Siemens Gamesa proizveo lopatice vetroturbina koje mogu da se recikliraju

Kina lider u gradnji vetroparkova i termoelektrana na ugalj

U Kini je 2020. izgrađeno najviše vetroparkova i termoelektrana na svetu. Kineski predsednik Si Đinping iznenadio je prošle godine delegate UN-a najavivši da će najbrže rastuća ekonomija na svetu osigurati da njene emisije štetnih gasova dostignu vrhunac u narednih pet godina, a potom da padnu na nulu do 2060. godine.

Kina je izgradila više novih kapaciteta vetroelektrana 2020. godine nego ceo svet zajedno prethodne godine, što je dovelo do godišnjeg rekorda za kapaciete vetroparkova, uprkos pandemiji Covid-19.

Studija čije detalje navodi u svom izveštaju Bloomberg New Energy Finance je otkrila da je Kina predvodila najveći svetski porast kapaciteta vetroelektrana ikada. Kompanije iz Kine prošle godine su izgradili vetroelektrane ukupnog kapaciteta od skoro 100 GW – što je dovoljno za napajanje električnom energijom skoro tri puta većeg broja domova u Velikoj Britaniji i porast, odnosno, više za skoro 60% u odnosu na prethodnu godinu.

Većina novih vetroelektrana na svetu izgrađena je na kopnu, što je više nego kompenzovalo pad od 20% u novom kapacitetu snage vetra izgrađenom na moru.

Izveštaj Bloomberg New Energy Finance otkrio je da je Kina izgradila više od polovine novih svetskih kapaciteta vezanih za vetroelektrane. Kapacitet vetroelektrana na kopnu i na moru povećan je za skoro 58 GW prošle godine, više nego što je zajednički rast korišćenja snage vetra u svetu 2019. godine. Izabela Edvards (Isabelle Edvards), autor izveštaja, rekla je: „Iako je svaki region postigao veće korišćenje energetskih kapaciteta iz vetra nego prethodne godine,  titulu najuspešnijeg u ovom polju za 2020. godinu treba pripisati kineskom tržištu vetra.“

Kineske kompanije koje razvijaju tehnologiju obnovljivih izvora energije su počele da se umnožavaju na tržištu rada pre naglog preseka za nove vladine subvencije za energiju vetra, a potražnja će se verovatno usporiti sledeće godine.

Svaki drugi kilovat u Kini iz uglja

U zasebnom izveštaju američkih kampanja za Global Energy Monitor utvrđeno je da je Kina, takođe, izgradila skoro dve trećine svetskih elektrana na ugalj. U prvih šest meseci prošle godine, u Kina se gradilo skoro 90% svih svetskih termoelektrana na ugalj. Takođe se u Kini nalazila polovina svetskih operativnih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz ugalj, navodi se u izveštaju.

Kineski predsednik Si Đinping iznenadio je prošle godine delegate UN-a najavivši da će najbrže rastuća ekonomija na svetu osigurati da njene emisije štetnih gasova dostignu vrhunac u narednih pet godina, a potom da padnu na nulu do 2060. godine.

Ali, stručnjaci su upozorili da bi četrnaesti petogodišnji plan Kine, objavljen ovog meseca, mogao dovesti do porasta emisija gasova staklene bašte štetnih gasova dostignu vrhunac u narednih pet godina, a potom da padnu na nulu do 2060. godine. nakon što je Si Đinping dao nekoliko detalja o tome kako će najveći svetski emiter ispuniti svoje nove klimatske ciljeve.

Napad kineske energije vetra praćen je procvatom u SAD, gde su kompanije prošle godine izgradile16,5 GW novih kapaciteta vetra, pre faznog ukidanja šeme vladinog poreskog kredita. Rekordne investicije u vetroparkova bile su tri četvrtine veće nego u 2019. godine, i znatno ispred prethodnog rekorda u zemlji, postavljenog 2012. godine.

U Evropi su nove vetroelektrane prošle godine povećale za 12,6 GW kapacitete obnovljivih izvora energije, uključujući vetroelektranu Borssele snage 752 MW u Holandiji i vetropark snage 539 MW u projektu East Anglia One u Velikoj Britaniji.

Vestas svrgnut sa trona

Naglo povećanje kapaciteta za korišćenje energije vetra širom Kine i SAD, takođe, je srušio danski Vestas sa mesta najvećeg svetskog proizvođača vetrogeneratora, gde je bio tokom prethodnih pet godina. Vestas su sa trona sreušili američka firma GE i kineski Ksinjiang Goldvind – prva dva globalna dobavljača turbina.

„GE i Goldvind su osvojili prva dva mesta na ovogodišnjoj rang listi koncentrišući se na najveća tržišta. Ova strategija možda neće biti toliko plodonosna 2021. godine, zbog toga što subvencije otpadaju u tim oblastima “, rekao je Edvards. „Vestas preuzima manji tržišni rizik, s turbinama koje su prošle godine puštene u rad u 34 zemlje.“

Vestas se nada da će postati vodeći igrač na globalnom offshore tržištu vetra do 2025. godine, nakon što je pristao da otkupi 50% udela Mitsubishi Heavi Industries u njihovom zajedničkom preduzeću MHI Vestas.

Bert Nordberg, predsedavajući Vestasa, rekao je da je posao vredan skoro 710 miliona evra (610 miliona funti) „početak novog poglavlja u istoriji Vestasa”, koje pruža snažne mogućnosti kako se ubrzava korišćenje obnovljivih izvora energije.

Izvor: The Guardian

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.