Pretraži
facebook twitter linkedin email

Kategorija: Moj stav

Kakvo će nam biti energetsko sutra? Sve izvesnije rešenje - nuklearna energija!


U decenijama koje slede cena nafte će imati ključno značenje u energetici. Moramo držati širom otvorene oči kako nerealna očekivanja od zelene energije, kao zamene za fosilna goriva, ne bi rezultirala veoma lošim odlukama, nakon kojih se naše društvo možda neće nikada oporaviti. Ono što je izvesno - van fosilne familije - jedino je sigurno da će porasti upotreba nuklearne energije.


Budućnost energetike u predstojećem razdoblju biće tesno povezana sa sudbinom nafte, odnosno, njenom cenom.

Nafta koja je dosada bila obuzdavana niskim proizvodnim troškovima, nezadrživo će krenuti u potragu za svojim novim tržišnim identitetom. Sada cena nafte gubi bilo kakvu vezu sa svojim proizvodnim troškovima. Primera radi, cena proizvodnje nafte u Severnom moru je desetak puta skuplja od proizvodnje u Persijskom zalivu, gde naftne kompanije masovno buše poslednja pristupačna naftna polja. A ti resursi su sve složeniji za eksploataciju, pa time sve skuplji. Lako je shvatljivo da će vađenje jedan barel, koji se traži na dva kilometra pod morem, ili na šest kilometara (ultraduboki offshore) pod zemljom koštati skuplje od barela izvađenog na zemlji, posle običnog bušenja. Investicija menja skalu i prelazi se sa miliona na milijarde dolara. Za to vreme na tržištu je prodajna cena identična, s tim što je, naravno, i dalje cena severnomorske nafte višestruko veća od njenih proizvodnih troškova.

Od sadašnjeg vremena, pa ubuduće, cena nafte i zemnog gasa će sve više odražavati činjenicu da je prava cena iscrpljivanja jednog izvora određena troškovima zamene tog resursa drugim izvorom (drugim rečima, pravu cenu nafte/gasa odrediće proizvodni troškovi drugih energenata, koji bi joj mogli konkurisati). Cena nafte neminovno će se dizati do tog nivoa. Uspemo li da odredimo taj nivo, odredili smo i „plafon“ cene nafte/gasa. A gde je taj plafon!? Čini se da će ga odrediti cena veštačke nafte, ili iz bitumenskih peskova ili iz uljnih škriljaca - svojim proizvodnim troškovima, te razvoj država takozvanog trećeg sveta, a to bi moglo da bude dva, do tri puta više od današnje cene. Naftni plafon bi, međutim, ipak mogao da bude nešto niži, sa jedne strane kao rezultat naučno tehnološkog razvoja, a sa druge uvođenjem masovne proizvodnje „naftnih zamena“.

Nafta - sirovina broj jedan

Kada čovečanstvo u jednom periodu sa tempom proizvodnje nafte/gasa dostigne tempo otkrivanja novih rezervi, kraj konvencionalne nafte kao osnovnog energetskog goriva biće na vidiku. Doći će do reakcije tržišnog mehanizma, a to se u poslednjoj deceniji upravo desilo! Situaciju dodatno komplikuje i ubrzan razvoj petrohemijske industrije (sintetika, plastika, farmaceutska industrija...), gde je nafta osnovna sirovina. Nafta - gorivo broj jedan, postaje sirovina broj jedan.

Kako je svet u recesiji, a u odsustvu konkurentne alternative nafti, svaki oporavak svetske ekonomije u budućnosti izazvaće dalji rast cene nafte/gasa, te je dužnost razvijenog sveta, da „mobiliše“ sve moguće „alternativne“ izvore energije.

U poslednjem mesečnom izveštaju IEA (Međunarodna agencija za energetiku) o mesečnoj statistici električne energije, koji uključuje podatke iz februara 2020. godine, prikazani su podaci za OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj).

U februaru 2021. godine ukupna neto proizvodnja električne energije u OECD je iznosila 873,9 TWh, što je 0,4% više u odnosu na februar 2020. godine i 9,1% niže u odnosu na januar 2021. godine.

Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora je iznosila 274,0 TWh - 4,9% niže u odnosu na januar 2021. godine i bila je odgovorna za 31,3% ukupne proizvodnje električne energije. Ovo smanjenje proizvodnje iz obnovljivih izvora izazvano je manjom proizvodnjom u hidroelektranama - 131,7 TWh, što je za 9,4% manje nego u januaru 2021. godine.

Konvencionalna proizvodnja električne energije iz termalnih izvora u februaru 2021. godine je iznosila 478,9 TWh, 10,0% manje nego u januaru 2021. Električna energija proizvedena iz uglja je iznosila 196,2 TWh, 22,1% više u odnosu na februar 2021. i 5,9% niže u odnosu na januar 2020. godine, a proizvodnja iz prirodnog gasa 233,7 TWh, 4,5% niže nego u februaru 2020. i 13,7% niže nego u januaru 2021. godine.

Nerealna očekivanja od zelene energije

U oblasti dugoročnog strateškog planiranja bavimo se verovatnim ishodima, nikada sigurnim stopostotnim ishodima, napisao je nedavno za Energiju Balkana Nenad Šijaković. Koristimo heruističke metode i ništa, ama baš ništa, ne možemo tvrditi sa nekom velikom sigurnošću. Upravo iz ovog razloga bila bi ogromna greška i ogroman rizik vezati se isključivo za jednu teoriju, za jednu univerzalnu istinu. Iz ovog razloga apelujem na sagldavanje problema iz više uglova i analiziranje svih mogućih ishoda - kako bi se naša mala država što kvalitetnije pripremila, kao i naš region, Evrop, ali i čitav svet na moguću budućnost, pre svega se fokusirajući na energetiku, odnosno energetske potrebe.

Slažem se sa Šijakovićem i sam, takođe, lično, "podržavam, u potpunosti, nastojanje da se energetika okrene čistim, obnovljivim izvorima energije (OIE). Ali, nažalost, sa današnjom tehnologijom, oni prosto nisu u stanju da našem društvu omoguće nesmetan prelazak sa konvencionalnih izvora, odnosno napuštanje, klasičnih izvora energije. Moramo držati širom otvorene oči kako nerealna očekivanja o zelenoj energiji ne bi rezultirala veoma lošim odlukama, nakon kojih se naše društvo možda neće nikada oporaviti".

Koliko košta nuklearna energija?

Ako se sada pozabavimo cenom električne energije, dolazimo do zaključka da najjeftiniju „struju“ daju hidroelektrane, naravno ako su izgrađene na jako povoljnim lokacijama. Na žalost takvih lokacija je malo, a u visoko razvijenim zemljama ih više i nema. Veliki proizvođači električne energije, koji nisu ograničeni na taj način su termoelektrane, koje energiju proizvode pomoću fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas) i nuklearne elektrane.

Cena električne energije koja je dobijena pomoću uranijuma kao goriva manja je od one koja je dobijena uz pomoć uglja, a značajno manja od one koja je dobijena iz gasa, a uopšte nije uporediva sa cenom „struje“ koja je dobijena sagorevanjem nafte. U cenu proizvodnje električne energije uranijum (kao gorivo) ulazi sa mnogo manjim procentom nego ugalj, nafta ili gas, ali su zato troškovi gradnje nuklearne elektrane viši (insistiranje na bezbednosti). Zato je nuklearna energetika znatno manje osetljiva na porast cene goriva. Iz svega sledi da bi u budućnosti svaka zemlja mogla na najjednostavniji način kroz nuklearnu energetiku najlakše obezbediti svoju energetsku bezbednost.

Sadašnje cene proizvodnje električne energije zavise od niza faktora: da li država proizvodi ili uvozi opremu i gorivo, na koju udaljenost treba prenositi gorivo i električnu energiju, od razvijenosti kapaciteta za gradnju električnih postrojenja (građevinske industrije), od politike zemlje i mera privredne i poreske politike... Na sve to treba dodati da nerazvijene zemlje (zapravo, energetski neafirmisane) moraju da plate danak neiskustva, nedostatka stručnog kadra i infrastrukture. Izrazito kašnjenje, i neefikasnost pri gradnji elektrane, nepovoljni kreditni aranžmani izazivaju dodatano povećanje cene energije. Iz napred navedenih razloga cene proizvodnje električne energije se razlikuju od zemlje do zemlje, i od područja do područja i unutar jedne države.

Nedavno objavljene studije vlade SAD, koja je uzela u razmatranje cene električne energije iz elektrana koje se sada grade, a u obzir su uzete sve potrebne investicije i troškovi proizvodnje u celokupnom upotrebnom roku, pokazala je da će cena energije proizvedena u nuklearnim elektranama biti 38 procenata jeftinija od one proizvedene u termoelektranama na ugalj, odnosno 50 posto na gas, i čak 73 procenata jeftinija nego ona iz termoelektrana na naftu.

Francusko iskustvo – ruske ambicije – kineski model

Država koja je već sada celokupnu svoju energetiku podredila nuklearnoj energiji je Francuska. Francuska je jedina visoko razvijena država na svetu koja nije ni malo ustuknila pred anti nuklearnim lobijima. Bez obzira ko je na vlasti, Francuska i danas proizvodi 84 procenata električne energije iz nuklearki.

Najbogatija država na svetu fosilnim gorivima Ruska Federacija ( pisali smo o dokazanim velikim rezervama nafte, gasa, i uglja) snažno je orijentisana na razvoj nuklearne energetike. Ruski naučnici tvrde da bi za njihovu državu bilo prihvatljivo poskupljenje nuklearne energije od čak pedeset procenata. Rusija ima ambicije da bude prvi proizvođač nuklearnih elektrana i prateće opreme na svetu.

Ipak, najveću ulogu u ekspanziji i razvoju nuklearne tehnologije ima Azija. IAEA ističe da su, na tom kontinentu, u rekonstrukciji 39 od 64 nuklearke. Vodeća je Kina, u kojoj je trenutno aktivno 13 reaktora, a 27 ih se rekonstruiše. Peking, istovremeno, ograničava korišćenje fosilnog goriva, uvozi naftu, a kao najveći zagadjivač obećao je da će do 2030. godine, ograničiti emisiju štetnih gasova. To ne može bez razvoja nuklearne energije.

Decenija nuklearne renesanse

Poslednjih deset godina može se nazvati „decenijom nuklearne renesense” u kojoj su države u ekspanziji, poput Vijetnama, Maroka i Indonezije, objavile da će do 2050. većinu električne struje dobijati iz  nuklearne energije.

Najveći benefiti nuklearne energije su:

  • Najmanja emisija gasova staklene baste.
  • Najveća pouzdanost sa stanovišta elektromreže.
  • Ogromne rezerve energije.
  • Podsticanje razvoja nauke i tehnologije.
  • Vodena mobilnost (brodovi i podmornice mogu se pokretati nuklearnim reaktorima veoma lako i efikasno, sa izuzetno malom potrošnjom goriva i ogromnom autonomnošću, kao i minimalnim ekološkim poremećajima krhkih okeanskih ekosistema).
  • Niski logistički troškovi.

Nekoliko decenija koje slede biće prelazna energetska faza. Male su mogućnosti da će se energetski kolač bitnije menjati, ali je prelazno doba sigurno već nastupilo. Svet će tragati za naftom i zemnim gasom na sve nepovoljnijim lokacijama, u sve dubljim morima, polarnim područjima (svedoci smo početka „rata“ za Arktik), ugalj će doživeti renesansu, postupno će se ovladavati ekonomičnijim tehnologijama prerade bitumenskog peska i uljnih škriljaca, a van fosilne familije porašće upotreba nuklearne energije (naročito u Kini i Indiji). Ipak, cena nafte biće osnovni instrument sprovođenja te politike.

facebook twitter linkedin email