Kazahstansko ministarstvo spoljnih poslova u subotu je oštro osudilo Ukrajinu zbog napada dronom na morski terminal Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC) u ruskoj crnomorskoj luci Novorosijsk, što je treći takav incident i podstaklo Astanu da preusmeri svoj izvoz nafte na alternativne rute.

Prema vojnim blogerima, ukrajinski mornarički dronovi potpuno su onesposobili uređaj za vezu morskog terminala Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC) u Novorosijsku, zaustavivši isporuke nafte.

CPC, koji rukuje sa više od 1% globalne nafte, u subotu je izjavio da je obustavio operacije nakon što je veza na ruskom crnomorskom terminalu značajno oštećena napadom ukrajinskog mornaričkog drona. Gotovo 95% od skoro 80 miliona tona godišnjeg izvoza nafte iz Kazahstana i dalje teče u Evropu putem Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC) do Novorosijska – rute koja je ostala netaknuta zapadnim sankcijama četiri godine jer prevozi pretežno kazahstansku, a ne rusku naftu.

Napad, za koji ukrajinski izvori tvrde da je bio usmeren na rusku flout iz senke, zategao je bilateralne odnose i izazvao zabrinutost zbog poremećaja u ključnoj arteriji za globalno snabdevanje naftom.

Astana upozorava na udar na civilnu infrastrukturu

U zvaničnoj izjavi, portparol ministarstva Ajbek Smadijarov osudio je napad kao „namerni udar na kritičnu infrastrukturu međunarodnog Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma u vodama luke Novorosijsk“. Naglasio je da to predstavlja „treći čin agresije na isključivo civilni objekat čiji je rad zaštićen normama međunarodnog prava“.

Kazahstan naglašava svoju ulogu „odgovornog učesnika globalnog energetskog tržišta“, posvećenog „održavanju stabilnosti i neprekidnog snabdevanja energetskim resursima“.

Konzorcijum, naftovod dug 1510 km koji se proteže od kazahstanskog polja Tengiz do Novorosijska, obavlja oko 1,7% globalne pomorske trgovine naftom – što je ekvivalentno 1,5–1,7 miliona barela dnevno.

Ukrajina već mesecima napada ruske rafinerije nafte, koristeći dronove dugog dometa kako bi udarila daleko iza prvih linija Moskve u punom ratu protiv Ukrajine. Napadi na tankere predstavljaju drugačiju vrstu napada.

U noćnom napadu 29. novembra učestvovala su ukrajinska bespilotna površinska plovila (USV), koja su pogodila jedno od tri pristaništa terminala, čineći ga „teško oštećenim“ i „nepopravljivim“ u doglednoj budućnosti, prema navodima operatera CPC-a Transnjefta.

Nije bilo prijavljenih žrtava, a brzo zatvaranje ventila sprečilo je izlivanje nafte u Crno more.

Poremećaj primorava Kazahstan na traženje alternativnih ruta

Međutim, utovarne operacije na terminalu – ključne za kazahstanski izvoz – zaustavljene su na neodređeno vreme, primoravajući Astanu da aktivira planove za nepredviđene situacije za preusmeravanje putem ruskih naftovoda poput Družbe ili novih ruta Srednjeg koridora kroz Azerbejdžan i Gruziju.

Kazahstansko ministarstvo energetike upozorilo je da poremećaj preti „globalnoj energetskoj bezbednosti“, budući da je CPC u zajedničkom vlasništvu Kazahstana (preko KazMunajGasa, 20,6%), Rusije (Transnjeft, 24%), Ševrona (15%), EksonMobila (7,5%) i drugih akcionara, uključujući Lukoil i Rosnjeft.

Prošle godine terminal je omogućio više od 4 miliona tona samo izvoza kazahstanske nafte.

Geopolitičke posledice i pritisak na zapadne naftne gigante

Analitičari napominju da, iako štrajk minimalno utiče na ruski izvoz (koji ide u korist baltičkim lukama poput Primorska), on nesrazmerno utiče na velike zapadne kompanije poput Ševrona, čiji je projekat Tengizčevroil primarni izvor za CPC.

Smadijarov je incident opisao kao „čin koji šteti bilateralnim odnosima Republike Kazahstan i Ukrajine“, pozivajući Kijev da „preduzme efikasne mere kako bi sprečio slične incidente u budućnosti“.

Ukrajina nije zvanično komentarisala protest, ali njena Služba bezbednosti (SBU) ranije je preuzela odgovornost za napade na CPC u julu i oktobru 2025, opravdavajući ih kao udare na rusku vojnu logistiku usred tekućeg rata.

Kijev često prikazuje terminal kao način da Moskva izbegne zapadne sankcije na izvoz nafte, iako multinacionalna struktura CPC-a komplikuje takve narative.

Kazahstanska izjava odražava prethodna diplomatska trenja: Astana je izdala slične proteste nakon napada u julu, koji je nakratko obustavio operacije, a od tada je ubrzala napore diversifikacije, uključujući Transkaspijski međunarodni transportni put (Srednji koridor) vredan 4 milijarde dolara kako bi se zaobišao ruski tranzit usred geopolitičkih tenzija.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova pozdravilo je kazahstanski stav, a portparolka Marija Zaharova nazvala ga je „pravovremenim signalom“ protiv „terorističkih dela“ u Crnom moru.

Zapadni odgovori bili su prigušeni, iako je američki Stejt department ponovio podršku ukrajinskom „pravu na samoodbranu“, bez posebnog osvrtanja na CPC.

Izvor: SEEbiz