Kapaciteti zelene energije u Malom Zvorniku iz kredita KfW-a

Ulažemo u nove i obnavljamo postojeće kapacitete koji za proizvodnju električne i toplotne energije koriste obnovljive izvore energije, rekla je ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović u Malom Zvorniku, gde je obišla rekonstruisanu Hidroelektranu Zvornik, koja niže rekorde i novu toplanu na biomasu, koja će startovati 1. oktobra. Tokom dve decenije KfW je u Srbiji kreditirao više projekata u vrednosti od oko 1,5 milijardi evra.

Revitalizacija Hidroelektrane Zvornik završena je na vreme, efikasno i tačno, istakla je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike tokom posete ovoj prvoj elektrani na Drini. Novi kapaciteti zelene energije u Malom Zvorniku nastali su u saradnji sa KfW-om.

„Važno je ne samo postojanje ove neverovatne hidroelektrane već i sve ono što je EPS, zajedno sa svojim partnerima, uradio kako bi ova elektrana imala produžen vek za još 40 godina, povećane instalisane kapacitete, veću proizvodnju“, rekla je Mihajlovićeva tokom obilaska HE Zvornik sa Klausom Milerom, novopostavljenim regionalnim direktorom KfW banke za jugoistočnu Evropu.

Ministarka je istakla da Srbija od 2001. sarađuje sa KfW-om, da je vrednost zajedničkih projekata blizu 1,5 milijardi evra.

„Važna je i uloga Elektroprivrede Srbije. EPS je jedna ozbiljna kompanija, pred kojom su veliki izazovi. Ali, sa druge strane, EPS je kompanija koja može da se nosi sa tim izazovima. Može mnogo da ulaže i utiče na to da Srbija u decenijama ispred nas ima dominantnu proizvodnju zelene energije“, naglasila je Mihajlovićeva.

Vladimir Marković, pomoćnik direktora EPS-a i direktor Sektora za ključne investicione projekte rekao je da je u revitalizaciju sva četiri agregata HE Zvornik EPS uložio oko 65 miliona evra. Projekat je finansiran iz kredita nemačke KfW banke.

Rekordi posle revitalizacije

„Ovo zaista jeste primer dobre prakse. Za četiri godine podigli smo snagu, efikasnost i pouzdanost. Dobili smo novu mašinsku i elektronsku opremu i produžili rad Hidroelektrane Zvornik“, istakao je Marković.

Snaga HE Zvornik povećana je za dodatnih 30 odsto, sa 92 megavata na sadašnjih 122 MW. Revitalizovani agregati puštani su postepeno u rad od decembra 2016. do januara 2020. godine- Do sada su proizveli više od 1,75 miliona MWh. Novi efikasniji agregati omogućili su da hidroelektrana Zvornik, izgrađena 1955. godine, postavi više mesečnih rekorda u proizvodnji zelene energije. A oboreno je i više dnevnih rekorda. Najnoviji je postavljen 2. maja ove godine – proizvodnjom 2.855 MWh električne energije.

Toplana startuje 1. oktobra

„Toplana u Malom Zvorniku, zajedno sa toplanom koja se gradi u Priboju, biće prve u Srbiji koje koriste biomasu kao energent. Toplana će 1. oktobra početi sa probnim radom kako bi bila spremna za predstojeću grejnu sezonu“, naglasila je potpredsednica Vlade.

Tokom grejne sezone toplana u Malom Zvorniku radiće 24 časa.

„Ali, što je podjednako važno, neće biti gubitaka na mreži. Imaćemo zdraviju životnu sredinu. Emisija CO2 biće smanjena sa sadašnjih 870 na 40 tona. Dakle imaćemo 95% manje emisije štetnih gasova. Mali Zvornik je primer kako treba da izgledaju toplane i u drugim opštinama u Srbiji, da imamo dovoljno toplotne energije, da je efikasno koristimo i da imamo zdravu životnu sredinu“, rekla je ministarka.

Dve decenije saradnje sa KfW-om

Saradnja sa Nemačkom temelji se na odnosima predsednika Vučića i kancelarke Merkel, kao i na odnosima dve vlade, istakla je ministarka.

„Činjenica je da od 2001. sarađujemo sa KfW-om i da je vrednost zajedničkih projekata blizu 1,5 milijardi evra. Tu su i toplane u Novom Pazaru i Majdanpeku. Takođe je važna uloga i EPS-a. To je kompanija koja će se u godinama ispred nas uspešno nositi sa svim izazovima. EPS će imati važnu ulogu u proizvodnji zelene energije“, rekla je Mihajlovićeva.

Klaus Miler, regionalni direktor KfW za jugoistočnu Evropu, zahvalio je potpredsednici Vlade na saradnji, kao i EPS-u i lokalnoj samoupravi.

„Čestitam Ministarstvu na svim koracima koje je preduzelo, počevši od donošenja seta zakona kako bismo išli ka karbon neutralnoj i održivoj ekonomiji. Mi smo dugogodišnji partneri. Privilegovani smo što imamo ulogu ka unapređenju svih ekonomskih i ekoloških standarda. Energetski sektor je ključan u našoj saradnji. Projekti na kojima zajedno radimo vredni su 1,5 milijardi evra. To su ova dva projekta, koje smo danas posetili. Ali, i ostale širom Srbije. Povećali smo kapacitete i smanjili emisiju ugljen-dioksida. Imaćemo međuvladine pregovore za mesec dana o daljoj saradnji“, rekao je Miler.

Opština računa na pomoć države

Predsednik opštine Mali Zvonik, Zoran Jevtić, zahvalio je potpredsednici Vlade i Ministarstvu na dosadašnjoj saradnji i istakao da opština i dalje računa na pomoć države.

„U slučaju izgradnje nove toplane vidi se da opština ne bi mogla da funkcioniše sama bez pomoći države. Ovo je dokaz da Vlada vodi računa o malim opštinama, a Mali Zvornik spada u red devastiranih. Dobili smo i sedam miliona dinara od Ministarstva za projekat energetske sanacije i to je direktna korist za naše građane“, rekao je Jevtić.

Vladan Krasavac, načelnik Mačvanskog okruga, zahvalio je na podršci u realizaciji projekata koji se realizuju na teritoriji svih opština.

„Usvajanjem seta zakona, Ministarstvo je definisalo novu energetsku politiku i stvorena je osnova da sve lokalne samouprave imaju pomoć i korist, od izgradnje novih toplana, mapiranja Bogatića i Vladimiraca na evropsku energetsku mapu kada su u pitanju geoteramlni izvori i idemo ka tome da budemo prvi zeleni okrug“, rekao je Krasavac.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti