„Ako pogledamo našu mapu puta ka energetskoj tranziciji, koja se uobličava kroz Integrisani nacionalni energetski klimatski plan prozjumeri popunjavaju svih pet područja koje taj plan definiše: energetsku efikasnost, dekarbonizaciju, energetsku sigurnost, inovacije i uticaj na unutrašnje tržište. Prozjumeri svojim dolaskom na srpsko tržište donose ključni element za energetsku tranziciju – hrabrost”, rekao je Slobodan Perović iz kompanije RP Global OIE.

Nenad Maričić, jedan od prvih kupaca-proizvođača u Srbiji je istakao da je trenutni način obračuna za prozjumere nepovoljan, obzirom da se nastali viškovi u proizvodnji, koji se prenose kao kredit u sledeći mesec, smatraju osnovicom za obračun poreza i drugih naknada, što je, kako je rekao „potpuno pogrešno”.

„Ukoliko je proizvodnja veća od potrošnje, onda osnovica za obračun treba da bude 0 kWh. To je osnovni princip neto-merenja. I, kada na taj način primenimo obračun, većina zahteva koje prozjumeri imaju će biti time i rešeni“, poručio je Maričić.

Kako to rade Slovenci

Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine je kratko predstavio kako izgleda pravilan model primene neto-merenja, na primeru domaćinstva iz Slovenije – kroz račune za električnu energiju za mesec januar, iz perioda pre i nakon što je domaćinstvo postavilo solarnu elektranu.

„Na računu iz januara 2022. godine vidimo da domaćinstvo ima visoku potrošnju i da je ukupni trošak 398 evra. Sa pokretanjem rada solarne elektrane ovo domaćinstvo značajno smanjuje svoje troškove i u januaru 2023. njihov račun za električnu energiju iznosi 37 evra. Kao što se može videti, osnovica za obračune je 0 kWh, neto-merenje je pravilno primenjeno i račun je 10 puta manji od računa iz istog meseca prethodne godine”, naveo je Šćekić.

Ovo slovenačko domaćinstvo je instaliralo krovnu solarnu elektranu od 27 kW. A u domaćinstvu su instalirane toplotne pumpe za grejanje i hlađenje. Šćekić naglašava i da ova kuća ima veoma visok stepen energetske efikasnosti, čime je postignut maksimalni efekat kako proizvodnje, tako i racionalnog korišćenja električne energije.

Poskupljenje struje će motivisati prozjumere

„Cena struje će svakako rasti u budućnosti. To će biti jedan od dodatnih razloga da investicija u solarne elektrane bude isplativija. Činjenica je da se ceo svet okreće tome – hteli mi to ili ne. Pitanje je samo kako omogućiti krajnjem korisniku da plaća zaista ono što treba da plaća”, rekao je Branko Živković iz kompanije Sunčica Solar.

Slobodan Perović komentariše da će, „u tom smislu, ovo što je dogovoreno sa MMF-om, a uključuje dva poskupljenja struje ove godine i treće 2024. godine, svako od po 8%, voditi ka tome da se postepeno ide ka uspostavljanju tržišne cene struje i podizanju isplativosti prozjumerskih projekata”.

Prema njegovim rečima, iskustva iz okruženja su pokazala da su, investicije u energetsku efikasnost povećane gde god je struja poskupljivala.

Otkup viškova bi bio, ocenio je Maričić, izuzetno zanimljiv svim prozjumerima. Time bi se, kaže, postiglo i to da ljudi preko zime, kada je opterećenje mreže najveće, ne „vuku” struju i ne troše viškove po svaku cenu, dodatno opterećujući mrežu kad nije potrebno.

Izmene Zakona o korišćenju OIE „korak unazad”

Izmene i dopune Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), koje predviđaju ograničenje instalisane snage proizvodnog objekta na 6,9 kilovata za domaćinstvo, učesnici su okarakterisali kao „korak unazad”.

„Ovim izmenama suprotstavljamo osnovnu ideju donošenja zakona – promovisanje upotrebe obnovljivih izvora energije, demokratizaciju proizvodnje električne energije i ubrzanu dekarbonizaciju, odnosno energetsku tranziciju. Mi smo svi podigli glas i rekli da to mora da stane”, rekao je Perović.

Država, inače, već dve godine izdvaja subvencije za prozjumere, kao deo Nacionalnog programa energetske sanacije. Za ovu godine najavljen je treći, najveći ciklus od 70 miliona evra, namenjen merama energetske efikasnosti, proizvodnji i racionalnoj potrošnji energije.

„Nismo previše radili preko subvencija, jer imamo previše zahteva i van subvencija. Ali, upućeni smo u process. To ide sporo. I, to je razlog zašto smo mi kao firma izbegavali da radimo tako. Potrebno je samo da se procedure malo bolje harmonizuju, kao i procesi komunikacije sa lokalnom samoupravom, sa kupcem, pa sa nama – onda bi sve to bolje funkcionisalo”, kaže Živković.

Učesnici su se složili da bi prozjumerima pomoglo i ukidanje, odnosno, povraćaj PDV-a na panele i opremu za solarne elektrane, prema već uspostavljenim modelima kupovine prvog stana ili opreme za bebe.

Panel diskusiju je organizovao Centar za unapređenje životne sredine u okviru projekta Civilno društvo za energetsku tranziciju, koji se sprovodi u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ) i Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), uz finansijsku podršku Britanske ambasade u Beogradu.