji zagovornici plavo gorivo pokušavaju da izbace iz budućeg energetskog miksa.

Učesnici konferencije biće predstavnici energetskih kompanija, privrede, stručnjaci i predstavnici država Zapadnog Balkana.

Program konferencije:

Energija-Balkana-PROGRAM-MSK-Kako-sprovesti-odrzivu-tranziciju-u-gasnom-sektoru-Zapadnog-Balkana

Energija-Balkana-AGENDA-How-to-implement-a-sustainable-transition-in-the-Western-Balkans-gas-sector

NAPOMENA:

Kotizacija od 12.000 dinara (100 evra za inostrane učesnike) po osobi je obavezna za sve učesnike osim za predstavnike sponzora, partnera i prijatelje.

Za potvrde i sve dodatne informacije molimo Vas da nam pišete na redakcija@energijabalkana.net

IZVESTAJ

Gas ima važnu ulogu u procesu dekarbonizacije i energetske tranzicije

Prirodni gas će imati važnu ulogu u energetskoj tranziciji, jer u procesu dekarbonizacije ima ulogu tranzicionog energenta. A gas će, sigurno, biti tranziciono gorivo. A ako se pitate da li Srbiji treba nuklearna elektrana, odgovor je: da treba. Evropska Zelena agenda, zbog visokih karbon taksi, preti da nas pretvori u postindustrijsko umesto postkarbonsko društvo, rekao je Dušan Bajtović, direktor Srbijagasa na stučnoj konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u gasnom sektoru zapadnog Balkana“, održanoj danas u hotelu Metropol u organizaciji portala Energija Balkana.

Za Srbiju je prirodni gas tranziciono gorivo u postupku dekarbonizacije, odnosno ispunjavanja preuzetih obaveza prelaska na obnovljive izvore energije, smatraju učesnici stučne konferencije „Kako sprovesti održivu tranziciju u gasnom sektoru zapadnog Balkana“, održane danas u hotelu Metropol u organizaciji portala Energija Balkana.

O ovoj temi na dva panela i uvodom delu konferencije govorili su predstavnici Vlade Srbije, Srbijagasa, Turskog toka, dveju najvećih gasnih kompanija iz Mađarske, predstavnici iz Hrvatske i Republike Srpske kao i iz NIS-a.

Jedan broj njih ocenio je da je loše to što evropska Zelena agenda prirodni gas tretira kao zagađivača, zbog činjenice da je reč o fosilnom gorivu, kao i da će dekarbonizacija biti ozbiljna kočnica ekonosmskog razvoja nerazvijenih privreda.

Prirodni gas se nameće kao tranziciono gorivo

Pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Raša Kojčić rekao je da se prirodni gas nameće kao tranziciono gorivo tokom realizacije Zelene agende i podsetio da Srbija sada dve trećine lektrične energije proizvodi iz uglja.

Najavljujući da će krajem godine biti otvorena Termoelektrana toplana (TE TO) Pančevo na gas pored NIS-ove Rafinerije nafte Kojčić je podsetio da investicioni plan za razvoj obnovljivih izvora energije podrazumeva izgradnju gasnih elektrana i pozvao srpska javna preduzeća iz oblasti energetike da budu daleko efikasnija nego sada u primeni ovih planova.

Kako je rekao, prirodni gas će imati važnu ulogu u energetskoj tranziciji, jer u procesu dekarbonizacije ima ulogu tranzicionog energenta, koji olakšava postepeni prelazak sa električne energije dobijene iz uglja ka čistijim izvorima energije.

Podsećajući da je urađen novi zakonodavni okvir u oblasti rudarstva i energetike i da je u toku izrada Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana do 2030. godine, sa projekcijama do 2050 godine, i da se radi na novoj Strategiji razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. godine Kojčić je istakao da je cilj da do 2040. godine imamo 40 odsto energije iz obnovljivih izvora, a da do 2050. taj procenat poraste na 50 odsto.

Gas zamena za ugalj

„Ostatak energije moramo proizvesti iz drugih izvora, gde se prirodni gas izdvaja kao veoma efikasan energent, još uvek ekološki prihvatljiv kao tranziciono gorivo za zamenu postrojenja na ugalj, koja u ovom momentu čine dve trećine izvora za proizvodnju električne energije. Da bi se prirodni gas koristio u većoj meri, potrebno je izvršiti izgradnju dodatnih interkonekcija sa državama u okruženju, kako bismo obezbedili energetsku bezbednost i sigurnost snabdevanja Srbije ovim energentom. Snabdevanje gasom iz više pravaca i izvora umnogome doprinosi energetskoj bezbednosti Srbije, omogućava joj da postane gasno čvorište i tranzitna država koja može ostvariti višestruke benefite”, rekao je pomoćnik ministra rudarstva i energetike za sektor nafte i gasa.

Gasna interkonekcija Niš-Dimitrovgrad biće, prema Kojčićevim rečima, završena do 2023. godine. To će doprineti diversifikaciji pravaca snabdevanja i stabilnijem snabdevanju Srbije prirodnim gasom, kao i otvaranju novih mogućnosti snabdevanja od više dobavljača, povezivanjem sa LNG terminalom u Grčkoj, i gasovodima TAP i TANAP, kojima se doprema prirodni gas iz Azerbejdžana.

„Uporedo sa razvojem gasne infrastrukture treba raditi i na proširenju postojećih skladišnih kapaciteta i izgradnji novih. Na taj način dodatno se osigurava snabdevanje ovim energentom i energetska bezbednost. Najbolji primer je sadašnja energetska kriza, koja je dovela do toga da su cene prirodnog gasa dostigle istorijski maksimum i mnoge države se suočavaju sa ozbiljnim problemima u snabdevanju ovim energentom”, rekao je pomoćnik ministra energetike komentarišući da je za novi investicioni ciklus važno da javna preduzeća budu jaka i efikasna, kako bi mogli da budu nosioci velikih projekata.

Gas će se sve više trošiti

Predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) Dejan Popović je ocenio da je spajanje sa Turskim tokom najvažniji događaj u energetici u poslednjih 30 godina, koji će nam dugoročno doneti energetsku bezbednost.

„Srbija je izgradnjom tog gasovoda, što posebno raduje, postala tranzitna država i ja verujem da ćemo naredne godine u tranzitu imati više gasa nego što trošimo”, rekao je Popović.

Naveo je da, prema podacima AERS-a, potrošnja gasa u Srbiji raste iz godine u godinu, tako da je prošle godine taj rast bio sedam odsto, od čega je 18 procenata otišlo u toplane a 16 odsto domaćinstvima.

„Gas jeste postao atraktivan energent, ali mi nemamo dobro razvijenu gasnu infrastrukturu, jer je devedesetih godina prošlog veka plan gasifikacije Srbije zaustavljen. A da bismo išli u tranziciju moramo da je razvijamo”, naglasio je Popović.

Predsednik Saveta AERS-a se složio da je veoma važno graditi gasne interkonekcije, jer će se gas još više trošiti. Već sada je jasno da će samo TE TO koristiti četvrtinu sadašnje potrošnje gasa u Srbiji.

Ekonomija pobeđuje politiku

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović istakao je da je završetak gasovoda Balkansi tok veliki uspeh naše države.

Uradili smo Balkanski tok „ispod radara” i u tišini, iako je bilo raznih pritisaka poput pisama Stejt departmenta, ali se na kraju sve dobro završilo, jer je ekonomija pobedila politiku, izjavio je danas Bajatović.

Zahvalio je kolegama izMađarske i Bugarske, Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću što je taj projekat završen ovom brzinom.

„Kada ekonomija pobedi poltiku, tog trenutka će se rešiti i ova birokratsko-špekulativna zavrzlama koja se dešava na evropskom tržištu“, rekao je Bajatović.

Kritikujući oslanjanje Evropljkana na tečni naftni gas (LNG), koji je jedan od razloga energetske krize, Bajatović je istakao da LNG ne donosi bezbedno snabdevanje gasom. Da ga nema dovoljno na tržištu.

„A i to koliko ga ima otišlo je u Aziju, jer je tamo bila bolja cena. Bez stabilnog snabdevanja i izvesnih ugovora nema realnog snabdevanja”, objasnio je direktor Srbijagasa.

Komentarišući ponašanje Uktrajine i NATO-a Bajatović je rekao da očekuje da će, u srednjoročnom period, taj pravac transporta gasa biti ugašen.

Istakao je, takođe, da Treći energetski paket nije doneo pojeftinjenje energije potrošačima.

„Ukinuti su monopoli, stvoreni oligopoli. Probajte da prodate na nekom razvijenom tržištu gas. Nema šanse. Može neki globalni igrač, mi sigurno ne. Treći energetski paket nije doneo rast konkurencije, ali nismo spremni da ga menjamo jer imamo ciljeve. Dekarbonizacija“, rekao je Bajatović.

On je naglasio da nije protiv dekarboonizacije, ali je postavio pitanje kojim tempom Srbija treba da je realizuje i koliko će da nas košta.

Bez energije nema razvoja

„Neko je prepoznao da odsustvo energije znači odsustvo razvoja”, rekao je Bajatović izrazivši nadu da će predsednik Vučić tokom posete ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, 25. novembra, dogovoriti dugorični sporazum o snabdevanju gasom.

Istakao je da to nije samo pitanje tržišta nego i politike. Jer, naša zemlja ne može da se snabdeva sa SPOT tržišta, koja su nelikvidna i špekulativna.

„Mi moramo da shvatimo da rešenje za snabdevanje Evrope gasom ne postoji bez ruskog gasa. Bar do 2035. ili 2040. godine. Mislim da su se tu evropske birokrate preigrale”, rekao je Bajatović.

Prvi čovek Srbijagasa je naglasio da glavno pitanje danas nije koliko koštaju gas i električna energija, nego da li ih ima.

„Koliko smo plaćali gas 2009. kada ga više od 20 dana nismo imali? Pa koliko je trebalo. Dakle, bezbednost snabdevanja mora da bude uračunata u buduće pregovore”, zaključio je Bajatović.

Srbija će, kako je rekao, do kraja godine potrošiti 22 odsto više gasa nego što su iskazane potrebe javnog sektora i privrede.

„A gas će, sigurno, biti tranziciono gorivo. A ako se pitate da li Srbiji treba nuklearna elektrana, odgovor je: da treba”, rekao je direktor Srbijagasa i dodao da evropska Zelena agenda, zbog visokih karbon taksi, preti da nas pretvori u postindustrijsko umesto postkarbonsko društvo.

Bajatović je izrazio nadu da će 25. novembra Srbija sa Rusijom dogovoriti povoljan dugoročni sporazum o isporukama prirodnog gasa, jer naša zemlja ne može da se snabdeva sa SPOT tržišta koja su nelikvidna i špekulativna.

Dekarbonizacija je pokušaj nove energetske revolucije

Zoltán Gellényi, direktor za upravljanje mrežom u mađarskoj kompaniji FGSZ složio se sa Bajatovićem da gas neće nestati, ali je dodao da će gasna privreda pretrpeti velike poromene u budućnosti.

„Ako pogledamo strategije EU u Mađarskoj vidimo da je prirodni gas postao crna ovca kao fosilni emergent, koji se tretira kao uglaj. Sa tim se ne slažem“, rekao je Gellényi.

Davor Matić, član UO Hrvatske stručne udruge za plin (HSUP) je naveo da Zelena agenda dosta košta. Da deo građana neće moći da prati rast cena energije, koja će da raste dugoročno.Z bog toga je Evropa pred dramatičnim izazovima, ocenio je on, pa će morati ili da odustane od Zelene agende, što nije realno, ili da je menja, jer zemljenna istoku kontinenta neće moći da je prate.

Najotvoreniji je bio Goran Ašonja, generalni direktor preduzeća Gas Promet iz Republike Srpske, koji je ocenio da je dekarbonizacija pokušaj nove energetske revolucije, koju Zapad sprovodi, jer više nema tehnološku prednost nad ostatkom sveta.

„Treba objasniti građanima da se liberalni kapitalizam ne rukovodi dobrobiti ljudi. Da će ubuduće manje da voze kola i da putuju manje, da će živeti u manjim stanovima…“, reko je Ašonja.

Na panelima je bilo reči o tome da proizvodnja i transport prirodnog gasa ima znatno manje štetan uticaj na životnu sredinu nego tehnologija dobijanja tečnog naftnog gasa, o čemu je govorio portparol Turskog toka Sander van Rustelar.

Izneti su i podaci o istraživanjima mogućnosti zamene klasičnih naftnih goriva komprimovanim prirodnim gasom u oblasti transporta. Ali, sa zaključkom da se to, bar u dogledno vreme, neće dogoriti, jer veliki prevoznici, pre svega brodski, nemaju iinteresa za tako nečim. U aviosaobraćaju je to neizvodljivo, iako i jedan i drugi vid prevoza znatno doprinosi opštem zagađenju planete.

GALERIJA

VIDEO

PREZENTACIJE

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti