živa more

Kako živa ulazi u more?

Živa, koju industrija ispušta u atmosferu ulazi u more i odatle ulazi u prehrambeni lanac. Sada je analiza Univerziteta u Bazelu otkrila kako štetna supstanca uopšte ulazi u morsku vodu. To nije prvenstveno putem padavina, kako se ranije pretpostavljalo, već uključuje i razmenu gasova. Stoga bi mere za smanjenje emisije žive mogle stupiti na snagu brže nego što se ranije mislilo.

Godišnje se 2.000 metričkih tona gasovite žive ispušta u atmosferu pomoću elektrana na ugalj i rudarskim aktivnostima. Štetna supstanca usvaja različite hemijske oblike dok cirkuliše između vazduha, tla i vode u složenom ciklusu. Živa je posebno opasna u moru, gde se akumulira u ribama u obliku visoko toksične metil žive. Kada ovo jedinjenje uđe u ljudsko telo, konzumiranjem ribe, može imati štetan uticaj na razvoj mozga kod dece i izazvati kardiovaskularne bolesti kod odraslih.

„Procenjuje se da su ljudske aktivnosti utrostručile količinu žive na površini okeana od početka industrijalizacije”, kaže biogeohemičar Martin Jiskra sa Odeljenja za nauku o životnoj sredini Univerziteta u Bazelu.

Ranije su stručnjaci pretpostavljali da je živa u okean ušla prvenstveno putem padavina.

„To su, međutim, samo pretpostavke. Jer, ne postoje sabirne stanice za padavine iznad mora”, objašnjava Jiskra.

Hemijski otisak prsta otkriva poreklo

Kako Jiskra izveštava u studiji objavljenoj u časopisu Nature, zatvoren je jaz u znanju u saradnji sa kolegama sa Univerziteta Aik-Marseille, Univerziteta Paul Sabatier u Tuluzu i Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS). Učinjeno je to tako što su analizirani uzorci morske vode novom metodom. Ona omogućava istraživačima da razlikuju da li živa potiče od padavina ili je ušla u more putem razmene gasova.

Poznata kao „otisci prstiju“, ova tehnika se zasniva na merenju malih razlika u težini između prirodno prisutnih atoma žive, poznatih kao izotopi.

Kako bi prikupio uzorke, Jiskra je krenuo na nekoliko putovanja brodom po Sredozemnom moru. Tako je prikupio niz uzoraka vode od 20 litara na dubinama do 1.400 metara u blizini obale Marseja. Dodatni podaci su dobijeni iz uzoraka koje su prikupila istraživačka plovila u severnom Atlantiku.

Sticanje boljeg razumevanje ciklusa žive

Analize su otkrile da, suprotno ranijim pretpostavkama, samo oko polovine žive u moru potiče od padavina. Druga polovina ulazi u okeane zbog usisavanja gasovite žive.

„Trenutno je doprinos žive zbog padavina verovatno precenjen”, kaže Jiskra.

Ovaj istraživač kaže da sumnja da unos žive u biljkama pokreće više teških metala da se deponuju na kopnu. Oni se tako bezbedno skladište u tlu i predstavljaju manji rizik za ljude.

Jiskra dodaje da su novi nalazi važni i za implementaciju Minamatske konvencije iz 2013. godine, prema kojoj su se 133 zemlje obavezale da će smanjiti emisije žive.

„Ako manje žive uđe u more putem padavina, smanjenje emisije moglo bi uzrokovati pad nivoa žive u morskoj vodi brže nego što se očekivalo”, poručuje ovaj naučnik.

Izvor: ScienceDaily

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti