Kina će smanjiti potrošnju fosilnih goriva na 20% do 2060. godine

Kina će smanjiti potrošnju fosilnih goriva na 20% do 2060. godine

Državni organi Kine su saopštili da planiraju da smanje potrošnju fosilnih goriva na 20% do 2060. godine. Ono što svakako više interesuje svetske lidere je kako Kina namerava da ispuni to obećanje, sa ovakvim tempom restruktuiranja energetskog sistema. Činjenica je da se Kina i dalje oslanja na fosilna goriva, a ne izlgleda da će sa time prestati u skorijoj budućnosti.

Kina planira da smanji zavisnost od fosilnih goriva na manje od 20% do 2060. godine, navedeno je u dokumentu vlade u Pekingu koji je objavljen u nedelju (24.10.2021.) u državnim medijima.

Smernice koje detaljno opisuju nove mere, o tome kako će se najveći svetski zagađivač dekarbonisati, stižu manje od nedelju dana pre nego što se svetski lideri sastaju u Glazgovu, u Škotskoj, na ključnim međunarodnim pregovorima o klimi na COP26. Tamo će se od njih očekivati da naprave plan za ubrzanje smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte tokom ove decenije.

Predsednik Si Đinping nije napustio Kinu od početka pandemije. Malo je verovatno da će lično prisustvovati na COP26. Vlada tek treba da saopšti detalje koje će izneti kineska delegacija na samitu.

Zvanični dokument baca više svetla na to kako Predsednik Si namerava da ispuni prethodna obećanja – da će dostići vršne emisije do 2030. i postići neutralnost ugljenika do 2060. Neutralnost ugljenika, ili neto nulte emisije, postiže se kada se iz atmosfere ukloni onoliko gasova koji izazivaju efekat staklene baste koliko se emituje, pa je neto iznos dodat nuli.

Kina se i dalje oslanja na ugalj

Da li Kina može da ispuni svoja obećanja o klimi, poslednjih meseci je pod lupom. Kina je pokretala svoj ekonomski oporavak od korona virusa izgradnjom desetina novih elektrana na ugalj i ubrzavanjem građevinskih projekata koji se oslanjaju na fosilna goriva. A nedavno je povećala proizvodnju uglja, kako bi ublažila tekuću energetsku krizu.

Prošle nedelje, nakon nedelja nestašice struje u mnogim provincijama, kineska vlada je naredila rudnicima uglja u zemlji da „proizvode što je moguće više uglja”.

Ugalj je, takođe, glavni izvor energije u Kini i naširoko se koristi za grejanje, proizvodnju električne energije i proizvodnju čelika. Prošle godine je činio skoro 60% potrošnje energije u zemlji.

U novim smernicama, objavljenim u državnoj novinskoj agenciji Sinhua, navodi se da će Kina postepeno ukidati potrošnju fosilnih goriva. Do 2030. Kina je rekla da će udeo energije koju koristi iz nefosilnih izvora dostići 25%. Trideset godina kasnije, Kina ima za cilj da 80% ukupne potrošnje energije dolazi iz nefosilnih goriva, navodi se u dokumentu, prenosi novinska agencija Sinhua.

Do 2030. Kina je rekla da će njena emisija CO2 po jedinici BDP-a pasti za 65% u poređenju sa nivoima iz 2005. godine.

Kina je takođe lider u OIE

Kina je već svetski lider u proizvodnji obnovljive energije. Ali, moraće da poveća svoje kapacitete u oblasti vetra i sunca, kako bi ispunila svoje klimatske ciljeve. Do 2030. Kina ima za cilj da njen ukupni instalirani kapacitet energije vetra i sunca dostigne više od 1.200 GW, navodi Sinhua.

Ranije se Kina obavezala da će obnovljivi izvori energije činiti 25% instalisane snage, a vetar i solarna energija 16,5% kineske energije do 2025.

Da bi postigla svoje klimatske ciljeve Kina će sprovesti „dubinsko industrijsko restrukturiranje, ubrzavajući razvoj čistog, niskougljeničnog, sigurnog i efikasnog energetskog sistema” i pojačati „izgradnju transportnog sistema sa niskim sadržajem ugljenika”, izveštava Sinhuu.

Međutim, Kina je rekla da mora da obezbedi sigurnost hrane i energije dok se dekarbonizuje. Peking je naterao rudnike uglja da smanje proizvodnju ranije ove godine, pošto je zemlja sledila svoje ambiciozne ciljeve da smanji emisije ugljenika. Ali, porasla je potražnja za projektima koji koriste fosilna goriva, jer nije bilo dovoljno struje da za povećanu potražnju. Kina bi trebalo da „upravlja odnosom između smanjenja zagađenja i smanjenja ugljenika i energetske bezbednosti, bezbednosti lanaca snabdevanja industrije, bezbednosti hrane i normalnog života ljudi“, navodi se u dokumentu koji prenosi Sinhua.

U njemu se navodi da Kina treba da „odgovori na ekonomske, finansijske i socijalne rizike, koji mogu da prate zelenu i niskougljeničnu tranziciju“. I da spreči „preteranu reakciju i obezbedi bezbedno smanjenje CO2“.

Izvor: Edition

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti